Заносна Камила украла срце легендарног српског кошаркаша, оспоравали им љубав, а онда имали венчање за памћење (ФОТО)
Прослављени српски кошаркаш Предраг Стојаковић је већ 19 година у браку са прелепом Гркињом, Алеком Камилом. У почетку је мало ко веровао у њихову љубав, али су они све то врло брзо демантовали.
Њихова веза се доводила у сумњу због разлике у годинама пошто је Алека пет година старија од популарног Пеје као и због професија којима се баве.
Гркиња је својевремено била једна од најуспешнијих манекенки.
На "луди камен" њих двоје су стали 15. септембра 2006. Грчки медији су тај догађај описали као "Венчање деценије", а у том тренутку су имали двогодишњег сина Андреја и шестомесечну ћерку Милу.
Поменуту свечаност су одржали у Солуну, граду у којем је Стојаковић пет сезона носио дрес ПАОК-а, а укупни цех је износио преко 100.000 евра.
На венчању су се могли видети многи други познати кошаркаши као што су Владе Дивац, Владимир Радмановић, Раша Нестеровић, Драган Тарлаћ...
Присутно је било преко 500 гостију које је забављала наша тада популарна певачица и "краљица сплавова", Данијела Вранић.
Неколико година касније, легендарни кошаркаш Сакраменто Кингса је добио и трећег дете, сина Максима.
Камила се повукла у међувремену из јавног живота и посветила се породици.
Стојаковић је још као дете показивао велики таленат за спорт. Бавио се рукометом, одбојком, фудбалом, каратеом, а мама га је убедила чак и да се бави плесом.
-Не могу да кажем да ми се плесна школа није исплатила,мада је потребно да сам у веселом друштву и да се осећа слободно, па да заиграм - рекао је једном приликом Пеђа.
Финални избор ипак је на крају пао на кошарку, а најпре се опробао у локалној екипи Папук.
Када је почео рат, Стојаковићи су након претњи били принуђени да напусте Хрватску па су се из Славонске Пожеге преселили у Земун, а један од најбољих тројкаша у историји НБА је овако описао детаље из детињства и своје кошаркашке почетке:
-Имао сам 14 година када смо се због рата у Хрватској преселили у Београд, где смо остали две године. Биле су то за мене две пролазне године. Живели смо у Земуну, где сам обишао све школске дворане играјући кошарку. Све ми је било непознато, био сам нов, дете из провинције, другачије сам говорио… Доживљавао сам пријатне и непријатне ситуације. Уписао сам Трговачку школу, мислећи да ћу наставити породичну традицију, јер су ми родитељи били трговци. Уз то сам почео и са кошарком. У школи су открили мој таленат и тако је почело - открио је једном приликом Стојаковић.
"Пеја" је био велики навијач Црвене звезде и успео је да оствари велики дечачки сан да заигра за црвено-беле. Почео је најпре да тренира са јуниорским тимом.
-Међу Србима у Хрватској постојало је правило да се навија за Звезду. Знало се: Ако навијаш за Звезду онда си Србин. Ипак, навијање сматрам и наследним, тата је навијао за Звезду - открио је Стојаковић.
Уследило је потом пребацивање у први тим, што је битно утицало да се олакша живот његовој породици.
Схватио је након одређеног времена да неће моћи више да иде редовно у школу, а испричао је и једну занимљиву анегдоту са тренинга.
-Једног јутра се нисам појавио на тренингу. Кад су ме касније питали ге сам био, најнормалније сам одговорио - у школи! Тренер ме је уз осмех питао: 'Па ти још идеш у школу?' Тада су ми објаснилида ако желим да наставим с тренинзима у првом тиму, не могу редовно да идем у школу. Од тог момента мој цео живот се свео на клуб, тренинге, дружење са људима из клуба - изјавио је Пеја.
Тада је иначе Црвена звезда била веома јака па Стојаковић није добио озбиљнију шансу у конкуренцији Небојше Илића и Александра Трифуновића.
После две године преселио се у Солун. Снашла га је нова породична мука пошто је брат Ненад задобио тешко обољење бубрега.
Земља је била под санкцијама па се са породицом преселио у Грчку.
Имао је 16 година у том тренутку, а с обзиром да је било много играча са ових простора(Гуровић, Јарић, Тарлаћ...), није морао ни да учи језик.
Ипак то је морао да уради када је остао сам у ПАОК-у у којем је како је и сам више пута истицао провео пет предивних година.
Био је први стрелац Евролиге у сезони 1997/98, а онда је одлучио да се опроба у најјачој лиги на свету.
Са 21. годином прелази у редове Сакраменто Кингса, а на тај начин је остварио још један дечачки сан поред играња у Црвеној звезди.
Познато је свима да је био одличан тројкаш, а два пута је побеђивао на НБА Ол-стару у надметању најбољих шутера за три поена.
До шампионског прстена дошао је са Далас Мавериксима 2011. године у којима је и завршио каријеру.
Играо је још за Индијана Пејсерсе, Њу Орлеанс Хорнетсе и Торонто Репторсе.
Што се тиче репрезентације памте се две златне медаље са Југославијом, прво на Европском првенству у Турској, а потом и на светском шампионату у Индијанаполису на којем је наша селекција срушила и популарни "Дрим тим".
Каријера његовог сина Андреја такође обећава пошто бележи сјајне партије у НЦАА, а остаје да се види да ли може да понови успехе његовог славног оца.
Стојаковић данас ужива у складном породичном животу, а његова супруга иако већ у шестој деценији живота и даље изгледа фантастично.