Без емпатије у судници: Тужилац тврди да Кецмановићи упорно негирају кривицу упркос доказима

Тужилаштво је у завршној речи у поступку против родитеља дечака који је починио масовно убиство у Основној школи "Владислав Рибникар" затражило најстроже казне, уз оцену да су пропусти у васпитању и надзору имали катастрофалне последице.

Главни јавни тужилац Ненад Стефановић пред судом је истакао да код Владимир Кецмановић не постоје олакшавајуће околности, док су отежавајуће, како је навео, у потпуности испуњене.

- Ценећи одбрану окривљеног Владимира Кецмановића, његово држање током целокупног поступка и однос према учесницима кривичног поступка, пре свега оштећенима, тужилаштво налази да код именованог не постоји ниједна околност која би имала карактер олакшавајуће приликом одмеравања казне, док су са друге стране отежавајуће околности остварене у пуном капацитету. Држање окривљеног након учињених кривичних дела и његов однос према оштећенима је у поновљеном поступку остао непромењен, уз апсолутно одсуство кајања због радњи које је предизимао и радњи које је пропустио да предузме, а које су узроковале тако тешке последице које су, чини се, за овог окривљеног и саме спорне, рекао је тужилац Стефановић износећи завршну реч пред судом.

Тужилац је додатно нагласио да окривљени ни током поновљеног поступка није променио свој став, већ је, како је истакао, наставио да себе представља као жртву и негира одговорност.

- Окривљени је наставио да себе представља као мету медијског линча и прогона, окривљујући тужилаштво због положаја у ком се налази, а истовремено покушавајући да своју самозвану улогу "жртве" докаже новинским чланцима које је доносио и презентовао готово на сваком главном претресу. Небројено пута смо чули да он овај кривични поступак доживљава као "линч" усмерен према њему, уз упорно истицање своје невиности, савесности и поштења. Међутим, и поред свих доказа који су презентовани у овој судници, окривљени Владимир Кецмановић, ни у једном тренутку није нити исказао, нити показао кајање због бројних пропуста у васпитању и безбедном чувању оружја, нити је код именованог уочено људско преиспитивања сопствених дела. Напротив, окривљени је истакао да апсолутно није крив. Управо та реч апсолутно показује апсолутно одсуство емпатије и одговорности за страховите последице радњи које је предузео његов син, додао је тужилац.

Када је реч о Миљана Кецмановић, тужилаштво сматра да су и код ње присутне искључиво отежавајуће околности, без иједног елемента који би ублажио казну.

- Током целокупног поступка, а нарочито у поновљеном поступку имали смо прилике да видимо како се однос окривљене према оштећеним породицама огледа искључиво у дистанцираности, равнодушности и одсуству емпатије, који су, као такви, исказани не само кроз одбрану, већ и кроз садржину датих одговора на постављена питања. Упркос изведеним доказима који непобитно потврђују њену кривицу, Миљана Кецмановић је попут првоокривљеног, кривицу категорички негирала, наводећи да не признаје извршење кривичног дела, при чему је својим држањем, коментарима и непримереним добацивањима показала у којој мери није свесна сопствене одговорности и у којој мери је спремна да занемари туђу бол и патњу, рекао је тужилац Стефановић.

У завршној речи тужилаштво је посебно указало на чињеницу да малолетник, због узраста у тренутку извршења дела, не може кривично одговарати, али да то не значи да одговорност не постоји.

- Чињеница која је веома болна, али законски непремостива и непобитна је да малолетник због узраста од 13 година у време вршења кривично-правних радњи није могао кривично одговарати, што само по себи не значи да нико не сноси одговорност за околности које су довеле до овог трагичног догађаја. Напротив, управо зато закон посебну одговорност ставља на родитеље, као лица која имају законску и моралну дужност надзора, васпитања и усмеравања детета. Запуштеност оваквих размера не настаје у једном дану. Оно је последица дуготрајног пропуста у надзору, емоционалном развоју, контроли понашања и препознавању озбиљних упозоравајућих знакова, који су сви понаособ, али и у међусобној повезаности детаљно описани у измењеном оптужном акту, образложио је тужилац.

Према његовим речима, пропусти родитеља у овом случају превазилазе породични оквир и постају питање одговорности према друштву.

- Када родитељи пропусте да препознају опасност, да ограниче приступ оружју и да врше адекватан надзор над малолетником, тада последице таквог пропуста прелазе границе породичне сфере и постају питање одговорности према целом друштву, а које се као такво поставља у овом поступку пред судом. У конкретном случају окривљени су били дужни да, као родитељи, покажу знатно већи степен бриге и позитивног утицаја на правилан развој личности њиховог малолетног детета, као и виши степен адекватног надзора у погледу активности и интересовања детета, који је у конкретном случају остао на нивоу површности, због чега није дошло до правилне и благовремене реакције на очигледне девијантности у интересовањима и понашању малолетног детета, истакао је Стефановић.

Тужилаштво сматра да тежина последица не оставља простор за блажу одлуку.

- Таква одлука суда, осим што би била законита, правилна, одважна и једина праведна дала би део одговора на питање како ћемо ми као друштво одговорити на један од најтрагичнијих догађаја у мирнодопској историји Србије. Да ли ћемо препознати и санкционисати јасно утврђене пропусте, чињења и нечињења окривљених који су у континуитету неспорно довели до трагичног догађаја од 3.маја 2023. године, или ћемо као друштво након свих изведених доказа заузети став да су окривљени вршили своје родитељско право савесно, одговорно, брижно и пожртвовано, а да је овај трагични догађај само сплет неких несрећних околности на које окривљени нису имали никаквог утицаја, рекао је тужилац.

На крају, тужилаштво је предложило конкретне казне - за Владимира Кецмановића јединствену казну затвора од 14 година и 11 месеци, док је за Миљану Кецмановић предложена казна од три године затвора.

Такође је предложено продужење притвора Владимиру Кецмановићу, као и продужење мере забране контакта Миљани Кецмановић са сведоком у поступку.

- Пред Судом данас није задатак да суди емоцијама, претпоставкама или притиску јавности. Пред Судом је задатак да на основу изведених доказа утврди да ли су окривљени поступали са пажњом, одговорношћу и надзором који су у конкретним околностима били неопходни и очекивани. Уколико суд утврди да такве пажње није било, онда изостанак родитељске одговорности не може остати без адекватне санкције. Не због освете, већ због правде. Не због прошлости, већ због будућности. Свако друштво се мери начином на који штити своју децу и начином на који реагује када та заштита закаже. Зато верујемо да ће суд, искључиво на основу права, чињеница и изведених доказа, донети одлуку која ће потврдити да одговорност за овако трагичан догађај постоји, да је та одговорност на правилан начин описана и правно квалификована оптужним актом и да ниједна трагедија оваквих размера не сме остати без пуног правног одговора, додао је тужилац Стефановић.

Србија Данас