МАСОВНО УНИШТЕЊЕ, ВАРВАРСТВО, ТЕРОРИЗАМ, ХИПЕРСОНИЧНИ НАПАДИ... Пљуштале увреде, оптужбе и претње Москве и Кијева, а стигло и неочекивано признање

Претходну недељу сукоба у Украјини обележила су два догађаја: рушење бране Хидроелектране "Нова Каховка" и дуго очекивани почетак контраофанзиве украјинских оружаних снага.

Као и обично, пљуштале су оптужбе са обе стране о кривици за рушење бране, али ниједна страна није преузела одговорност.

Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, изнео је тврдњу да је Украјина извела саботажу на брани "Каховка" како би одвратила пажњу од неуспеле контраофанзиве и како би Криму ускратила водоснабдевање. Он је казао да се може недвосмислено рећи да је реч о намерној саботажи украјинске стране и одбацио тврдње Кијева да је Москва дигла брану у ваздух.

С друге стране, председник Украјине, Володимир Зеленски, изјавио је да је пуцање бране "Каховка" на југу Украјине "еколошка бомба масовног уништења", додавши да једино ослобођење целе земље од окупатора може бити гаранција против нових "терористичких аката".

- Таква намерна уништавања бране и осталих објеката хидроелектране од стране руских окупатора су еколошка бомба за масовно уништење - рекао је Зеленски у свом видео обраћању, поручивши да уништавање бране "неће зауставити Украјину и Украјинце".

Зеленски је касније рекао да је шокиран неуспехом Уједињених нација и Црвеног крста да помогну након уништења огромне бране "Каховке", док је његов премијер затражио хитну помоћ међународних хуманитарних организација.

Са руске стране, огласила се Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије, рекавши да ситуација са колапсом бране "Каховка" треба да буде тема проучавања и истраге широм света.

- Ово више није тема дана нити седмице, већ је стављено у историјски контекст. Говорим о ономе што се догодило у "Каховки". То заиста треба да постане тема проучавања, истраживања и истраге широм света - нагласила је Захарова.

Она је истакла да је реакција Запада у свим сличним ситуацијама "потпуно предвидива", напомињући да се ради о бескрајној жељи да се Русија окриви за све што се дешава, без обзира да ли се то заиста десило или је плод маште, те да ће "увек бити тако".

Руски председник, Владимир Путин, је у телефонском разговору са турским колегом, Реџепом Тајипом Ердоганом, напад на ХЕ "Каховка" назвао "варварским злочином" који је довео до еколошке и хуманитарне катастрофе великих размера. Путин је нагласио да Кијев, на предлог Запада, наставља да заоштрава ситуацију и користи "терористичка средства", наведено је у саопштењу Кремља.

Ердоган је обавио телефонски разговор и са Володимиром Зеленским, предложивши формирање међународне истражне комисије поводом уништења бране "Каховка". Ердоган је рекао да би комисија могла бити формирана уз учешће стручњака две зараћене стране, Уједињених нација и међународне заједнице, укључујући Турску. Циљ комисије био би да спроведе дубинску истрагу о разарању бране "Каховка", саопштено је из турског Председништва.

Убрзо потом, Служба безбедности Украјине саопштила је у да је пресрела телефонски позив који је наводно доказао да су руске снаге дигле у ваздух хидроелектрану и брану Каховка. Служба безбедности Украјине објавила је на свом Телеграм каналу једноипоминутни аудио снимак наводног разговора.

- Они (Украјинци) то нису учинили. Наша диверзантска група је тамо. Хтели су да уплаше људе са том браном. Није ишло по плану, па су урадили више него што су планирали - каже наводни руски војник на снимку.

Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и њихови партнери у НАТО дали су сагласност за дизање у ваздух бране "Кахова" и за то би требало да сносе одговорност, изјавио је секретар Савета безбедности Русије, Николај Патрушев.

