EU postavlja uslove za mir: Rusija se mora povući ne samo iz Ukrajine, nego i iz ovih pet država

To je predlog  iz internog dokumenta za raspravu koji je državama članicama prosledila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, a o kojem su raspravljali ambasadori EU u utorak, 17. februara, prenosi Kijev Post.

Uvid u dokument, o kojem bi ministri spoljnih poslova mogli ponovo raspravljati 23. februara, imao je Radio Slobodna Evropa. U njemu se iznose stavovi Brisela o uslovima na koje Moskva mora pristati u pregovorima pod posredstvom SAD kako bi se okončao rat u Ukrajini.

Zahtev za povlačenjem

U dokumentu se poziva na "zabranu ruske vojne prisutnosti i raspoređivanja u Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i Jermeniji“, kao i na uklanjanje celokupnog nuklearnog naoružanja iz Belorusije.

Ruske snage dugo su stacionirane u gruzijskim odcepljenim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji, moldavskom Pridnjestrovlju, vojnim bazama u Jermeniji, kao i u Belorusiji, koja je poslužila kao polazište za invaziju 2022. godine.

Takođe se navodi da bi se Rusija trebalo suočiti sa uporedivim obavezama ako se od Ukrajine u pregovorima zatraži ograničenje broja vojnika ili demilitarizacija određenih oblasti. Odbacuje se svako "de jure" priznanje okupiranih ukrajinskih teritorija i poziva se na njihovu demilitarizaciju.

EU želi mesto za pregovaračkim stolom

Ni Evropska unija ni njene države članice formalno nisu uključene u pregovore koje vode Sjedinjene Američke Države. U dokumentu stoji da trajni mir nije moguć "bez učešća EU za pregovaračkim stolom" i bez uzimanja u obzir ključnih bezbednosnih interesa Unije.

Evropski zvaničnici izrazili su nezadovoljstvo zbog marginalizacije u pregovorima, naročito imajući u vidu da je EU i dalje najveći finansijski podržavalac Ukrajine, dok objavljeni mirovni predlozi predviđaju i članstvo Ukrajine u EU do 2027. godine.

Ratna odšteta

Pored povlačenja trupa, dokument zahteva isplatu ratne odštete, ukidanje opšte amnestije za ratne zločine i obezbeđivanje punog pristupa međunarodnim istražiteljima. Naglašava se i da Rusija mora poštovati međunarodno pravo, pri čemu njeno domaće zakonodavstvo ne može imati prednost nad međunarodnim ugovornim obavezama.

EU je zamrzla oko 210 milijardi evra ruske državne imovine, iako se članice još nisu usaglasile oko njene potpune zaplene.

Ukrajinski put ka EU

Ova rasprava se odvija dok predsednik Volodimir Zelenski teži da Ukrajina bude tehnički spremna za pristupanje EU do 2027. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen predstavila je ideju postupnog ili "obrnutog" modela proširenja, prema kojem bi Ukrajina mogla pristupiti Uniji pre sticanja punih glasačkih i finansijskih prava.

Međutim, za pristupanje je potrebno jednoglasno odobrenje svih 27 država članica, a nekoliko prestonica i dalje je oprezno po pitanju ubrzavanja procesa. Povezivanjem povlačenja ruskih snaga iz Belorusije, Gruzije, Jermenije i Pridnjestrovlja sa rešenjem za Ukrajinu, Brisel šalje jasnu poruku da mirovni sporazum mora obuhvatiti širi evropski bezbednosni kontekst.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr