БЛИЖЕ СЕ ИГРЕ У ТОКИЈУ: Срби САЊАЈУ холивудских 747, а Ноле ЈУРИ историју

Олимпијске игре у Токију полако се ближе, а српски тим је све бројнији. За сада су три селекције избориле визе (ватерполисти, баскеташи и одбојкашице) као и атлетичари (Ивана Шпановић и Армин Синанчевић), кајакаши (Милица Старовић и Страхиња Стефановић), веслачи (Мартин Мачковић и Милош Васић), стрелци (Национални савез има пет "виза" за Токио и то две мушке и три женске), пливачи (Ања Цревар, Чаба Силађи и Вук Челић, док је Себастијан Сабо пливајући за Србију испунио олимпијску норму, али је у међувремену прешао да наступа за Мађарску), теквондоисткиње (Милица Мандић и Тијана Богдановић) и рвачи (Мате Немеш (можда и наступи Давор Штефанек уместо њега), Стеван Мићић и Михаило Каџаја) што чини укупно 46 такмичара.

Србија је у Рио де Жанеиру учествовала са 103 спортиста у 14 спортова – атлетика (12 спортиста – једна медаља, бронза, скок у даљ Шпановић), бициклизам (два такмичара), џудо (један), веслање (четири), кајак (10 - једна медаља, сребро, дубл Томићевић, Зорић), кошаркаши (12 – сребро), кошаркашице (12 – бронза), одбојкашице (12 – сребро), пливање (четири), рвање (три – једна медаља, злато, Штефанек), стони тенис (један), стрељаштво (9), теквондо (двоје – једна медаља, Богдановић), тенис (шест), ватерполо (13 – злато).

Најатрактивније спортско такмичење ће почети 24. јула наредне године, док ће церемонија затварања бити 9. августа. Добијањем организације Игара 2020, престоница Јапана је постала четврти град у свету (после Париза 1900. и 1924, Лос Анђелеса 1932. и 1984. и Атине 1896. и 2004. )  који ће два пута бити домаћин. Једино место које је три пута угостило најбоље спортисте света је Лондон (1908, 1948. и 2012.)

Србија прижељкује медаље у и екипној, али и поједничној конкуренцији. Очекује се много од одбојкашких селекција. Девојке су већ овериле визу и будући да су светски и европски шампиони одличје се очекује, а надамо се и најсјајнијој медаљи. Код мушкараца предстоје тешке квалификације које ће бити одржане у јануару у Немачкој. Ако тамо буду успешни, изабраници Слободана Ковача, иначе званични шампиони Европе одлазе у Јапан са идејом да се понови успех из Сиднеја 2000.(злато) или барем из Атланте 1996. године (бронза).

Кошаркашким селекцијама предстоје квалификациони турнири. Домаћини смо и код мушкараца и жена, и имамо велике шансе да се нађемо у Токију. Тамо момци желе да понове успех од пре четири године (сребро), док изабранице Марине Маљковић бране бронзу из Рија. Такође велике надае полажемо и у мушки тим у баскету 3x3, где смо у најужем кругу фаворита, а већ смо обезбедили учешће у Токију.

Медаља је некако постала обавеза за ватерполисте. У Рију је освојено злато, тим се није мењао много тако да Савићеви момци имају циљ да се врате са неким одличјем и све осим пласмана међу три најбоље био би велики неуспех. Ипак,  Мађари, Италијани, Грци, Хрвати, Шпанци и Црногорци имају респектабилне тимове и неће бити нимало лако докопати се победничког постоља.

Рукомет има велику традицију на овим просторима, али јасно је да смо сада ипак у заостатку за велесилама у овом спорту и тешко је доћи до визе. Изабранице Љубомира Обрадовића су се на Светском првенству у Јапану избориле за место на квалификационом турниру, али неће бити нимало лако доћи до визе за Токио. Налазимо се у групи са Русоијом, Кином и Мађарском, а две најбоље иду у Јапан.

Момци су далеко од Токија, али такође ће имати прилику на шампионату Европе у јануару да добију шансу да заиграју на квалификационим турнирима у априлу следеће године.

Што се тиче појединачних спортова имамо много узданица за медаље. Атлетичари су до сада остварили две норме. Биће их још, али реално, Ивана Шпановић у скоку у даљ и Армин Синанчевић у бацању кугле који су сигурни путници за Токио су једини претенденти на одличје. Шпановићева брани бронзу из Рија, која је уједно била и прва медаља за атлетичаре из наше земље на Олимпијским играма после 1956. када је Фрањо Михалић узео бронзу у маратону.

Велике наде за медаље се полажу у борилачким спортовима. Каратисткиња Јована Прековић је званична шампионка света и поред тога што још није оверила визу за Токио, само је ствар времена када ће то остварити и кренути у Токио са жељом да донесе одличје за Србију. Стефан Јоксић је такође близу освајања норме.

Рвачи су нам до сада донели прегрш медаља са Олимпијских игара. Имамо пет златних и по шест сребрних и бронзаних и рвање је наш најтрофејњи спорт када се узму у обзир медаље са најпрестижнијег спортског такмичења. Ипак, од распада Југославије само је Давор Штефанек пре четири година успео да се домогне одличја и то најсјанијег. Он би могао и сада да се нађе у тиму за Токио, али визу у његовој дисциплини је освојио Мате Немеш, тако да ће се тек пред почетак игара одлучити који је ће од  њих двојице да нас преставља у Јапану. Грузијац који наступа за Србији, Михаил Каџаја је сигуран путник на Игре, а имаћемо и представника у слободном стилу. Стеван Мићић који је рођен у Америци и тамо је провео цео живот покушаће да нам донесе одличје. До сада су само два Шабана (Трстена (1984. злато и 1988. сребро) и Сејдију 1980. и 1984. бронзе) освајала медаље у слободном стилу. 

