Европа се пробудила у паклу после Путинове објаве у 6 ујутру: Како је све пошло по злу, и зашто Кијев никад није пао?

Очекивало се да ће руска инвазија на Украјину трајати три дана. Прерасла је у велики рат. Доналд Трамп је веровао да ће га окончати за 24 сата. Ништа од тога се није догодило. Највећи сукоб у Европи од Другог светског рата данас траје пуне четири године и улази у пету. Сукоби на фронту се воде паралелно са мировним преговорима.

Украјинци би рекли да рат траје већ 12 година. За њих је инвазија почела тик након Мајданске револуције, такође у фебруару, само 2014. године кад је свргнут Виктор Јанукович, а Русија окупирала Крим. За свега неколико месеци, избили су немири у источној Украјини, а проруски сепаратисти заузели административне зграде. За Украјину, ово је био почетак инвазије и окупације њихове земље која се наставља до данас.

Ипак, до “пуне инвазије” дошло је 10 година касније од окупације Крима. Инвазији је претходило дуже гомилање руских трупа на украјинским границама. Свега неколико дана пре инвазије, Москва је признала независност две самопроглашене републике унутар Украјине - Доњецк и Луганск.

Путин у 6 ујутру објавио почетак рата

А онда је 24. фебруара у зору, око шест сати московском времену, председник Русије Владимир Путин објавио спровођење “специјалне војне операције” у Украјини, како Москва зове рат.

Путин је у свом обраћању рекао да нема планова за окупацију украјинске територије и да Русија тражи “демилитаризацију” и “денацификацију” Украјине. Позвао је украјинске војнике да предају оружје и додао да ће “сва одговорност за могуће проливање крви бити на савести режима који влада украјинском територијом”.

Свега неколико минута касније уследили су ракетни удари широм земље, укључујући оне на Кијев. Нападнути су гранични прелази, а руски тенкови су ушли у земљу.

Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) идентификовао је три главна правца руског напредовања:

• Из правца Белорусије на север Украјине
• Из Донбаса на истоку
• Са Крима на југу

Украјински председник Володимир Зеленски прогласио је ванредно стање, прекинуо дипломатске односе са Русијом и најавио општу мобилизацију. Инвазија је наишла на широку међународну осуду, укључујући санкције за Русију.

Већ након прве три недеље рата расељена је око четвртина украјинске популације. Сматра се да је око 6,5 милиона расељених у земљи, док је око 3,5 отишло у иностранство. Укупан број жртава, веома спорна ставка у овом рату, укључује шест смрти током анексије Крима 2014, око 14.300 војних и цивилних током сукоба у Донбасу и између 400.000-1,5 милиона процењених жртава (убијених и рањених) током инвазије од 24. фебруара 2022-новембра 2025.

Како се одвијала инвазија

Руска војна возила ушла су у Украјину у четири ујутру по локалном времену, преко граничног прелаза Сењкивке на тромеђи између Украјине, Белорусије и Русије. Покренут је копнени напад близу града Харкова.

Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући аеродром Кијев-Бориспољ, највећи у земљи. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.

Кључна битка у овој почетној фази рата био је покушај заузимања аеродрома Гостомел код Кијева. Аналитичари истичу да би преко ње Руси могли да искрцају своја појачања у непосредној близини украјинске престонице. Већ другог дана инвазије руски транспортни хеликоптери Ми-8, као и јуришни Ка-50 и Ми-24, избацили су падобранце, за којима је требало да слети 18 авиона Ил-76 са појачањем. Један руски документ, до којег је дошао BBC, показује распоред плана. Након што је први батаљон прешао у Украјину у 4 ујутро 24. фебруара, команда је била да напредује право у Кијев и стигао је до 14:55. Неколико батаљона требало је да напредује до Гостомела, северно од Кијева, као подршка трупама које су хеликоптером допремљене, а остали крену директно у средиште Кијева.

Напад се увелико ослањао на два елемента - тајност и брзину.

Али, наредног дана су Украјинци покренули контранапад, оборили неколико руских хеликоптера и уништили писте за слетање. Аналитичари сматрају да је успешна одбрана аеродрома у Гостомелу вероватно спречила Русе да брзо заузму Кијев у раним данима рата.

Руски конвој за Кијев 28. фебруара 2022.

Три дана након почетка руске инвазије на Украјину, колона оклопних возила дугачка 15.5 км уочена је сателитом на северу земље.

