АКО СЕ ОВО ДЕСИ САД ИЗЛАЗИ ИЗ РАТА Чека се Путин - уколико повуче овај потез до зиме Кијеву нема спаса
У Кијеву и на Западу расте свест да морају да почну да раде на новом временском оквиру.
Оптимисти који су самоуверено предвиђали брзу и лаку победу када је Украјина покренула своју дуго очекивану контраофанзиву нису учинили Кијеву услугу подижући очекивања на нереалан ниво, пише британски Тајмс.
За обе стране рат је постао мука. Попут Русије, Украјина је сада углавном одустала од храбрих обећања о неминовним тријумфима. Уместо тога, говори се о освојеним појединачним селима, о постигнутим или осујећеним напредовањима њихових снага. Као што је рекао један нерасположени званичник Сједињених Држава: - Нисмо сасвим затворили књигу о 2023., али убрзавамо наше размишљање о 2024.
У Кијеву и на Западу расте свест да морају да почну да раде на новом, дужем временском оквиру.
НЕМА МИЛОСТИ, НЕМА ПРАШТАЊА! Русија расписала потерницу за овим украјинским генералима
СИРЕНЕ ЗАВИЈАЛЕ ЦЕЛУ НОЋ Руси ударили на Одесу, Зеленски завапио: Ни један злочин нећемо оставити без одговора (ВИДЕО)
РАСПАД! ОПШТЕ РАСУЛО УКРАЈИНСКЕ ВОЈСКЕ: Дезертера све више, а корупција цвета
Украјинци признају да контраофанзива није ишла по плану и да нису постигли напредак којем су се надали или га очекивали. То не значи да је контраофанзива пропала, јер је територија ослобођена, а руске снаге озбиљно деградиране. Остало је још месец или два у којима би Украјина још могла да постигне искорак (у новембру зимске кише у јужној регији Запорожја стварно почињу да отежавају услове).
Упркос томе, иако нипошто немогући, изгледи за велики пробој на јужном фронту који би пресекао руске снаге на два дела и изоловао Крим су све мањи.
Ово је недвосмислено било за очекивати. Упркос снадбевености одређеном количином западне опреме и обуци, војска се не реформише у року од неколико месеци. Украјинци су на неки начин заглављени између свог старог совјетског начина ратовања и новог западног. Официр америчке војске укључен у њихову обуку признао је огорченост: "НАТО је очекивао чуда, а Украјинци су им то обећали. Али не можете водити рат оптимизмом."
Ипак, Украјинци и даље држе иницијативу. Они су, по свим мерилима на путу победе, тврди запад. Они су, на пример, задржали Русе раширенима по широком фронту и користили су своју нову ватрену моћ дугог домета и свој капацитет да брже пређу с проналажења на гађање циљева како би деградирали непријатељска важна складишта залиха и артиљерију.
Према њиховим подацима, у протеклих неколико месеци уништавали су око 25 руских комада артиљеријског оружја дневно. Такође су у више наврата нападали кључне руске линије снадбевања, посебно мост Chonhar који повезује копнену Украјину с Кримом.
У том процесу су се, међутим поприлично проредили. Можда је половина 10. корпуса, резерве коју је Кијев креирао да искористи сваки пробој руских линија, сада морала да буде распоређена дуж фронта. 47. механизирана бригада која је напредовала према југу према граду Орихиву, углавном је обучена од стране Британаца и опремљена немачким тенковима Леопард 2 и америчким борбеним возилима Бредли.
Руси су добро укопани, а њихова је одбрана до сада успоравала или осујећивала украјинске нападе, које су често спроводиле релативно мале формације, јер су оне веће превише рањиве на руску артиљерију и хеликоптере.
То показује успешно прилагођавање борбеном окружењу, али такође отежава постизање одлучних напредака.
Артиљеријски рат остаје кључан.
