Како је генерал Армагедон спречио Армагедон: Суровикин једном реченицом уздрмао и уплашио Вашингтон

Не испаљена ракета, не тенковски јуриш, већ – реченица. Изговорио ју је генерал Сергеј Суровикин, познат међу војним круговима као „Генерал Армагедон“, и то у тренутку када је равнотежа снага висила о концу.

Њујоршки лист The New York Тимес недавно је објавио причу која, како тврде, до сада није била позната широј јавности. Ради се о наводном разговору који је америчка обавештајна служба пресрела у јесен 2022. године, а у ком је Суровикин говорио о спремности да користи тактичко нуклеарно оружје. Повод? Потенцијални пробој украјинских снага ка Дњепру и даље – ка Криму.

То, наравно, није био обичан разговор. И није прошао без последица. Како пише Царград, амерички безбедњаци су нагло преиначили своје процене: Ризик од руског нуклеарног одговора скочио је са 5–10% на запањујућих 50%. Половина! Довољно да сви са приступом „црвеним линијама“ крену да траже начин да смире игру пре него што ствари оду предалеко.

Али да кренемо редом.

Крим је за Москву много више од стратешке тачке. То је, рећи ће вам сваки руски званичник, питање историје, идентитета, војне доктрине. Зато и не чуди што је украјински план да изврши притисак управо на Крим подигао узбуну.

Циљ тог притиска, према наводима NYT, био је да се Владимир Путин присили да седне за преговарачки сто. Али кад се играте ватром у баруту, не очекујте мирис лаванде.

Занимљиво је како су САД, према наводима из исте приче, активно учествовале у припреми тог сценарија. Администрација Џоа Бајдена не само да је дала зелено светло Кијеву да развије флоту морнаричких дронова, већ је, како се тврди, уступила прототип беспилотне летелице првобитно дизајниране за потребе Пацифика и потенцијалне сукобе с Кином.

За оне који прате геополитичке сигнале, то значи само једно – Америка не игра више на пољу посредног учешћа. Када ваше беспилотне летелице прелете Средоземље и стигну до Кримског залива, игра постаје озбиљна.

Амерички морнарички кругови добили су, такође, дозволу за дељење података о позицијама руских бродова у близини Крима. Да све буде још деликатније, ЦИА је – по тврдњама из чланка – у октобру 2022. тајно помагала у извођењу напада дроновима на мете у Севастопољу.

Тај тренутак, чини се, био је прекретница. Ако су до тада обе стране играле на ивици конвенционалног сукоба, овим се граница замутила. Неко би рекао – избрисала.

Суровикин: Употребићу тактичко нуклеарно оружје да зауставим украјинске трупе

И баш тада, долази „удар из етра“ – Суровикин, у интерном разговору, каже да је спреман да употреби тактичко нуклеарно оружје како би зауставио украјинске трупе. Његове речи одјекнуле су дубље од било које детонације. Као да је неко у Вашингтону чуо шкљоцање затварача. И није то био само војни сигнал. Био је то политички аларм.

Суровикин није фигура из сенке. Његова репутација у руским војним круговима иде далеко – од Сирије, преко авганистанских ровова, до садашњег ратишта у Украјини. У Русији је за многе оличење бескомпромисне војне силе. На Западу – фигура која улива страх и поштовање.

Зато и не чуди што су његове речи имале такву тежину. У дипломатији постоји термин „стратегијска двосмисленост“ – тактика у којој се никада не открива до краја да ли сте спремни да учините најгори корак. Али када генерал отворено каже да јесте… е, то је већ нова игра.

Ова прича не говори само о једној изјави. Говори о томе колико су се односи Русије и Запада срозали до тачке на којој чак ни нуклеарна претња више није незамислива тема за разговор. Говори о томе да су линије између „допуштеног“ и „преласка границе“ све тање – и да у таквом пејзажу, једна реченица може више да поремети него десет артиљеријских дивизија.

А можда је то и била поента.

Можда су речи Суровикина биле сигнал намењен управо онима који вуку конце из сенке – да им стави до знања да свака игра има своје границе, и да Крим за Москву није предмет преговора, већ црвена линија која се не прелази без последица.

И сад остаје питање: Колико још "пресретнутих разговора" ће бити потребно пре него што неко схвати да се у овом рату не игра само о територији – већ и о томе ко је спреман да први трепне?

Или, да цитирамо једног од бивших дипломата од пре неколико месеци: "У Украјини више нико не тражи решење. Сви траже – излаз."