Капитен Партизана свестан свега: "Неуспех би променио ток сезоне"

Један од стубова тима, Младен Шотић, открива каква атмосфера влада у клубу, како се лично припремао за нове изазове, али и на који начин проналази баланс између професионалних обавеза и приватног живота. 

У искреном разговору говори о очекивањима од навијача, о љубави према књигама и о томе зашто га, после сваког пораза, највише смирује – време проведено у тишини и фокусу.

Нова сезона је пред вама. Са каквим циљевима и амбицијама улазите у њу?

- Највеће су амбиције, наравно – то нас и обавезује име Партизана, као и сав труд који улажу играчи, управа, стручни штаб и сви у клубу. Први циљ пред нама је групна фаза Лиге Европе, на то смо највише фокусирани у првом делу сезоне. У другом делу следи борба за домаће трофеје, тако да нас чека много посла, али и мотивације.

Каква је атмосфера у екипи сада на почетку сезоне?

- Врло позитивна. На почетку припрема увек постоји мала доза нервозе – због напорног рада и важних квалификација за Лигу Европе које су много значиле клубу. Осетили смо притисак да морамо да успемо, јер би неуспех променио ток сезоне. Након три квалификационе победе, остварили смо први циљ, али смо брзо морали да вратимо фокус на домаће првенство. Нажалост, стартовали смо поразом, али сада нас очекује групна фаза Европе и сви јој се искрено радујемо.

Колико вам значи подршка навијача?

- Невероватно много. Када је Бањица пуна, сви играмо боље, имамо више енергије и мотивације. То је једноставно чар спорта – волимо да својим успесима усрећимо људе и да они то узврате подршком. Надам се да ће и на предстојећој утакмици против Nexe-a у новембру дворана бити пуна, као и да ће више публике долазити и на домаће мечеве.

Како оцењујеш прошлу сезону? Шта је било добро, а шта би могло да се побољша?

- Мислим да је сезона била веома успешна. Освојили смо домаћу титулу, што је био главни циљ, а самим тим обезбедили и Европу. Остаје жал за другим трофејима и Европом, јер мислим да смо заслужили да догурамо даље – до завршнице или финала. Нажалост, у Бугарској против Ајак-а нисмо имали среће на пеналима. Клуб је током лета додатно ојачао састав и ушао у сезону с још већим амбицијама.

Како си се ти лично припремао за нову сезону – физички и ментално?

- Припреме су биле интензивне. Знали смо колико нам значи прва утакмица против Каријона и да морамо сви да дамо максимум. Фокус је био на тимском раду и подели одговорности, јер рукомет је колективни спорт. Свако од нас има личне циљеве, али и заједничку амбицију – да Партизан напредује.

Како се опушташ после напорних тренинга и утакмица?

- Пошто сам рођен у Београду, овде имам своје друштво. Волимо да проведемо време заједно – некад на вечери, некад на пићу или једноставно шетњи градом. Такође, трудимо се да новим саиграчима покажемо Београд, његове знаменитости и да се сви што више зближимо.

Шта те највише смирује после пораза?

- Највише ми прија мирно вече, да се искључим и преусмерим фокус. Сутрадан већ размишљам о следећем мечу и о томе како да исправим оно што није ваљало. Пораз у спорту мора да се преокрене у додатну мотивацију.

Да ниси професионални рукометаш, чиме би се бавио?

- Вероватно филологијом. Желео сам да упишем Филолошку гимназију, али сам се касније ипак определио за економију. Верујем да бих се и у тој области добро снашао.

Какав си ван терена – повучен или увек расположен за друштво?

- Дружељубив сам, волим људе и друштво. Наравно, имам тренутке када ми прија да будем сам – да прочитам књигу или погледам филм, да се фокусирам и напуним енергијом. Кажу за мене да уносим позитиву и енергију у свако дружење, и драго ми је ако ме људи тако доживљавају.

Имаш ли неки скривен хоби или страст о којој се не зна много?

- Волео бих да имам велику личну библиотеку. Тренутно сам благи колекционар књига и то ме баш испуњава.

Које књиге најчешће читаш?

- У последње време највише руске класике. Јесу захтевни и траже време, али то је уживање.

Имаш ли времена за изласке?

- Понекад, умерено. Дешава се да изађемо, али то су увек мирна дружења уз пиће и разговор. Спорт носи велики притисак, па нам такви тренуци значе да се мало опустимо.

Да ли имаш с ким да размениш утиске о књигама у тиму?

- Има пар момака који читају, али не воле да се о томе пуно прича. Није реткост да на путовањима видим неког са књигом. У мањој или већој мери, свако од нас има нешто што га инспирише.