''Ако би предаја Донбаса значила крај рата, била бих спремна да одем'', све више украјинаца разматра незамисливо: Траже безбедносне гаранције у замену за територију - мишљења опречна

Христина Јурченко годинама је градила свој живот у Донбасу, на истоку Украјине, где је водила успешан плесни студио. Данас, међутим, каже да би била спремна да све то остави иза себе уколико би то значило трајан мир. Она је једна од све већег броја Украјинаца који су, исцрпљени ратом, почели да размишљају о некада незамисливој могућности – уступању територије Русији у замену за мир и чврсте безбедносне гаранције, пише Њујорк тајмс.

- Мир ми је најважнији. Ако би предаја Донбаса значила крај рата, била бих спремна да одем - каже Јурченко, наглашавајући да би такву одлуку подржала само уз снажну послератну безбедносну гаранцију савезника.

Промена расположења у јавности

Овакав став означава значајан заокрет у украјинском јавном мњењу. Годинама се сматрало неприхватљивим да се Украјина одрекне територија које Русија није успела војно да освоји. Ипак, како рат траје, а Кремљ инсистира да мировни преговори уз посредовање САД могу напредовати само ако се Украјина повуче из делова Донбаса које још контролише, оно што је некада деловало немогуће постаје тема озбиљних разматрања.

Судбина ове индустријске области, коју је Украјина дуго утврђивала и за чију је одбрану платила високу цену у људским животима, једно је од најосетљивијих питања у преговорима који се воде у Абу Дабију између Украјине, Русије и Сједињених Држава.

Да се ставови мењају потврђују и анкете. У мају 2022. године, истраживање Кијевског међународног института за социологију показало је да 82 одсто грађана сматра да се Украјина ни под каквим условима не сме одрећи територије. У најновијем истраживању, објављеном ове седмице, 40 одсто испитаника наводи да би подржало одрицање од Донбаса уколико би заузврат била добијена поуздана безбедносна гаранција.

Ипак, већина Украјинаца и даље се противи територијалним уступцима, поручујући да су спремни да истрпе даља одрицања, укључујући и руске нападе на енергетску инфраструктуру током зиме.

Тешка одлука за Зеленског

Аналитичари упозоравају да би предаја Донбаса могла дубоко да подели украјинско друштво и значајно утиче на политичко наслеђе председника Володимира Зеленског. Таква одлука би га могла преобликовати из ратног лидера који је одбранио земљу у председника који је пристао на руску окупацију територије на којој тренутно живи око 190.000 људи. Многи од њих би, попут Јурченко, вероватно напустили те крајеве и преселили се на територију под контролом Кијева.

Иако Зеленски јавно инсистира да Украјина не прихвата једнострано повлачење, повремено шаље сигнале спремности на компромис, наглашавајући да обе стране морају бити флексибилне док се земља суочава са притисцима и на фронту и за преговарачким столом.

- Зеленски слуша народ и неће то урадити - сматра Јевхен Кољада из Координационог центра за помоћ, док аналитичар Михајло Самус подсећа да украјински закон забрањује уступање територије која није војно окупирана.

Безбедносне гаранције као кључ

За оне који су спремни да размотре предају Донбаса, безбедносне гаранције су пресудне. Страх постоји да би се Русија, без чврстих међународних обавеза, повукла само привремено и касније искористила регион за нове нападе.

- За Украјинце безбедносне гаранције морају значити сигурност да неће бити новог рата и јасну одговорност партнерских земаља - објашњава политички аналитичар Олех Саакјан.

Зеленски је изразио спремност да потпише споразуме о безбедности са Европом и САД. Иако су неке европске земље најавиле могућност распоређивања трупа након прекида ватре, остаје неизвесно да ли би биле спремне на директан сукоб с Русијом. Москва се, у сваком случају, противи таквим плановима.

И поред свега, Христина Јурченко истиче да јој је мир и даље најважнији циљ, али признаје да је мучи сумња. - Ако бисмо се одрекли Донбаса, морали бисмо поново да градимо живот. То би била огромна жртва, али би вредела ако би рат заиста престао - каже она. - Али ко може да ми гарантује да се то неће поновити?-