Руси свеукупно и даље испаљују више метака, али Украјинци сада имају боље оружје: снаге Кремља морају да се прилагоде непознатом искуству надмашености квалитетом оружја. Са својим новим залихама касетне муниције и тешког наоружања као што су британски самоходни топ АС-90 и хаубица М777, Украјинци полако побеђују. Они такође троше цеви оружја брже него што могу да их замене.
Појавиле су се и тврдње у немачким медијима да је украјински недостатак напретка последица тога што нису примењене западне лекције, иако је немогуће применити доктрину која се темељи на ваздушној и артиљеријској надмоћи када нису имали ни једно ни друго.
У Кијеву је један украјински званичник окривио "безобзирност НАТО-а... који је готово наградио Путина за његову агресију". Међутим, главни украјински одговор била је фрустрација, што је довело до ескалације напада беспилотним летелицама и диверзантских напада на руско тло. Прошле недеље било је више таквих напада на Москву, иако су сви осујећени ометањем или противваздушним пројектилима. Британски дипломата изразио је забринутост да би "ово могло ићи на руку Путину, што би му олакшало да рат потраје у вечност".
Тренутно нема изгледа за мир. Прошлог викенда одржан је "мировни самит" у Једаху, али Руси нису били позвани па се није очекивало да ће то довести до практичних разговора. Била је то више вежба у перформативној бризи.
Украјина је желела да рекламира свој мировни план у десет тачака, што је заправо позив на безусловно руско повлачење и предају.
Саудијски домаћини, као и Кина и Турска, настојали су да изгледају конструктивно и да се поставе као мировни посредници у неком тренутку у будућности.
Проблем је у томе што нити једна страна није спремна за значајне преговоре. Кијев мисли да ће бити у бољој позицији за разговоре након што ослободи више територија и почне да опседа Крим. Москва је уверена да ће издржати овогодишњу контраофанзиву и нада се да ће застој натерати Запад да двапут размисли о отвореној подршци Украјини.
Осим тога, неки руски стратези (и западни аналитичари) због потенцијала да би се Доналд Трамп следеће године могао вратити у Белу кућу предвиђају да би се САД могао повући из рата.
Стога је још јасније да ће се овај рат водити још дуго. Неко би могао да тврди да борбе овог лета припремају Украјинце за већи успех следећег пролећа.
Имаће још више западњачке опреме, укључујући америчке тенкове М1А1 Абрамс и можда Ф-16 борбене авионе. Што је још важније, имали су више времена да тренирају на њима и да развију властите доктрине за њихову употребу.
У четвртак је председник Бајден затражио од Конгреса да одобри додатних 13 милијарди долара војне помоћи, а други савезници такође дубоко копају како би видели шта још могу да пруже. Немци, на пример, купују и преправљају 30 застарелих, али још увек корисних тенкова Леопард 1 у власништву приватног трговца оружјем.
У међувремену, руска економија се прегрева. Иако је Москва заобишла нека уска грла у производњи, укључујући домаћу производњу иранских "дронова самоубица", не може да заменити уништене саставе ни приближно брзином којом се уништавају.
Надаље, председник Путин још увек се двоуми око следеће мобилизације резервиста. Војска је желела да то већ буде у току, али с обзиром на регионалне изборе који су заказани следећег месеца, чини се да су га политички менаџери Кремља уверили да одложи овај непопуларан и реметилачки потез до зиме. То ће скратити време доступно за њихову обуку прије следеће туре ратовања, али Путина тренутно више брину ризици за његов положај код куће.
Све зависи од дугорочне способности Украјинаца да се боре - а постоје знакови умора од рата јер постаје све теже регрутовати војнике - и спремности Запада да их подржи.
Изгледи Кијева и даље изгледају боље, али сватко ко се надао или очекивао да ће рат завршити ове године вероватно ће бити разочаран. Уместо тога, време је да сви укључени озбиљније размисле о својим дугорочним плановима за рат, који ће можда коначно створити услове за размишљање о некаквом миру, пише Тајмс.
Све вести из Украјине прочитајте ОВДЕ.