ТАЈНА НОВАКОВЕ ДУГОВЕЧНОСТИ: Ђоковић обожава да једе ОВО ПОВРЋЕ пре напорних мечева

Новак Ђоковић је тачку на сезону ставио у Атини иако је обезбедио пласман на Завршни Мастерс у Торину од којег је одустао због повреде, а турнир је на крају освојио Јаник Синер. 

Италијан је уз Карлоса Алкараза једини играч који у последње прави велике проблеме најбољем српском тенисеру, али треба имати у виду да су два прва рекета света много млађи од освајача 24 гренд слем титуле којем већина тенисера и даље не може ништа иако је у мају напунио 38 година. 

Ове сезоне је постао најстарији играч који је икада успео да стигне до полуфинала сва четири гренд слема у једној календарској години, а са великим амбицијама ишчекује старт наредне и наступ на Аустралијен опену који је један од његових најомиљенијих турнира.

Док се за Роџера Федерера причало да је величанствену каријеру остварио због нестварног талента који је поседовао, Новак важи за великог радника који вредно тренира иако је веома близу петој деценији живота. Притом, он и даље води рачуна о начину исхране који је између осталог и много утицао на његове успехе. 

Својевремено је Ђоковићу установљена алергија на глутен па је он прешао на значајно другачији начин исхране који представља један од кључних разлога његове дуговечности. Најбољи српски тенисер јако пази на то шта ће да унесе у своје тело и њега ћете ретко видети да ужива у чарима пљескавица, ћевапа, хамбургера, пица и других врста брзе хране.

Познато је да током мечева Новак воли да поједе неколико урми које му дају завидну дозу енергије која му је дефинитивно потребна приликом напорних дуела на тениским теренима који могу да трају по неколико сати. 

Што се тиче исхране пре одласка на меч, Ђоковић обожава једно поврће богато влакнима. Најбољи свих времена има обичај да једе батат тј. слатки кромпир. 

Батат је коренаста биљка пореклом из Јужне Америке. Нутритивно је изузетно вредан, богат витаминима А, Ц, Б6, калијумом, манганом и влакнима, а користи се куван, печен или пржен као прилог јелима или састојак дезерта. 

Има нижи гликемијски индекс од обичног кромпира. Сви делови биљке су јестиви; корен и млади листови се користе у исхрани. Кора и месо могу имати различите боје (наранџаста, бела, жута, црвена, љубичаста). Садржи више протеина него обичан кромпир. 
Има слађи укус, сличан бундеви. Младе листове је могуће јести као салату, што није случај код обичног кромпира. 

Није препоручљиво солити батат јер је сам по себи слаткаст, а и богат је минералима. Батат се не чува у фрижидеру, већ у тамним, сувим просторијама на температури изнад десет степени. Иако је изузетно здрав, батат садржи оксалну киселину, па га особе склоне стварању каменца у бубрегу не би требале конзумирати у великим количинама.

Поред батата, Ђоковић пре мечева углавном једе житарице попут киное, дивљи пиринач, просо, салате од зеленог поврћа, супу од шаргарепе и ђумбира, кромпир куван на пари...Одлучио се да уноси намирнице за које није потребно превелико време када је у питању варење јер жели да на тениски терен крочи свеж и одморан што му свакако не би пошло за руком када би примењивао начин исхране који је специфичан за већину његових сународника.