Град у којем новац више ништа не значи: Нема продавница, нема лекова, нема струје - Људи једу коров, храну мењају за другу храну

Новац је готово изгубио смисао, храна се размењује за оно што је још преостало у кућама и баштама, а становници деле савете о томе који коров може да се једе. Тако данас изгледа свакодневица у Олешкију, граду на југу Украјине који се налази под руском контролом и практично на самој линији фронта.

Ситуација у граду постала је толико тешка да је и Кремљ ове недеље признао да постоје озбиљни проблеми са снабдевањем храном и лековима, док украјинске власти траже успостављање хуманитарног коридора за цивиле, како наводи Свет24.

Олешки је пре рата имао око 24.000 становника. Процене колико их је данас остало значајно се разликују. Украјинске власти говоре о приближно 6.000 људи, међу којима је око 200 деце, док украјинска новинарка Олена Хнитецка, која је у контакту са становницима, процењује да их је можда око 2.000, укључујући између 50 и 70 деце.

Тачан број готово је немогуће утврдити.

Последња храна стигла још у мају

Према сведочењима становника које преносе европски медији, организована достава хране у град није стигла још од краја маја.

Продавнице више не раде, а нема ни редовног снабдевања основним хигијенским производима и одећом. Становници зато покушавају да преживе користећи оно што су успели да произведу у баштама и размењујући преостале намирнице.

Један од становника описао је чак и импровизовани "олешки боршч", направљен од неколико кромпира, цвекле, парадајза, лука, тиквице, шпаргле, проса и два јајета.

Његова мајка успела је да замени 2,5 килограма шећера за десет јаја.

Таква размена постаје све важнија јер у граду, према сведочењима људи који су остали, новац практично више нема где да се потроши.

На импровизованим местима за размену становници се састају накратко, трампом долазе до онога што им недостаје и затим се брзо разилазе због опасности од дронова.

Деле чак и рецепте за коров

Како залихе нестају, ситуација постаје још драматичнија.

Становници су за медије испричали да поједини људи кувају јестиви коров из башта, а информације о томе које биљке могу безбедно да се користе као храна почеле су да се деле преко локалних Телеграм група.

Једна становница испричала је да једе само једном дневно. Оброк јој се понекад састоји од домаћег хлеба, мало меда, чаја и парадајза уколико успе да га пронађе.

Струје и гаса нема, док је приступ води ограничен. Чак је и кување на отвореном ризично јер становници страхују да би ватра могла да открије њихову позицију.

Посебан проблем представља здравствена заштита. Према сведочењима становника, лекова готово нема, а медицинског особља је веома мало. То посебно погађа старије становнике и људе са хроничним болестима који не могу да дођу до терапије.

По храну се иде десетинама километара

Излазак из града такође може бити смртоносан. Најближе место у којем становници могу да покушају да набаве намирнице удаљено је више од 20 километара, а путеви су минирани и изложени нападима дронова.

Медији бележе случај брачног пара који је 20. септембра кренуо кући носећи кесу хране из Раденска, удаљеног око 23 километра. Према четири различита извора, обоје су погинули у нападу дроном.

Покушаји достављања помоћи такође су завршавали трагично. Према наводима које је пренео Свет24, током једног покушаја конвој је нападнут дроном, док је у другом возило налетело на мину.

Кремљ признао да је ситуација критична

Да проблем са снабдевањем постоји потврдила је и руска страна. Кремљ је ситуацију у граду описао као критичну и потврдио проблеме са доставом хране и лекова, наводећи да руска војска покушава да их реши. Москва одговорност за стање приписује Кијеву.

Украјинска страна, са друге стране, оптужује Русију да не омогућава безбедан хуманитарни приступ и тражи успостављање коридора којим би цивили могли да буду евакуисани.

Комесар Савета Европе за људска права Мајкл О'Флаерти позвао је на локални прекид ватре, несметан приступ хуманитарној помоћи и безбедну евакуацију становништва.

Према подацима Мисије УН за праћење људских права у Украјини, током ове године примљени су извештаји о најмање 29 погинулих и 54 рањена цивила у Олешкију и оближњој Холој Пристани. Стварни број жртава тешко је утврдити.

Највећи страх тек долази са зимом

Управо је предстојећа зима оно чега се становници највише плаше. Поврће из башта, које је многима током лета представљало последњи поуздан извор хране, нестаје. Са њим нестаје и роба коју су могли да замене за друге намирнице.

Ако снабдевање не буде поново успостављено или цивили не буду евакуисани, људи који су остали упозоравају да би током зиме несташица хране могла да прерасте у још озбиљнију хуманитарну катастрофу.

У граду у којем више нема нормалне трговине, редовног снабдевања ни безбедног пута којим би стигла помоћ, свакодневни живот тако се свео на питање шта још може да се пронађе, узгаја или замени за следећи оброк.