Дронови изазвали велики поремећај на аеродромима? Путин није испалио ни метак, а већ пренео рат у Европу
Без иједног испаљеног метка, рат у Украјини се тихо шири Европом.
Без испаљеног метка, руски председник Владимир Путин је током протекле седмице успео да рат у Украјини пренесе милионима Европљана који су до сада били углавном нетакнути сукобом. И почело је, не са буком, већ са тихим јецајем.
Како је данска премијерка Мете Фредериксен рекла забринутим Данцима у четвртак увече, након што су дронови изазвали велики поремећај на неколико аеродрома, могуће је да ће се Европи дешавати "насилнији и чешћи хибридни напади као нова стварност".
Али она није навела Русију као директног кривца, можда због недостатка доказа до сада, или зато што придавање кривице превише подржава циљеве Москве већ је уместо тога Русију означила као главну претњу за Европу.
Недостатак јасноће је један од симптома тих напада. Анонимног кривца не може се неко време именовати или зауставити, без обзира на штету или непријатност коју изазивају, преноси CNN.
А чекање или неизвесност је још једна ствар. Фредериксен је додала још један мотив који има непознати нападач: да "жели да више не верујемо својим властима".
Грешка, случајност или намера
Да ли је Русија заиста намеравала да пошаље више од 20 дронова у Пољску? Да ли је кршење ваздушног простора Естоније од 12 минута последица лоше обуке руских пилота, како је то сугерисао врховни амерички генерал у Европи, Алексус Гринкевиц, или ширење руске агресије?
Како хакерски напад који је приземљио разне летове неколико дана касније може бити само неповезана случајност?
Након три дана затварања аеродрома и пријављеног виђења руског војног брода који је стајао уз обалу Данске са искљученим транспондерима, дански званичници и даље немају јасне информације ко стоји иза напада.
Фредериксен је признала ризике давања брзих али погрешних одговора као и касних одговора. Данска војна обавештајна служба је у четвртак увече рекла да не може "именовати" кривце, док је шеф унутрашње сигурносне полиције ПЕТ рекао да је "ризик од руске саботаже у Данској висок."
Данска је иначе отворена по питању претње од стране Путина. Она је Украјини дала Ф-16 авионе, помогаће ијој да изгради дронове и наоружа се далекометним ракетама.
Западни званичници свакодневно се боре са парадоксом хибридног ратовања, да ли треба кривити некога или не.
Да ли кривити правог кривца, нарочито ако је то Русија, заправо потпирује неслогу и анксиозност коју они желе да посеју? Или то што се на претњу не указује оставља друштво слепим и неприпремљеним до тренутка када су потребне тешке одбрамбене акције и одлуке? Политички и хипотетички је лакше оборити руски авион након месеци јавног окривљавања Москве за затварање аеродрома и хаос.
Саботажа се надвија над Европом
Месецима се спектар саботаже надвија над копненом Европом. Велика Британија, још један страствени спонзор одбране Украјине, суочила се са младим криминалцима оличеним у банди регрутованој од стране Русије који су осуђени по оштрим условима Закона о националној безбедности због подметања пожара у складишту са залихама за Украјину.
Британска полиција је прошле недеље ухапсила 41-годишњег мушкарца и 35-годишњу жену у Есексу према истом закону. Пољска је затворила младе Украјинце због подметања пожара , а спонзорисали су их Руси.
Софтвер за пријаву на аеродромима и један вртић у Лондону су хаковани али вероватно од стране криминалних банди, а не од стране московских агената.
Без обзира на то ко је одговоран, ширење овог хаоса и рањивости омогућило је Путину да донесе осећај ширења конфликта до европских врата, у тренутку када администрација Доналда Трампа захтева од Европе да буде одговорнија за сопствену одбрану.
То чини трошкове хитне и неизбежне подршке Украјини опипљивијим у европским домовима. Појачава и аргументе оних који предлажу да се Путину пружи оно што жели како би зауставио рат, као и и оних који кажу да жеља Кремља за агресијом само расте и да треба одлучно одговорити.
А претња привремено ризикује да одвуче пажњу европских доносилаца одлука и буџете од тежег и значајнијег задатка ублажавања опасности на украјинском фронту. На неки начин, право је чудо да руска летња офанзива није изнедрила већу освојену територију. Али њен напад на украјинске градове је немилосрдан и расте.
За европске оптерећене одбрамбене буџете, протекле недеље хибридних немира додале су два скупа непосредна задатка: већу отпорност инфраструктуре против дронова и хакера, и широку, константну, скупу ваздушну одбрану против руских дронова и авиона дуж њихове целе источне границе.
Трошак одбране против више јефтиних дронова још увек није достигао потребну ефикасност коју ова нова претња представља. Холандски Ф-35 може да лансира ракете вредне десетине хиљада евра како би у Пољској оборио дрон Шахед направљен од пластике и вредан само 30.000 долара. Али ово је неодрживо током дужег периода и оставља тешку одлуку да се не пресрећу дронови јер је то прескупо.
Ипак није све ружичасто за Кремљ. Постоји значајан ризик да њихови ангажовани саботери или шпијуни који се такмиче за наклоност прекораче своје овлашћења и убију цивиле у НАТО земљи.
Постоји ризик да Русија буде окривљена за ствари које није урадила, што пружа покриће правим организованим криминалним групама да прошире своје активности. Постоји такође и ризик непредвидиве природе америчког председника Доналда Трампа који доноси реакцију која је несразмерна свакој ескалацији. Он може такође одбити да реагује, или да претерано реагује.
Извор: Србија Данас/НИН
