BLIŽE SE IGRE U TOKIJU: Srbi SANJAJU holivudskih 747, a Nole JURI istoriju

Olimpijske igre u Tokiju polako se bliže, a srpski tim je sve brojniji. Za sada su tri selekcije izborile vize (vaterpolisti, basketaši i odbojkašice) kao i atletičari (Ivana Španović i Armin Sinančević), kajakaši (Milica Starović i Strahinja Stefanović), veslači (Martin Mačković i Miloš Vasić), strelci (Nacionalni savez ima pet "viza" za Tokio i to dve muške i tri ženske), plivači (Anja Crevar, Čaba Silađi i Vuk Čelić, dok je Sebastijan Sabo plivajući za Srbiju ispunio olimpijsku normu, ali je u međuvremenu prešao da nastupa za Mađarsku), tekvondoistkinje (Milica Mandić i Tijana Bogdanović) i rvači (Mate Nemeš (možda i nastupi Davor Štefanek umesto njega), Stevan Mićić i Mihailo Kadžaja) što čini ukupno 46 takmičara.

Srbija je u Rio de Žaneiru učestvovala sa 103 sportista u 14 sportova – atletika (12 sportista – jedna medalja, bronza, skok u dalj Španović), biciklizam (dva takmičara), džudo (jedan), veslanje (četiri), kajak (10 - jedna medalja, srebro, dubl Tomićević, Zorić), košarkaši (12 – srebro), košarkašice (12 – bronza), odbojkašice (12 – srebro), plivanje (četiri), rvanje (tri – jedna medalja, zlato, Štefanek), stoni tenis (jedan), streljaštvo (9), tekvondo (dvoje – jedna medalja, Bogdanović), tenis (šest), vaterpolo (13 – zlato).

Najatraktivnije sportsko takmičenje će početi 24. jula naredne godine, dok će ceremonija zatvaranja biti 9. avgusta. Dobijanjem organizacije Igara 2020, prestonica Japana je postala četvrti grad u svetu (posle Pariza 1900. i 1924, Los Anđelesa 1932. i 1984. i Atine 1896. i 2004. )  koji će dva puta biti domaćin. Jedino mesto koje je tri puta ugostilo najbolje sportiste sveta je London (1908, 1948. i 2012.)

Srbija priželjkuje medalje u i ekipnoj, ali i pojedničnoj konkurenciji. Očekuje se mnogo od odbojkaških selekcija. Devojke su već overile vizu i budući da su svetski i evropski šampioni odličje se očekuje, a nadamo se i najsjajnijoj medalji. Kod muškaraca predstoje teške kvalifikacije koje će biti održane u januaru u Nemačkoj. Ako tamo budu uspešni, izabranici Slobodana Kovača, inače zvanični šampioni Evrope odlaze u Japan sa idejom da se ponovi uspeh iz Sidneja 2000.(zlato) ili barem iz Atlante 1996. godine (bronza).

Košarkaškim selekcijama predstoje kvalifikacioni turniri. Domaćini smo i kod muškaraca i žena, i imamo velike šanse da se nađemo u Tokiju. Tamo momci žele da ponove uspeh od pre četiri godine (srebro), dok izabranice Marine Maljković brane bronzu iz Rija. Takođe velike nadae polažemo i u muški tim u basketu 3x3, gde smo u najužem krugu favorita, a već smo obezbedili učešće u Tokiju.

Medalja je nekako postala obaveza za vaterpoliste. U Riju je osvojeno zlato, tim se nije menjao mnogo tako da Savićevi momci imaju cilj da se vrate sa nekim odličjem i sve osim plasmana među tri najbolje bio bi veliki neuspeh. Ipak,  Mađari, Italijani, Grci, Hrvati, Španci i Crnogorci imaju respektabilne timove i neće biti nimalo lako dokopati se pobedničkog postolja.

Rukomet ima veliku tradiciju na ovim prostorima, ali jasno je da smo sada ipak u zaostatku za velesilama u ovom sportu i teško je doći do vize. Izabranice Ljubomira Obradovića su se na Svetskom prvenstvu u Japanu izborile za mesto na kvalifikacionom turniru, ali neće biti nimalo lako doći do vize za Tokio. Nalazimo se u grupi sa Rusoijom, Kinom i Mađarskom, a dve najbolje idu u Japan.

