Evropa se probudila u paklu posle Putinove objave u 6 ujutru: Kako je sve pošlo po zlu, i zašto Kijev nikad nije pao?

Očekivalo se da će ruska invazija na Ukrajinu trajati tri dana. Prerasla je u veliki rat. Donald Tramp je verovao da će ga okončati za 24 sata. Ništa od toga se nije dogodilo. Najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata danas traje pune četiri godine i ulazi u petu. Sukobi na frontu se vode paralelno sa mirovnim pregovorima.

Ukrajinci bi rekli da rat traje već 12 godina. Za njih je invazija počela tik nakon Majdanske revolucije, takođe u februaru, samo 2014. godine kad je svrgnut Viktor Janukovič, a Rusija okupirala Krim. Za svega nekoliko meseci, izbili su nemiri u istočnoj Ukrajini, a proruski separatisti zauzeli administrativne zgrade. Za Ukrajinu, ovo je bio početak invazije i okupacije njihove zemlje koja se nastavlja do danas.

Ipak, do “pune invazije” došlo je 10 godina kasnije od okupacije Krima. Invaziji je prethodilo duže gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama. Svega nekoliko dana pre invazije, Moskva je priznala nezavisnost dve samoproglašene republike unutar Ukrajine - Donjeck i Lugansk.

Putin u 6 ujutru objavio početak rata

A onda je 24. februara u zoru, oko šest sati moskovskom vremenu, predsednik Rusije Vladimir Putin objavio sprovođenje “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, kako Moskva zove rat.

Putin je u svom obraćanju rekao da nema planova za okupaciju ukrajinske teritorije i da Rusija traži “demilitarizaciju” i “denacifikaciju” Ukrajine. Pozvao je ukrajinske vojnike da predaju oružje i dodao da će “sva odgovornost za moguće prolivanje krvi biti na savesti režima koji vlada ukrajinskom teritorijom”.

Svega nekoliko minuta kasnije usledili su raketni udari širom zemlje, uključujući one na Kijev. Napadnuti su granični prelazi, a ruski tenkovi su ušli u zemlju.

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) identifikovao je tri glavna pravca ruskog napredovanja:

• Iz pravca Belorusije na sever Ukrajine
• Iz Donbasa na istoku
• Sa Krima na jugu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski proglasio je vanredno stanje, prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i najavio opštu mobilizaciju. Invazija je naišla na široku međunarodnu osudu, uključujući sankcije za Rusiju.

Već nakon prve tri nedelje rata raseljena je oko četvrtina ukrajinske populacije. Smatra se da je oko 6,5 miliona raseljenih u zemlji, dok je oko 3,5 otišlo u inostranstvo. Ukupan broj žrtava, veoma sporna stavka u ovom ratu, uključuje šest smrti tokom aneksije Krima 2014, oko 14.300 vojnih i civilnih tokom sukoba u Donbasu i između 400.000-1,5 miliona procenjenih žrtava (ubijenih i ranjenih) tokom invazije od 24. februara 2022-novembra 2025.

Kako se odvijala invazija

Ruska vojna vozila ušla su u Ukrajinu u četiri ujutru po lokalnom vremenu, preko graničnog prelaza Senjkivke na tromeđi između Ukrajine, Belorusije i Rusije. Pokrenut je kopneni napad blizu grada Harkova.

Ruske rakete gađale su ukrajinsku infrastrukturu, uključujući aerodrom Kijev-Borispolj, najveći u zemlji. Ukrajina je zatvorila svoj vazdušni prostor za civilne letove.

Ključna bitka u ovoj početnoj fazi rata bio je pokušaj zauzimanja aerodroma Gostomel kod Kijeva. Analitičari ističu da bi preko nje Rusi mogli da iskrcaju svoja pojačanja u neposrednoj blizini ukrajinske prestonice. Već drugog dana invazije ruski transportni helikopteri Mi-8, kao i jurišni Ka-50 i Mi-24, izbacili su padobrance, za kojima je trebalo da sleti 18 aviona Il-76 sa pojačanjem. Jedan ruski dokument, do kojeg je došao BBC, pokazuje raspored plana. Nakon što je prvi bataljon prešao u Ukrajinu u 4 ujutro 24. februara, komanda je bila da napreduje pravo u Kijev i stigao je do 14:55. Nekoliko bataljona trebalo je da napreduje do Gostomela, severno od Kijeva, kao podrška trupama koje su helikopterom dopremljene, a ostali krenu direktno u središte Kijeva.

Napad se uveliko oslanjao na dva elementa - tajnost i brzinu.

Ali, narednog dana su Ukrajinci pokrenuli kontranapad, oborili nekoliko ruskih helikoptera i uništili piste za sletanje. Analitičari smatraju da je uspešna odbrana aerodroma u Gostomelu verovatno sprečila Ruse da brzo zauzmu Kijev u ranim danima rata.

Ruski konvoj za Kijev 28. februara 2022.

Tri dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, kolona oklopnih vozila dugačka 15.5 km uočena je satelitom na severu zemlje.

