Трагедија талентованог Мирка Шарића: ДНК потврдио да није отац, после извршио самоубиство - мајка га је нашла

Мирко Шарић, пореклом из Хрватске, рођен је 1978. године у Аргентини. Његов годину дана млађи брат Мартин такође се бавио фудбалом. Мирко је дебитовао у клубу Сан Лоренцо 1996, где је одиграо 41 утакмицу и постигао четири гола.

Његова каријера је брзо напредовала, те је заиграо за младу репрезентацију Аргентине и постигао два гола за седам наступа. Тада је и Реал Мадрид почео да се интересује за младог фудбалера ког су већ тад поредили са легендарним Фернандом Редондом.

Ипак, у децембру 1999. године доживео је повреду лигамената левог колена и тада његов свет почиње да се руши.

Шарић је заборавио на све проблеме када је сазнао да је његова девојка трудна. Његова мајка Ивана није делила радост са сином, пошто је сумњала да је отац неко други. Наиме, у време зачећа Мирко је био са репрезентацијом Аргентине у Јапану.

На њено инсиситрање подвргнути су ДНК тестирању. Онда је уследио шок - утврђено је да Мирко Шарић није отац дете.

Ова информација га је тотално сломила. Шарић никако није могао да се избори са тугом и упао је у тешку депресију.

Његов тренер Оскар Руђери присетио се разговора са Шарићем у том периоду.

- Једног дана покуцао ми је на врата и рекао: „Могу ли да разговарам са тобом?“ Мислио сам да ће рећи нешто попут „Не волим да играм на левој страни“ или „Нисам добар у одбрани.“ Али ја сам сео, а он је само рекао... „Не видим смисао више да живим.“ Ниоткуда. Мени - испричао је тренер.

Везиста је имао само 21 годину и подвргнут је психијатријском лечењу.

Своје последње вече провео је са родитељима, а реченица коју је изговорио током вечере никада неће бити заборављена.

- Вас двоје сте дивни родитељи, али мој проблем нема решење.

Онда је 4. априла 2000. године Мирко Шарић је одузео себи живот. Пронашла га је мајка Ивана у његовој соби.

Она је касније за "Инфобае" испричала је да је Мирко био уверен да ће ДНК показати да је он отац и да је то урадо више да њу умири него због било чега другог.

- Платио је богатство за ДНК за себе, мајку и бебу. Био је сигуран да је тај дечко његов. Целу трудноћу био је уз мајку, када се беба родила мењао јој је пелене, све јој је куповао. Али, тест је био негативан. Једног дана ме је позвао и сабласним гласом рекао: "Мама, дођи хитно кући". Када сам дошла, показао ми је резултате и рекао ми је: "Мама, била си у праву!" Исплакала сам море сузе. Кунем вам се да никада у свом животу никада нисам мање желела да будем у праву. Волела бих да је тај син био његов јер да је био, он се не би убио – испричала је она.

Његов брат Мартин, који је наступао за Ријеку, Загреб, Торонто и многе друге клубове истакао је колико је битно говорити о менталом здрављу спортиста, како то више не би била табу тема.

- Ако је ментално здравље још увек табу тема у фудбалским клубовима, замислите како је било говорити о депресији пре 21 годину. У прошлости ни један клуб није имао психолога и ако сте споменули да имате психичких проблема, третирали су вас као лудака - испричао је Мартин Шарић.

- Трагедија је одузела звезду од нас - рекао је један навијач Сан Лоренца о трагедији Мирка Шарића.