Momci su daleko od Tokija, ali takođe će imati priliku na šampionatu Evrope u januaru da dobiju šansu da zaigraju na kvalifikacionim turnirima u aprilu sledeće godine.

Što se tiče pojedinačnih sportova imamo mnogo uzdanica za medalje. Atletičari su do sada ostvarili dve norme. Biće ih još, ali realno, Ivana Španović u skoku u dalj i Armin Sinančević u bacanju kugle koji su sigurni putnici za Tokio su jedini pretendenti na odličje. Španovićeva brani bronzu iz Rija, koja je ujedno bila i prva medalja za atletičare iz naše zemlje na Olimpijskim igrama posle 1956. kada je Franjo Mihalić uzeo bronzu u maratonu.

Velike nade za medalje se polažu u borilačkim sportovima. Karatistkinja Jovana Preković je zvanična šampionka sveta i pored toga što još nije overila vizu za Tokio, samo je stvar vremena kada će to ostvariti i krenuti u Tokio sa željom da donese odličje za Srbiju. Stefan Joksić je takođe blizu osvajanja norme.

Rvači su nam do sada doneli pregrš medalja sa Olimpijskih igara. Imamo pet zlatnih i po šest srebrnih i bronzanih i rvanje je naš najtrofejnji sport kada se uzmu u obzir medalje sa najprestižnijeg sportskog takmičenja. Ipak, od raspada Jugoslavije samo je Davor Štefanek pre četiri godina uspeo da se domogne odličja i to najsjanijeg. On bi mogao i sada da se nađe u timu za Tokio, ali vizu u njegovoj disciplini je osvojio Mate Nemeš, tako da će se tek pred početak igara odlučiti koji je će od  njih dvojice da nas prestavlja u Japanu. Gruzijac koji nastupa za Srbiji, Mihаil Kadžajа je siguran putnik na Igre, a imaćemo i predstavnika u slobodnom stilu. Stevan Mićić koji je rođen u Americi i tamo je proveo ceo život pokušaće da nam donese odličje. Do sada su samo dva Šabana (Trstena (1984. zlato i 1988. srebro) i Sejdiju 1980. i 1984. bronze) osvаjala medalje u slobodnom stilu. 

Džudo ima veliku tradiciju u Srbiji, ali medalju na Olimpijskim igrama čekamo još od Moskve kada je Kovačević bio treći. Naše najveće uzdanice su Aleksandar Kukolj (poražen u trećem kolu u Riju), Nemanja Majdov i Milica Nikolić.

Tekvondo je sport u kojem u poslednje vreme beležimo fenomenalne rezultate. Milica Mandić je bila zlatna na Igrama u Londonu, dok je Tijana Bogdanović pre četiri godine zbog sudijske krađe ostala samo sa srebrom. I sada su njih dve naše uzdanice i ispunile su norme. Srbija je pre nekoliko dana još jednom dokazala da je tekvondo velesila. Sa Evropskog prvenstva u olimpijskim kategorijama u Dablinu, naši reprezentativci su se vratili sa čak četiri medalje. Zlato je uzela Tijana Bogdanović (do 49 kg), srebro Nadica Božanić (do 67 kg), a bronze su doneli Milica Mandić (preko 67 kg) i Budimir Krivokuća (do 80 kg). Još nije poznato ko će sve od Srba osim Milice i Tijane nastupiti u Tokiju, ali jasno je da možemo da se nadamo nekom od odličja na Igrama u Japanu.

Srbije će tradicionalno imati učesnike i u plivanju, ali medalje su daleko. Čaba Silađi bi na 100 metara prsno mogao do polufinala, a želja mu je i finale. Ipak, to je najviše što možemo očekivati. Anja Crevar je ispunila normu na 400 mešovito, kao i Vuk Čelić na 800 slobodno. Međutim, jasno je da odličja u plivanju ne možemo ni da sanjamo. Naravno, svi će pomisliti kako je Srpkinja iz Dalmacije Đurđa Bjedov uzela zlato i srebro (100 i 200 prsno) 1968.  u Meksiku ili kako je na Svetskom prvenstvu 2009. Nađa Higl trijumfovala na 200 prsno, ali čuda se u plivanju ne dešavaju tako često. Čavić je doneo srebro iz Pekinga (iako je pobedio Felpsa), ali Stjepanović od koga smo mnogo očekivali verovatno će nastupiti u Tokijubez šansi za odličje.

