Аналитичари тврде: Трампов мировни план за Украјину осуђен је на пропаст "Путин нема разлога да стане"

Према тврдњама аналитичара, одговор је све јаснији. Упркос недељама интензивне дипломатије и притиска из Вашингтона, изгледи пред путовање америчког изасланика Стива Виткофа у Москву ове недеље изгледају суморно, пише Кијев индепендент.

Само неколико дана пре данашњих консултација САД и Украјине на Флориди, руски председник Владимир Путин је сигнализирао да не види разлог за значајне уступке. Одбацио је разговоре о напретку и поново условио прекид ватре повлачењем Украјине са неокупиране територије – нешто што Кијев сматра неприхватљивим.

С друге стране, Кијев није спреман ни да попусти пред максималистичким захтевима Кремља.

- Нешто значајно мора да се промени на терену да би једна страна, или обе стране, закључиле да имају мало или ништа да добију наставком рата - рекла је Џени Матерс, стручњак за међународне послове.

Док Трампов тим покушава да оживи застојну дипломатију, стручна анализа показује зашто је план вероватно осуђен на пропаст и шта се даље може очекивати.

Украјина и Русија су светлосне године удаљене једна од друге

Када су Сједињене Државе представиле свој мировни предлог од 28 тачака – који снажно подсећа на документ који је Русија поднела Вашингтону у октобру – дочекан је са шоком и неверицом у Украјини.

Његове кључне тачке, укључујући признавање руске контроле над Кримом и Донбасом, ограничавање украјинске војске и заустављање тежњи Кијева ка чланству у НАТО-у, одражавале су дугогодишње захтеве Кремља.

Према речима Олексија Мељника, кодиректора Програма за спољне односе и међународну безбедност у Разумков центру у Кијеву, "план је, изгледа, осмишљен да помогне Украјини да капитулира".

Међутим, нема назнака да ће Русија прихватити било који предлог који нуди мање.

Пошто Кијев инсистира на својим "црвеним линијама" у преговорима – без ограничења за савез или војску и без признавања руске окупације – јасно је да су они директно у супротности са руским циљевима: анексијом територије, блокирањем пута Украјине ка НАТО-у и слабљењем њених одбрамбених способности.

Ревидирани план, састављен током разговора између америчких и украјинских званичника на одвојеним састанцима у Женеви и Флориди прошлог месеца, није објављен.

 - Да би Русија променила свој став, мора да претрпи озбиљне и дугорочне потешкоће.

Најспорнија питања, попут територијалних, "стављена су у заграде" за даљу дискусију, саопштила је Украјина – и то су управо теме које би могле да наведу Москву да одбаци нови план.

- Украјинске трупе ће се повући са територија које окупирају, а онда ће борбе престати - рекао је Путин 27. новембра, очигледно мислећи на украјинске регионе које је Русија полагала право након преварних референдума 2022. године.

- Да би Русија променила свој став, мора да претрпи озбиљне и дугорочне потешкоће или можда да изгуби подршку кључних савезника", рекла је Матерс за Кијев индепендент.

Истовремено, Трампова администрација није успела да осмисли "кохерентну стратегију" да изврши притисак на Русију да пристане на споразум, каже Никола Бјелесков, истраживач Националног института за стратешке студије и виши аналитичар пројекта "Врати се жив".

Све док Русија може да одржи спор напредак на бојном пољу, Путин нема подстицај "за преговоре засноване на идеји замрзавања бојног поља и остављања политичких разлика по страни", додаје Бјелесков.

Русија има предност на бојном пољу

Искоришћавајући магловито јесење време и своју бројчану надмоћ, Русија остварује спор, али стабилан напредак на југу и истоку, ослањајући се на мале пешадијске јединице.

Аналитичари кажу да руске снаге сада контролишу велики део Покровска, кључног упоришта у Доњецкој области. Стручњак за одбрану Виктор Кевљук упозорава да је ситуација у сектору Гуљајполе у ​​Запорошкој области постала "најопаснија и најдинамичнија".

Са Украјином која се и даље бори са недостатком људства и смањењем стране војне помоћи, земља се суочава са тешком зимом.

Ипак, док је министар војске САД Ден Дрискол наводно рекао украјинским званичницима да би им било боље да прихвате брзи мировни споразум него да се суоче са поразом, стручњаци се не слажу.

- Ситуација је данас веома тешка, али то није разлог за престанак борбе - рекао је Кевљук.

Мелник напомиње да Русија остварује само "мале тактичке добитке по изузетно високој цени, око 100 мртвих или тешко рањених по квадратном километру".

Према подацима групе за заштиту података ДеепСтате, Русија је у октобру окупирала отприлике 267 квадратних километара, што је слично септембру и представља око 0,04% територије Украјине.

