"Сценарио као из Првог светског рата" Како Путин замишља окончање сукоба са Украјином? "Остварење ова три циља представљала би потпуну ПОБЕДУ РУСИЈЕ"

Руска инвазија на Украјину ушла је у своју пету годину, а да до значајног војног помака на било којој страни још није дошло. 

Са релативном парализом и на фронту и на преговорима, многи се питају шта заиста желе Русија и председник Владимир Путин.

Русија није освојила читав Донбас. 

Минимални територијални добици остварени су уз такву цену да губици сада премашују регрутацију - према извештају западних званичника из фебруара Русија је у јануару изгубила око 9.000 војника више него што је могла да надокнади.

Ниједна страна није постигла војни пробој, нити делује да је нека од њих на ивици војног или политичког колапса.

Две стране нису заглављене само на фронту - мало је стварног помака и у превазилажењу препрека за трајни мир.

Земља за мир

Русија тренутно контролише око 20% укупне украјинске територије. У региону Донбас потпуно контролише Луганску област, али у Доњецку постоји појас земље дуг 80, а широк 65 км, који још није војно освојила и који је под украјинском контролом.

• Москва као услов за мировни споразум тражи тај комад земље који обухвата десетине села и градова, укључујући оне из појаса тврђава, а налази се између линије фронта и административне границе области
• Кијев је до сада одбијао да се једнострано повуче, сматрајући да би то охрабрило будуће руске нападе, у Украјини или другде, и захтева снажне безбедносне гаранције у сваком будућем споразуму
• Америка, која посредује преговорима, врши притисак на Кијев да постигне споразум са Русијом.
  Све то отвара питање шта заиста желе Русија и Путин.

"Територија и политичка контрола"

Према Сергеју Радченку, историчару Школе Џонс Хопкинс, постоје два веома различита тумачења онога што Путин жели:

• Једно је да га у суштини занима Донбас и да би рат могао да се оконча некаквим примирјем ако би се Украјинци повукли
• Друго је да Путин не жели само територију већ и политичку контролу над Украјином. У том смислу, он неће окончати рат док то не постигне

- То се може посматрати и из Путинове перспективе: он је опседнут територијом јер контролу над Украјином види као део руске самоперцепције као велике империје. Он покушава да обнови руску величину. Управо ту нема сагласности око тога који су Путинови стварни циљеви – рекао је Радченко за “Респонибл стејткрафт” (РС).

"Украјина ван НАТО, споразум са САД, подељена Европа"

Сумантра Маџтра, сарадник Центра за обнову Америке, рекао је да је Путин погрешно проценио украјинску одлучност кад је започео сукоб, али да сада жели две ствари:

• Прво, да задржи Украјину ван НАТО - то је трајни циљ руске велике стратегије, стварање тампон-зоне између алијансе и Русије. Због тога је спреман да настави сукоб, јер има бројчану надмоћ и зна да НАТО неће директно ући у рат против Русије
• Друго, постизање великог споразума са САД и подељена Европа - Путин није спреман да ескалира сукоб до разарајућих размера, јер жели да задржи могућност преговора

- Иако Русија није још војно испунила Путинове циљеве, она може да настави са мањим територијалним добицима захваљујући бројчаној надмоћи, док се Украјинци суочавају са мањком људства. Ако се то настави, могли бисмо да добијемо сценарио сличан Првом светском рату, са наглим сломом украјинских линија - рекао је Маџтра за РС.

"Ово би била потпуна победа за Русију"

Николај Петро, политички научник Универзитета Роуд Ајленд, каже да су Путинови услови за мир били доследни од почетка рата, а то су:

Неутрална и ненуклеарна Украјина која није део ниједног војног савеза

• Демилитаризована Украјина
• “Денацификована“ Украјина

- Контрола над Кримом, Доњецком, Луганском, Херсоном и Запорожјем за Русију није предмет преговора, иако то Украјина не мора формално да призна све док повуче своје трупе из тих региона. Свака страна - Украјина, Русија, Америка и Европа - покушаће да коначни споразум представи као политичку победу пред домаћом јавношћу. За Русију би потпуна победа значила остварење сва три циља. Све мање од тога биће представљено као делимична - али ипак вредна - победа, док би Запад то тумачио као пораз Русије – рекао је Петро за РС.

Према Маџтри, Украјина би требало бар да размотри садашње линије као међународну демаркациону границу. Обе стране би требале да одреде дан прекида ватре, а затим да повуку трупе око осам километара уназад, стварајући демаркациону зону сличну оној после Корејског рата. Затим би преговори могли да се наставе, а америчка страна би требало да запрети повлачењем из процеса ако се то не догоди.

"Украјинска војска најбоља гаранција"

Украјина инсистира на снажним америчким безбедносним гаранцијама као предуслов за било какав мировни споразум. Председник Володимир Зеленски рекао је средином фебруара, током Минхенске безбедносне конференције, да је Америка понудила Кијеву 15-годишње гаранције безбедности, али да Украјина жели више и да рачуна на период од најмање 30 година.

Али, према Радченку, "Украјинци су превише веровали обећањима о западним гаранцијама", а оно што заиста може да гарантује безбедност Украјине је "њена сопствена војска".

- На преговорима у Истанбулу 2022. кључна тачка спорења је била какву би војску Украјина смела да има након сукоба. Руси покушавају да је ограниче јер знају да је то права гаранција украјинске безбедности - рекао је он.

Србија Данас/Блиц