Imaćemo i nekoliko čamaca u Tokiu i tu verujemo da možemo ostvariti neki značajan rezultat. Što se tiče veslanja predstavljaće nas dvojac Mačković - Vasić i potencijalno mogu doći do dobrog rezultata. Nisu pod presijom odličja kao što je to bilo u eri Nikole Stojića, koji je četiri puta učestvovao na Olimpijadi, ali medalja nije došla. Kada su Đorđe Višacki i Nikola Stojić u Sidneju 2000. bili peti to je okarakterisano kao neuspeh, a sada bi to bio veliki uspeh.

Kajak je već sasvim druga priča. Sigurni učesnici su Milica Starović (200 i 500 metara) kao i Strahinja Stefanović na 200 metara. U sprinterskim disciplinama je poznato da može odlučiti neka nijansa, kao što je start i položaj u odnosu na druge čamce tako da je tu sve moguće. Od zlata do ne plasmana u finale. Milica se više uzda da bi dobar rezultat mogla ostvariri na trci od 500 metara, a budući da je u najboljim godinama (imaće 32 na Igrama u Tokiju) može se desiti da nas iznenadi i da donese jedno, a što da ne i dva odličja.

Streljaštvo je sport koji redovno donesi odličja sa Olimpijskih igara. Do sada su osvojili 12 medalja (3-4-5). Kod muškaraca plasman u Tokio su obezbedili Damir Mikec (vazdušni pištolj) i Milutin Stefanović (malokalibaska puška iz trostava). Devojke su za sada brojnije. Zorana Arunović i Jasmina Milovanović će nas predstavljati vazdušnim pištoljem, dok je mlada 22-godišnja Sanja Vukašinović izborila normu u disciplini malokalibarska puška trostav 50 metara. Andrea Arsović još nije ostvarila normu, ali ukoliko uspe u tome možemo se nadati dobrom rezultatu.

Jedan od onih koji željno isčekuje Olimpijske igre je Novak Đoković. On je do sada osvojio jednu medalju i to bronzanu 2008. u Pekingu, ali to je premalo za sportistu njegovog kalibra. Zlato sa Olimpijade je nešto što mu nedostaje i Igre u Tokiju su verovatno poslednja prilika da tako nešto ostvari. Verovatno će se još neko od naših tenisera priključiti Novaku, ali oni će rasterećeno ići u Japan, dok je za Đokovića to pitanje "života i smrti". Nole juri istoriju, jer je ovo jedino značajni trofej koji nedostaje u njegovoj prebogatoj riznici trofeja.

Osteje još da se vidi da lićemo imati predstavnike u stonom tenisu (nadamo se mešovitom dublu), sportskom penjanju (Staša Gejo) kao i biciklizmu.

Naša zemlja je na letnjim Olimpijskim igrama učestvovala pod sedam različitih imena. Prva medalja je osvojena 1924. godine, a ona kao i narednih sedam su došli iz gimnastike. Najtrofejniji sport je rvanje sa 17 medalja. Fudbal nam je "podario" čak pet medalja na Olimpijskim igrama, od toga dve zlatne. Do sada smo osvojili 31 zlatnu, 40 srebrnih i 39 bronzanih odličja. To čini ukupno 110 penjanja na postolje. Najuspešniji smo bili u Los Anđeles,u koji se kod sportista u Srbiji u žargonu zove 747 (po sedam zlatnih i bronzanih i četir srebrna odličja) i jasno je da to ostvaranje san za nas, kao što je za glumce odlze u Holivud.

Naravno, realno je da se za uspeh u Tokiju smatra se ukoliko se osvoji više odličja nego u Riju, a to je bilo osam.

 

BONUS GALERIJA

Pogledajte slike srpske atletičarke Ivane Španović