ФНЦ 31 Београд и сурови суд фотеље: "Џокер тапкао прерано, Васо наместио, Стошић победио канту"
После спектакла у Београдској арени друштвене мреже су експлодирале од коментара, али неке границе не би требало прелазити када се говори о борцима који годинама остављају крв и зној у кавезу.
ФНЦ 31 Београд донео је пуне трибине, велике борбе, нокауте, емоције и резултате о којима се прича данима. Али, као и увек после великих догађаја, паралелно са анализама кренула је и посебна дисциплина друштвених мрежа - фотеља MMA.
Одједном смо могли да читамо како је Александар Џокер Илић "прерано тапкао" против Ђанија Барбира, како је Васо Бакочевић "наместио меч" против Хрвоја Сепа и како је Дарко Стошић једва победио "канту". Критика је сасвим у реду. Анализа је пожељна. Али увреде и теорије завере на рачун људи који улазе у кавез са реалним ризиком по здравље нису ни анализа ни храброст, него чисто непоштовање.
Портал Србија Данас пратио је ФНЦ 31 Београд уживо, а све детаље у октагону и ван њега можете погледати овде.
Џокер није тапкао из хира, него на армбар
Највише прашине подигла је главна борба вечери, у којој је Ђани Барбир савладао Александра Џокера Илића армбаром у првој рунди. Борба је била хаотична, имала је добре моменте на обе стране, а Барбир је искористио грешку и завршио посао полугом на руци.
И сада долазимо до чувене интернет пресуде: "Џокер је прерано тапкао". Не, људи. У професионалном MMA тапкање на армбар није срамота. То је тренутак када борац зна да је ухваћен и да наставак може да значи озбиљну повреду. Нико није дужан да остане без руке да би неко из коментара написао да има срце.
Посебно је неправедно то говорити за Илића. Џокер има 37 година, а у последњих годину дана био је изузетно активан. Човек је кроз каријеру трпео тешке повреде, враћао се после падова, улазио у ратове и годинама забављао публику атрактивним стилом борбе. То није борац који је икада бежао од ризика.
Може се причати о грешци, може се анализирати зашто је Барбир дошао до позиције, може се рећи да је шампион тактички сјајно искористио моменат. Али рећи да је Александар Џокер Илић показао мањак храбрости зато што је тапкао на армбар - то је већ кафанска наука интернет хероја.
Васо Бакочевић је MMA институција тачка
Слична прича важи и за Васу Бакочевића. Изгубио је од Хрвоја Сепа, који је у Београдској арени имао MMA деби, и одмах су кренуле теорије да је меч "намештен". Васо је добро отворио борбу, спустио Сепа у партер, али се хрватски боксер вратио на ноге и завршио меч ударцем у јетру у првој рунди.
Да ли је пораз био тежак? Јесте. Да ли је изгледао лоше по Васу? Јесте. Али причати да је човек који је скоро две деценије носио регионалну сцену намерно пао, озбиљно је непоштовање. Да ствари буду још контрадикторније, управо је Васо Бакочевић један од разлога зашто данас постоје баш ти кежуал фанови који се по коментарима фрљају "великим мудростима".
Дарко није победио канту, него опасног и огромног тешкаша
Посебна категорија су коментари на рачун Дарка Стошића. По некима, он је "једва победио канту". Само што та "канта" има име и презиме - Грег Харди. Бивши UFC тешкаш, човек који је у најјачој организацији на свету бележио победе и који је у Београду био скоро 30 килограма тежи од Стошића.
Харди јесте направио непрофесионалан потез на ваги. Јесте ушао претежак. Али баш зато је био још незгоднији проблем. У тешкој категорији један ударац мења све. Нема ту много филозофије. Када наспрам себе имате човека од преко 130 килограма, који зна да удари и који је био компетитиван у UFC-u, онда не постоји "лака борба".
Стошић је прошао кроз незгодне моменте, остао миран и у трећој рунди нокаутирао Хардија. То није разлог за омаловажавање, већ за поштовање. Јер победити таквог противника пред домаћом публиком, под притиском и после целе драме око мерења, није мала ствар.
ФНЦ 31 Београд показао је колико је регионални MMA нарастао. Арена, продукција, велика имена, озбиљни мечеви, емоције и приче које трају и после евента. Али показао је и колико лако публика уме да заборави шта борци заправо раде.
Критикујте тактику. Анализирајте грешке. Расправљајте о форми, годинама, стилу и противницима. То је спорт и то је нормално. Али када се пређе у вређање бораца који су годинама градили сцену, ризиковали своје здравље и улазили у кавез да би публика имала спектакл, онда би ваљало мало стати на кочницу.
Александар Џокер Илић, Васо Бакочевић и Дарко Стошић не морају никоме више да доказују храброст. Они су је доказивали много пута тамо где је најтеже - у кавезу.
