"Ближи се тренутак када ће одговарати..." Спрема се нови ударац на Путина, Европа стеже обруч
Тридесет и четири државе чланице Савета Европе, Европска унија, Аустралија и Костарика изразиле су у петак жељу да се придруже будућем Посебном суду за злочин агресије на Украјину, намењеном суђењу за руску инвазију на ту земљу.
"Државе су предузеле одлуујући корак ка конкретној успостави посебног суда и признању одговорности за агресију на Украјину", поздравио је у саопштењу генерални секретар те паневропске организације са седиштем у Стразбуру, Алаин Берсе.
Истакао је да се приближава тренутак када ће Русија морати да полаже рачуне за агресију на Украјину.
Одбор министара Савета Европе, који окупља шефове дипломатија држава чланица, на састанку у петак у Кишињеву одобрио је резолуцију којом се постављају темељи „управног одбора” будућег суда.
Иницијативу за оснивање новог суда прошле године покренуо је украјински председник Володимир Зеленски, који је о томе потписао споразум са Саветом Европе, организацијом за заштиту људских права која броји 46 чланица, укључујући Украјину.
Тај суд требало би да омогући заобилажење немогућности суђења за "злочин агресије" пред Међународним кривичним судом (ICC), који Москва не признаје.
Русија, која је искључена из Савета Европе 2022. године након почетка рата, већ је ставила до знања да ће одлуке будућег суда сматрати ништавним.
"Овај суд представља правду и наду. Сада је потребно наставити са овом политичком обавезом обезбеђивањем његовог функционисања и финансирања", нагласио је Берсе.
Када је реч о финансирању, Европска комисија је у посебном саопштењу прецизирала да ће за успостављање новог суда издвојити десет милиона евра.
Дванаест земаља Савета Европе за сада се није придружило иницијативи. Међу њима су четири чланице Европске уније (Мађарска, Словачка, Бугарска и Малта), четири балканске земље (Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Албанија), три кавкаске земље (Јерменија, Азербејџан и Грузија) и Турска.
Током састанка у Молдавији министри су такође поздравили широку подршку држава механизму створеном за обештећење Украјинаца.
Међународна комисија за одштетне захтеве за Украјину са седиштем у Хагу одлучиваће о захтевима за одштету, укључујући и износе који ће бити исплаћени. Конвенцију о оснивању те комисије до данас је потписало 37 држава чланица Савета Европе, Европска унија и Канада.
Комисија ће се ослањати на Регистар штете, основан 2023. године, који прикупља и бележи захтеве за накнаду штете које подносе украјински грађани, организације и јавна тела.
Систему су се до сада придружиле 44 државе, укључујући Канаду и Европску унију, а он је већ примио више од 150.000 захтева, укључујући и оне Украјинаца избеглих у иностранство који потражују накнаду за нематеријалну штету.