- САД наводно не могу да кажу ко је одговоран за дизање хидроелектране у ваздух. Истовремено, поуздано се зна да активности Оружаних снага Украјине координирају САД, Енглеска и њихови партнери у НАТО-у. Сходно томе, они су дали свој пристанак за дизање бране у ваздух и треба да одговарају за овај циничан чин - рекао је Патрушев у Минску на састанку са државним секретаром Савета безбедности Белорусије, Александром Волфовичем.

Рушење бране подстакло је страхове Кијева да се Русија неће зауставити на томе. Тако је секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Олексеј Данилов, рушење бране назвао "новом фазом руске агресије" и упозорио у интервјуу Тајмсу да би оближња Нуклеарна електрана "Запорожје" могла да буде следећа мета руског председника Владимира Путина.

У међувремену, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, послао је недвосмислену поруку да је Русија одлучна да никада више не буде вођена правилима која је наметнуо Вашингтон. Према његовим речима, Запад стално тражи додатне области где може да отвори други и трећи фронт против Русије.

- Европа је изабрала пут рата са Русијом, а ако је тако, онда Руска Федерација мора да оствари своје циљеве - рекао је шеф руске дипломатије.

Лавровљев украјински колега, Дмитро Кулеба, поручио је да Украјина има довољно оружја за контраофанзиву против Русије, која ће тој земљи донети победу потребну за придруживање НАТО.

И иако је ситуација на фронту указивала да су контраофанзивне операције Кијева увелико отпочеле, што је украјинска страна одбијала да потврди, Владимир Путин је обнародовао њен званични почетак.

- Можемо са сигурноћу да кажемо да је контраофанзива почела, а о томе сведочи употреба стратешких резерви - рекао је руски шеф државе.

Заменик председника Савета безбедности Русије, Дмитриј Медведев, саопштио је да би и Москва требало да покрене сопствену офанзиву.

- Непријатељ је дуго обећавао велику контраофанзиву. И чини се да је нешто већ започео. Морамо да зауставимо непријатеља, а затим да кренемо у офанзиву. Циљ је да потпуно збацимо нацистички режим у Кијеву - написао је Медведев на свом Телеграм каналу.

Недуго потом, украјински председник, Володимир Зеленски, потврдио је да је почела контраофанзива украјинских снага, али је одбио да каже у којој је фази оградивши се изјавом да су његови генерали задовољни.

- Контраофанзива и обрамбене операције су у току, међутим, нећу рећи у којој су фази. Контактирам са командантима на различитим правцима сваки дан. Генерали су оптимистични. Пренесите то Путину - рекао је Зеленски на конференцији за медије након посете канадског премијера, Џастина Трудоа.

Убрзо је стигла и вест да ће америчке власти упутити нову траншу војне помоћи Украјини у вредности од око две милијарде долара.

- То илуструје сталну посвећеност трајним способностима украјинских оружаних снага да бране своју територију и дугорочно се супротставе руској агресији - наводи се у саопштењу Пентагона.

Помоћ од тачно 2,1 милијарду долара укључује додатну муницију за противваздушне системе Патриот, системе Hawk старије генерације и припадајуће ракете, артиљеријску муницију калибра 105 и 203 mm, беспилотне летелице Пума, ласерски навођене ракете, као и подршку за обуку војника и одржавање опреме.

- Ценимо снажну подршку америчког народа украјинском руководству у борби против руске агресије. Усред невиђеног терора Русије и екоцида због експлозије ХЕ "Каховка", ово је важније него икад. Корак по корак све смо ближе ослобађању земље - написао је Зеленски на Твитеру.

Генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, поручио је да Алијанса мора да размотри различите опције безбедносних гаранција за Украјину након рата са Русијом.

- Када се рат заврши, НАТО ће морати да има спремне опције које ће обезбедити да Русија једноставно не регрупише своје снаге за неки нови напад - рекао је Столтенберг.

Потом се огласио и бивши генерални секретар Алијансе, Андерс фог Расмусен, рекавши да би неке земље Алијансе могле самостално да пошаљу војску у Украјину, у случају да на Самиту у Виљнусу Кијев не добије реалне гаранције. 

На изјаву Данца, сместа је реаговао Дмитриј Медведев, запретивши Европи хиперсоничним нападима.