Свега 48 сати након те прве сателитске фотографије, 28. фебруара 2022, колона возила нарасла је на колосалних 56 км. Возила су недељама била у застоју. Онда су се коначно повукла и наизглед нестала преко ноћи. Супротно многим извештајима у то време, колону дугу 56 км заправо је чинило 10 засебних руских тактичких батаљона, према украјинским снагама.

Руска војска такође је напала Украјину на истоку и југу, али мисија за ових 10 јединица је била специфична - ући у Украјину из Белорусије, освојити главни град Украјине и сменити владу. У војном смислу - напад усмерен на одрубљивања главе.

Међутим, Путинова тајновитост имала је своју цену. Варка је била толико успешна да је чак и већина његових заповедника примила наредбе тек 24 сата пре инвазије. На тактичком нивоу, то их је учинило рањивима. Недостајало им је хране, горива и мапа. Били су без одговарајућих комуникацијских уређаја. Нису имали довољно муниције. Чак су били лоше припремљени за зимско време. Тенкови су се заглавили у блату.

А онда је уследила одмазда.

Опсада Маријупоља

Руси су заузели Маријупољ у раним данима инвазије на Украјину, након бруталне тромесечне опсаде и бомбардовања. Влада у Кијеву га је због тога именовала “градом херојем Украјине”.

До марта 2022, град је био скоро потпуно опкољен, након чега је кренула опсада. Град су бранили украјинска морнаричка пешадија и контроверзна бригада Азов, коју Руси третирају као нацистичку групу. Град је током опсаде потпуно разорен.

Након месец и по бруталне опсаде, средином априла предало се прво око 1.000 припадника украјинских снага, а у мају су се предали последњи украјински војници који су нашли упориште у челичани “Азовстал” у Маријупољу.

Према BBC-u, хиљаде људи је убијено у Маријупољу током напада, док процена УН говори да је уништено или оштећено 90% стамбених зграда.

Битка за Бахмут

Након што су у јулу 2022. освојили Северодоњецк, Руси се се фокусирали на Бахмут, 65 км даље на југ. Окосницу руских снага у овој бици чинили су плаћеници руске групе Вагнер, чији је власник Јевгениј Пригожин прикупљао регруте по затворима.

Крваве борбе за овај град подсећале су на велике рововске битке из Првог светског рата, са Вагнеровцима који су јуришали у таласима на украјинске укопане положаје.

Битке су биле толико тешке да се о Бахмуту говорило као о “кланици”. Русима је требало више од девет месеци да коначно у мају 2023. заузму град. Сматра се да је ово била једна од највећих и најважнијих борби у рату у Украјини.

Преливање рата на руску територију

Истог месеца кад је освојен Бахмут, рат је почео да се прелива на руску територију. Украјина до данас врши нападе на руску територију, укључујући пограничне руске области, Крим и градове попут Москве. У мају 2023. су проукрајински партизани - припадници тзв. Легије слободне Русије - провалили у Белгородску област у Русији, изазивајући хаос.

У међувремену је Пригожин почео жестоко да критикује руски војни врх, укључујући генерала Валерија Герасимова и тадашњег министра одбране Сергеја Шојгуа. У јеку руске инвазије на Украјину, он је покренуо побуну и његови плаћеници су током свог “марша правде” прво заузели Ростов на Дону.

А док су сви пратили побуну Вагнера, Украјина је заузела територије које је Русија окупирала пре девет година, у својој другој контраофанзиви.

Какво је стање на фронту и са преговорима данас

Русија тренутно контролише око 20% укупне украјинске територије. У региону Донбас потпуно контролише Луганску област, али у Доњецку постоји појас земље дуг 80, а широк 65 км, који још није војно освојила и који је под украјинском контролом.

• Москва као услов за мировни споразум тражи тај комад земље који обухвата десетине села и градова, укључујући оне из појаса тврђава, а налази се између линије фронта и административне границе области.
• Кијев је до сада одбијао да се једнострано повуче, сматрајући да би то охрабрило будуће руске нападе, у Украјини или другде, и захтева снажне безбедносне гаранције у сваком будућем споразуму
• Америка, која посредује преговорима, врши притисак на Кијев да постигне споразум са Русијом. Председник САД Доналд Трамп рекао је прошле недеље да ће Зеленски пропустити прилику за мир ако “не почне да делује”, наводећи да Москва жели да постигне споразум

Извор: Србија Данас/Блиц