Међутим, напредовање се убрзало у новембру, када су московске трупе наводно заузеле додатних 505 квадратних километара.

Институт за проучавање рата процењује да ако московске снаге наставе да напредују садашњом брзином, тим темпом, остатак Доњецке области биће заузет до августа 2027. године.

- Све у свему, стратешка ситуација на бојном пољу остаје непромењена - рекао је Мелник.

"То је рат исцрпљивања без изгледа за било какав значајан војни пораз за било коју страну."

Шта би заправо могло да изврши притисак на Русију?

Али баш као што колапс украјинске одбране није неизбежан, Русија није у опасности од пораза.

Антон Барбашин, гостујући сарадник Европског савета за спољне односе, рекао је да нема ничега што би указивало на то да се Москва спрема да се суочи са довољно великим застојем да промени своју стратегију.

- Развој догађаја на бојном пољу може утицати на доношење одлука - рекао је Барбашин.  - Али за сада, не делује реално да ће Русија ускоро претрпети војни пораз.

Са обе стране учвршћене, очигледно питање је: Шта би могло да натера Русију да одустане од својих максималистичких захтева према Украјини?

Економски, Русија пати - али је далеко од колапса.

- Руска економија пати, али се још није урушила - додао је Барбашин, рекавши да систем показује довољну отпорност да Путин може да га одржи још годину дана без суочавања са егзистенцијалним притиском.

Најефикаснији потез Вашингтона био би санкционисање Кине или Индије, кључних купаца руске нафте.

Раније ове године, Трамп је предложио увођење царина земљама које купују велике количине руске нафте. Али до сада је Индију казнио само царином од 25% – симболичним потезом.

Михаил Пољански, постдокторски истраживач на Одељењу за међународне институције ПРИФ-а, рекао је да САД неће ризиковати ударац сопственој економији која се бори, који би царине могле да донесу.

Укратко, Кремљ није под значајним спољним притиском.

- Могу да одржавам ову врсту ратовања још неко време", рекао је раније руски опозициони политичар Владимир Милов за Кијев Индепендент.

Према речима Пољанског, "економска криза, велики порази на бојном пољу, пукотине у елити - ништа од тога се још не показује. Путин нема подстицај да иде напред."

Шта је следеће?

Следећи велики корак у Трамповом мировном процесу је очекивани састанак између америчког специјалног изасланика Стива Виткофа и Путина у Москви 2. децембра.

Очекује се да ће Виткоф представити Путину ревидирану верзију мировног оквира — ону која је сада знатно прихватљивија за Украјину.

Али очекивања су изузетно ниска.

Александра Филипенко, стручњак за односе САД и Русије, рекла је за Кијев Индепендент да ће састанак произвести "само формалне изјаве и можда нове канале комуникације са Трамповим тимом".

- Али свакако не пробој или било какве стварне споразуме - рекла је, додајући да ће се све значајне одлуке договарати приватно.

Филипенко верује да је цео процес од самог почетка личио на руску обавештајну операцију.

"Путин нема разлога да стане"

Извор из украјинског председничког кабинета раније је рекао за Кијев Индепендент да је Виткоф направио почетни план директно у координацији са Кирилом Дмитријевим, главним економским преговарачем Русије.

Према Филипенку, првобитни план је имао за циљ да натера Украјину да га одбије - приказивањем Кијева као неразумног и поткопавањем његовог партнерства са Вашингтоном.

Цурење информација које је објавио Блумберг 25. новембра подржава овај став. У транскрипту снимљеног разговора, помоћници Кремља су разговарали о томе како је Виткоф представио руски предлог као америчку иницијативу.

Полиански је рекао да ће током састанка Путин вероватно следити стратегију коју је Виткоф изложио у процурелим позивима: ласкање Трампу, представљање себе као "човека мира" и инсистирање на максималним уступцима.

- Путин нема разлога да сада стане - додао је Полиански.

Без притиска, Кремљ верује да може постићи своје циљеве једноставним чекањем.

Бесконачни циклус

Натија Сескурија, сарадница Краљевског института уједињених служби, рекла је за Кијев индепендент да ће, ако се ова динамика настави, вероватно довести до "више рунди преговора са мало стварног напретка".

- Путин жели да одржи привид отворености за дипломатију јер не жели да буде виђен као прва страна која ће попустити - додала је.

Русија види наставак борбе као своју најјачу алтернативу било ком споразуму, рекла је за Кијевски индепендент Емили Хардинг, потпредседница Одељења за одбрану и безбедност у ЦСИС-у.

"Најбоља алтернатива Русије преговарачком решењу је наставак борбе и спремна је да је настави унедоглед", рекла је.

"Све док Москва верује да може да победи на бојном пољу, мало је подстицаја за уступке."

Дакле, рат ће се вероватно наставити.

Извор: Србија Danas/Index.hr