ЕУ поставља услове за мир: Русија се мора повући не само из Украјине, него и из ових пет држава

То је предлог  из интерног документа за расправу који је државама чланицама проследила висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас, а о којем су расправљали амбасадори ЕУ у уторак, 17. фебруара, преноси Кијев Пост.

Увид у документ, о којем би министри спољних послова могли поново расправљати 23. фебруара, имао је Радио Слободна Европа. У њему се износе ставови Брисела о условима на које Москва мора пристати у преговорима под посредством САД како би се окончао рат у Украјини.

Захтев за повлачењем

У документу се позива на "забрану руске војне присутности и распоређивања у Белорусији, Украјини, Молдавији, Грузији и Јерменији“, као и на уклањање целокупног нуклеарног наоружања из Белорусије.

Руске снаге дуго су стациониране у грузијским одцепљеним регионима Абхазији и Јужној Осетији, молдавском Придњестровљу, војним базама у Јерменији, као и у Белорусији, која је послужила као полазиште за инвазију 2022. године.

Такође се наводи да би се Русија требало суочити са упоредивим обавезама ако се од Украјине у преговорима затражи ограничење броја војника или демилитаризација одређених области. Одбацује се свако "де јуре" признање окупираних украјинских територија и позива се на њихову демилитаризацију.

ЕУ жели место за преговарачким столом

Ни Европска унија ни њене државе чланице формално нису укључене у преговоре које воде Сједињене Америчке Државе. У документу стоји да трајни мир није могућ "без учешћа ЕУ за преговарачким столом" и без узимања у обзир кључних безбедносних интереса Уније.

Европски званичници изразили су незадовољство због маргинализације у преговорима, нарочито имајући у виду да је ЕУ и даље највећи финансијски подржавалац Украјине, док објављени мировни предлози предвиђају и чланство Украјине у ЕУ до 2027. године.

Ратна одштета

Поред повлачења трупа, документ захтева исплату ратне одштете, укидање опште амнестије за ратне злочине и обезбеђивање пуног приступа међународним истражитељима. Наглашава се и да Русија мора поштовати међународно право, при чему њено домаће законодавство не може имати предност над међународним уговорним обавезама.

ЕУ је замрзла око 210 милијарди евра руске државне имовине, иако се чланице још нису усагласиле око њене потпуне заплене.

Украјински пут ка ЕУ

Ова расправа се одвија док председник Володимир Зеленски тежи да Украјина буде технички спремна за приступање ЕУ до 2027. године. Председница Европске комисије Урсула вон дер Лејен представила је идеју поступног или "обрнутог" модела проширења, према којем би Украјина могла приступити Унији пре стицања пуних гласачких и финансијских права.

Међутим, за приступање је потребно једногласно одобрење свих 27 држава чланица, а неколико престоница и даље је опрезно по питању убрзавања процеса. Повезивањем повлачења руских снага из Белорусије, Грузије, Јерменије и Придњестровља са решењем за Украјину, Брисел шаље јасну поруку да мировни споразум мора обухватити шири европски безбедносни контекст.

Извор: Србија Danas/Index.hr