Цео свет на ногама: ВАНРЕДНО СТАЊЕ око највеће нуклеарке у Европи, опасност на врхунцу "Не знамо колико још могу да издрже"
Украјинска нуклеарна електрана Запорожје, највећа у Европи, ушла је у шести дан функционисања на генераторима за ванредне ситуације у суботу, изазивајући све већу забринутост.
Није познато колико дуго дизел генератори за ванредне ситуације могу да подржавају НЕ Запорожје, а ИАЕА помно прати ситуацију.
Спољно напајање НЕ Запорожје прекинуто је на више дана у рекордном нестанку струје у постројењу са шест реактора на првој линији фронта, упозорио је у суботу Гринпис Украјина.
Дизел генератори користе се за напајање система за хлађење и безбедност након што је последњи далековод прекинут у уторак, према Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА), чији се директор Рафаел Гроси срео са руским председником Владимиром Путином у четвртак, али спољно напајање није обновљено, према АП-у.
Језгро реактора и коришћено нуклеарно гориво морају се хладити да се спречи њихово прегревање и изазивање опасних инцидената, попут оног са електраном Фукушима 2011. ИАЕА је више пута упозорила на могућност нуклеарне несреће попут оне у Чернобиљу 1986.
Украјински званичници потврдили су тежину ситуације.
Министарка енергетике Светлана Хринчук рекла је АП-у да “нуклеарна електрана остаје у прекиду, са значајним кршењима услова за своје нормално функционисање”. Ово је десети такав инцидент од почетка руске инвазије на Украјину 2022, наводи америчка агенција, додајући да је канал “Телеграм” у суботу навео да је “на лицу места доступна довољна количина резерви дизел горива како би се обезбедило дугорочно аутономно функционисање генератора”. Према стручњаку за нуклеарну енергију Гринписа Украјина Јану Ванде Путеу, “дизел генератори за ванредне ситуације користе само у екстремним околностима”.
Русија покушава да поново покрене један реактор?
Путе је рекао да су “намерне акције Русије” довеле до прекида електране од спољног напајања. Нове сателитске анализе Гринписа Украјина указују да се Русија можда припрема да поново покрене најмање један реактор упркос ратним условима.
Организација је рекла да руски инжењери граде 201 км дуге линије далековода повезане подстаницама у окупираним градовима Мелитопољ и Маријупољ, чија је изградња започела прошлог децембра. Гринпис додаје да је Русија такође завршила изградњу новог система за водоснабдевање ради хлађења електране и намерно оштетила далековод који је био повезан са објектом украјинске електричне мреже.
Ове наводе није могуће независно потврдити.
Електрана је под контролом Русије од раних дана инвазије. Њених шест реактора и даље користе уранијум, иако су у такозваном хладном стању гашења, што значи да су нуклеарне реакције стале. Ипак, електрана се ослања на спољну струју да хлади реактор и напаја друге безбедносне системе.
Град Запорожје, око 440 км југоисточно од Кијева, је под контролом Украјине и било је напада око електране јер је линија фронта близу. Инспектори ИАЕА проверавају безбедност електране.
Масовни напади
Након састанка директора ИАЕА Гросија и Росатома Алексеја Лихачева у Москви раније ове недеље, заказаног ради “размене информација о нуклеарној безбедности и сигурности у електрани Запорожје, ситуације се није променила.
Како наводи “Њузвик”, није познато колико дуго дизел генератори за ванредне ситуације могу да подржавају НЕ Запорожје.
Русија је током пролећа и лета 2025. појачала ваздушне нападе на Украјину. Пред улазак у хладније месеце, украјински званичници упозоравају на нову серију масовних удара на енергетску инфраструктуру.
Раније у септембру Русија је извела рекордни напад са преко 810 дронова "шахед" и 13 ракета, погодивши зграду владе у центру Кијева. Два дана касније, Русија је поново напала Украјину нарушивши и пољски ваздушни простор. То је било први пут да је чланица НАТО-а оборила руске дронове током рата у Украјини. После тога уследило је неколико инцидената са упадима руских летелица у НАТО простор.