Svega 48 sati nakon te prve satelitske fotografije, 28. februara 2022, kolona vozila narasla je na kolosalnih 56 km. Vozila su nedeljama bila u zastoju. Onda su se konačno povukla i naizgled nestala preko noći. Suprotno mnogim izveštajima u to vreme, kolonu dugu 56 km zapravo je činilo 10 zasebnih ruskih taktičkih bataljona, prema ukrajinskim snagama.

Ruska vojska takođe je napala Ukrajinu na istoku i jugu, ali misija za ovih 10 jedinica je bila specifična - ući u Ukrajinu iz Belorusije, osvojiti glavni grad Ukrajine i smeniti vladu. U vojnom smislu - napad usmeren na odrubljivanja glave.

Međutim, Putinova tajnovitost imala je svoju cenu. Varka je bila toliko uspešna da je čak i većina njegovih zapovednika primila naredbe tek 24 sata pre invazije. Na taktičkom nivou, to ih je učinilo ranjivima. Nedostajalo im je hrane, goriva i mapa. Bili su bez odgovarajućih komunikacijskih uređaja. Nisu imali dovoljno municije. Čak su bili loše pripremljeni za zimsko vreme. Tenkovi su se zaglavili u blatu.

A onda je usledila odmazda.

Opsada Marijupolja

Rusi su zauzeli Marijupolj u ranim danima invazije na Ukrajinu, nakon brutalne tromesečne opsade i bombardovanja. Vlada u Kijevu ga je zbog toga imenovala “gradom herojem Ukrajine”.

Do marta 2022, grad je bio skoro potpuno opkoljen, nakon čega je krenula opsada. Grad su branili ukrajinska mornarička pešadija i kontroverzna brigada Azov, koju Rusi tretiraju kao nacističku grupu. Grad je tokom opsade potpuno razoren.

Nakon mesec i po brutalne opsade, sredinom aprila predalo se prvo oko 1.000 pripadnika ukrajinskih snaga, a u maju su se predali poslednji ukrajinski vojnici koji su našli uporište u čeličani “Azovstal” u Marijupolju.

Prema BBC-u, hiljade ljudi je ubijeno u Marijupolju tokom napada, dok procena UN govori da je uništeno ili oštećeno 90% stambenih zgrada.

Bitka za Bahmut

Nakon što su u julu 2022. osvojili Severodonjeck, Rusi se se fokusirali na Bahmut, 65 km dalje na jug. Okosnicu ruskih snaga u ovoj bici činili su plaćenici ruske grupe Vagner, čiji je vlasnik Jevgenij Prigožin prikupljao regrute po zatvorima.

Krvave borbe za ovaj grad podsećale su na velike rovovske bitke iz Prvog svetskog rata, sa Vagnerovcima koji su jurišali u talasima na ukrajinske ukopane položaje.

Bitke su bile toliko teške da se o Bahmutu govorilo kao o “klanici”. Rusima je trebalo više od devet meseci da konačno u maju 2023. zauzmu grad. Smatra se da je ovo bila jedna od najvećih i najvažnijih borbi u ratu u Ukrajini.

Prelivanje rata na rusku teritoriju

Istog meseca kad je osvojen Bahmut, rat je počeo da se preliva na rusku teritoriju. Ukrajina do danas vrši napade na rusku teritoriju, uključujući pogranične ruske oblasti, Krim i gradove poput Moskve. U maju 2023. su proukrajinski partizani - pripadnici tzv. Legije slobodne Rusije - provalili u Belgorodsku oblast u Rusiji, izazivajući haos.

U međuvremenu je Prigožin počeo žestoko da kritikuje ruski vojni vrh, uključujući generala Valerija Gerasimova i tadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua. U jeku ruske invazije na Ukrajinu, on je pokrenuo pobunu i njegovi plaćenici su tokom svog “marša pravde” prvo zauzeli Rostov na Donu.

A dok su svi pratili pobunu Vagnera, Ukrajina je zauzela teritorije koje je Rusija okupirala pre devet godina, u svojoj drugoj kontraofanzivi.

Kakvo je stanje na frontu i sa pregovorima danas

Rusija trenutno kontroliše oko 20% ukupne ukrajinske teritorije. U regionu Donbas potpuno kontroliše Lugansku oblast, ali u Donjecku postoji pojas zemlje dug 80, a širok 65 km, koji još nije vojno osvojila i koji je pod ukrajinskom kontrolom.

• Moskva kao uslov za mirovni sporazum traži taj komad zemlje koji obuhvata desetine sela i gradova, uključujući one iz pojasa tvrđava, a nalazi se između linije fronta i administrativne granice oblasti.
• Kijev je do sada odbijao da se jednostrano povuče, smatrajući da bi to ohrabrilo buduće ruske napade, u Ukrajini ili drugde, i zahteva snažne bezbednosne garancije u svakom budućem sporazumu
• Amerika, koja posreduje pregovorima, vrši pritisak na Kijev da postigne sporazum sa Rusijom. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je prošle nedelje da će Zelenski propustiti priliku za mir ako “ne počne da deluje”, navodeći da Moskva želi da postigne sporazum

Izvor: Srbija Danas/Blic