Џудо има велику традицију у Србији, али медаљу на Олимпијским играма чекамо још од Москве када је Ковачевић био трећи. Наше највеће узданице су Александар Кукољ (поражен у трећем колу у Рију), Немања Мајдов и Милица Николић.

Теквондо је спорт у којем у последње време бележимо феноменалне резултате. Милица Мандић је била златна на Играма у Лондону, док је Тијана Богдановић пре четири године због судијске крађе остала само са сребром. И сада су њих две наше узданице и испуниле су норме. Србија је пре неколико дана још једном доказала да је теквондо велесила. Са Европског првенства у олимпијским категоријама у Даблину, наши репрезентативци су се вратили са чак четири медаље. Злато је узела Тијана Богдановић (до 49 кг), сребро Надица Божанић (до 67 кг), а бронзе су донели Милица Мандић (преко 67 кг) и Будимир Кривокућа (до 80 кг). Још није познато ко ће све од Срба осим Милице и Тијане наступити у Токију, али јасно је да можемо да се надамо неком од одличја на Играма у Јапану.

Србије ће традиционално имати учеснике и у пливању, али медаље су далеко. Чаба Силађи би на 100 метара прсно могао до полуфинала, а жеља му је и финале. Ипак, то је највише што можемо очекивати. Ања Цревар је испунила норму на 400 мешовито, као и Вук Челић на 800 слободно. Међутим, јасно је да одличја у пливању не можемо ни да сањамо. Наравно, сви ће помислити како је Српкиња из Далмације Ђурђа Бједов узела злато и сребро (100 и 200 прсно) 1968.  у Мексику или како је на Светском првенству 2009. Нађа Хигл тријумфовала на 200 прсно, али чуда се у пливању не дешавају тако често. Чавић је донео сребро из Пекинга (иако је победио Фелпса), али Стјепановић од кога смо много очекивали вероватно ће наступити у Токијубез шанси за одличје.

Имаћемо и неколико чамаца у Токиу и ту верујемо да можемо остварити неки значајан резултат. Што се тиче веслања представљаће нас двојац Мачковић - Васић и потенцијално могу доћи до доброг резултата. Нису под пресијом одличја као што је то било у ери Николе Стојића, који је четири пута учествовао на Олимпијади, али медаља није дошла. Када су Ђорђе Вишацки и Никола Стојић у Сиднеју 2000. били пети то је окарактерисано као неуспех, а сада би то био велики успех.

Кајак је већ сасвим друга прича. Сигурни учесници су Милица Старовић (200 и 500 метара) као и Страхиња Стефановић на 200 метара. У спринтерским дисциплинама је познато да може одлучити нека нијанса, као што је старт и положај у односу на друге чамце тако да је ту све могуће. Од злата до не пласмана у финале. Милица се више узда да би добар резултат могла остварири на трци од 500 метара, а будући да је у најбољим годинама (имаће 32 на Играма у Токију) може се десити да нас изненади и да донесе једно, а што да не и два одличја.

Стрељаштво је спорт који редовно донеси одличја са Олимпијских игара. До сада су освојили 12 медаља (3-4-5). Код мушкараца пласман у Токио су обезбедили Дамир Микец (ваздушни пиштољ) и Милутин Стефановић (малокалибаска пушка из тростава). Девојке су за сада бројније. Зорана Аруновић и Јасмина Миловановић ће нас представљати ваздушним пиштољем, док је млада 22-годишња Сања Вукашиновић изборила норму у дисциплини малокалибарска пушка тростав 50 метара. Андреа Арсовић још није остварила норму, али уколико успе у томе можемо се надати добром резултату.

Један од оних који жељно исчекује Олимпијске игре је Новак Ђоковић. Он је до сада освојио једну медаљу и то бронзану 2008. у Пекингу, али то је премало за спортисту његовог калибра. Злато са Олимпијаде је нешто што му недостаје и Игре у Токију су вероватно последња прилика да тако нешто оствари. Вероватно ће се још неко од наших тенисера прикључити Новаку, али они ће растерећено ићи у Јапан, док је за Ђоковића то питање "живота и смрти". Ноле јури историју, јер је ово једино значајни трофеј који недостаје у његовој пребогатој ризници трофеја.

Остеје још да се види да лићемо имати представнике у стоном тенису (надамо се мешовитом дублу), спортском пењању (Сташа Гејо) као и бициклизму.

Наша земља је на летњим Олимпијским играма учествовала под седам различитих имена. Прва медаља је освојена 1924. године, а она као и наредних седам су дошли из гимнастике. Најтрофејнији спорт је рвање са 17 медаља. Фудбал нам је "подарио" чак пет медаља на Олимпијским играма, од тога две златне. До сада смо освојили 31 златну, 40 сребрних и 39 бронзаних одличја. То чини укупно 110 пењања на постоље. Најуспешнији смо били у Лос Анђелес,у који се код спортиста у Србији у жаргону зове 747 (по седам златних и бронзаних и четир сребрна одличја) и јасно је да то остварање сан за нас, као што је за глумце одлзе у Холивуд.

Наравно, реално је да се за успех у Токију сматра се уколико се освоји више одличја него у Рију, а то је било осам.

 

БОНУС ГАЛЕРИЈА

Погледајте слике српске атлетичарке Иване Шпановић