- Расмусен ни раније није био баш много паметан, а сада је потпуно пао у доктринарску сенилност. У интервјуу за "Гардијан" је изјавио да уколико Бандерокрајина (Украјина - прим.аут.) не добије позив у НАТО у Виљнусу, земље Алијансе могу да пошаљу тамо своје трупе. Као саме, самостално. Да ли су питали нешто становнике тих земаља? Да ли неко од њих жели рат са Русијом? Желите хиперсоничне нападе на Европу, је ли? И шта о томе мисли Ујка Сем? То ће утицати и на њега - написао је Медведев на Телеграму.

Ипак, из Брисела су стигле неугодне вести за Кијев, јер према речима заменика генералног секретара Алијансе, Мирче Џоане, земље-чланице НАТО нису постигле компромис о питању придруживања Украјине Алијанси.

- Сада нема консензуса унутар НАТО на тему пријема Украјине - рекао је Џоана у интервјуу за YouTube канал "ДЦ news", додавши да док траје специјална операција руске војске ово питање треба се одложи.

Као својеврсна реакција на намере НАТО, стигло је саопштење са састанка Владимира Путина и белоруског лидера, Александра Лукашенка, о почетку распоређивања тактичког нуклеарног оружја у Белорусији.

- Русија ће почети да распоређује тактичко нуклеарно оружје у Белорусији након што објекти за складиштење буду спремни од 7. до 8. јула - изјавио је Владимир Путин, констатујући да се све одвија по плану и стабилно.

То ће бити први пут од средине 90-их да ће Русија имати нуклеарно оружје ван земље.

Огласио се и немачки канцелар, Олаф Шолц, изјавом да планира да ускоро разговара телефоном са Владимиром Путином и затражи од њега да повуче трупе из Украјине.

И званични Пекинг наставио је активности на окончању украјинског ратног сукоба. Кинески председник, Си Ђинпинг, похвалио је мировну иницијативу афричких земаља и упозорио да сукоб у Украјини односи животе цивила, али и отежава снабдевање Африке храном.

Председник Јужне Африке, Сирил Рамафоса, обавестио је у телефонском разговору кинеског колегу о предстојећој посети афричких лидера Русији и Украјини у покушају да се окончају сукоби, саопштила је Канцеларија јужноафричког председника.

У саопштењу се наводи да је Рамафоса рекао Сију да уважава мировни план за Украјину који је предложила Кина, као и да афрички лидери подржавају мировне иницијативе. Међутим, упркос разним мировним предлозима за окончање рата, Украјина и даље остаје при ставу да се све руске трупе морају повући са украјинских територија као услов за постизање мира.

У изненадну посету Кијеву, допутовао је канадски премијер, Џастин Трудо, који је потврдио подршку Отаве властима у Кијеву. Чланица НАТО Канада, у којој је једна од највећих украјинских дијаспора, доставља војну и финансијску помоћ Украјини у рату с Русијом.

Да је крај сукоба још увек далеко, може се закључити и из саопштења Кремља да за сада нема никаквих назнака да могу почети преговори са кијевским режимом.

- Тренутно нема предуслова за договор. Штавише, сада нема неке основе, чак ни крхке, да би се успоставио какав-такав дијалог. Видимо: а) да режим не жели дијалог, б) неспремност, в) страни покровитељи не дозвољавају режиму да преговара - рекао је Дмитриј Песков.

Да речи Пескова имају колико-толико упоришта у реалности, неочекивано је потврдио и чувени амерички економиста, Џефри Сакс, рекавши да су Русија и Украјина скоро постигле договор о миру у марту прошле године, али су САД спречиле да се сукоб оконча дипломатским путем. Он је казао да су владе Украјине и Русије у марту 2022. размениле документе и договориле споразум уз посредовање турске владе и незваничним посредовањем тадашњег израелског премијера, Нафтали Бенета.

- Овај споразум је био скоро постигнут и потписан. Медији о томе не пишу, али су Сједињене Државе прекинуле преговоре - рекао је Сакс и додао да Вашингтон није желео да се сукоб заврши преговорима.