Кружи прича о тихом ултиматуму: Тема сукоба у Украјини све више у медијима, Путин бесан - Да ли ће ова европска држава бити директно увучена у рат?

Рат са Украјином присутнији је у руским медијима него икад, пише немачки Спиегел: очигледно, готово нико у Русији није очекивао да ће Украјинци моћи тако снажно да их гађају. Од Харкова у Украјини до погођеног подручја око Санкт Петербурга, некадашње Лењинградске области, има око 1.450 километара.

Иако руске власти обично ћуте о размерама штете у нападима, овог пута су процуреле информације да је у Уст-Луги до краја марта наводно изгорело најмање петнаестак великих резервоара нафте, док су погођена и два утоварна мола. У Приморску је оштећено најмање седам складишних резервоара.

Сматра се да су напади само у последњој недељи марта смањили руски капацитет извоза нафте за око 20 одсто. Финска економисткиња Лаура Соланко изјавила је за Реутерс да Русија сада има "дневне губитке прихода од преко 70 до 75 милиона долара". Председник Владимир Путин недавно је на седници владе признао и пад економије: руски БДП у јануару смањен је за више од два одсто.

Тихи ултиматум

Руски војни стручњаци сумњају да су балтичке луке гађали украјински дронови. За удаљеност од готово 1.500 километара, дрон би уз експлозив морао да носи и до 100 килограма горива, што је, према проценама руског војног аналитичара Владимира Попова, практично немогуће. Он верује да се многи борбени дронови лансирају не из Украјине, већ из балтичких држава.

Већ недељама руски медији подстичу сумње да Украјина користи ваздушни простор балтичких земаља за нападе дроновима, уз прећутно одобрење власти у Виљнусу, Риги и Талину, преноси Спиегел. Владе тих држава то одлучно негирају.

Након напада на Уст-Лугу у уторак, руско Министарство спољних послова саопштило је да је Русија „упозорила“ балтичке земље поруком: "Ако не разумеју, добиће одговор". Московски медији то су назвали тихим ултиматумом.

"Балтичке земље су у хибридном рату са нама више од четири године", објавио је лист Московски Комсомолец.

Упозорава се и да би Естонија, уколико свесно ставља свој ваздушни простор на располагање украјинском председнику Володимиру Зеленском за, како наводе, „терористички рат“, могла постати "директан учесник сукоба", са свим последицама које то носи.

Проруски пропагандни канали тврде да су дронови летели у ројевима из естонског пограничног града Нарве према Лењинградској области, док поједини блогери наводе да су могли бити лансирани и са других локација у Естонији или Летонији. У руској јавности расте незадовољство због учесталих украјинских напада, који су, како се наводи, били неочекивани.

Телевизијска водитељка и блогерка Јулија Витјазева критиковала је, како каже, превише „уздржан“ одговор Русије.

"Још увек носимо беле рукавице и водимо се невиђеним хуманизмом. Ово није нормално. Статистика наших губитака говори сама за себе. Не можете непријатеља победити пристојношћу. Морате ударити пуном снагом. Харков, Кијев, па чак и Одеса морају буквално бити сравњени са земљом", поручила је.

Додатну забринутост изазвало је и појављивање такозване "Народне Републике Нарва" на друштвеним мрежама, са сопственом заставом, грбом и новим границама. Нарва је најисточнији град Естоније, непосредно уз руску границу, где око 95 одсто од 54.000 становника чини руска мањина.

Немачки безбедносни стручњак Нико Ланге упозорава да би Нарва могла бити искоришћена као повод за дестабилизацију. Према његовим речима, проруске снаге могу користити наратив о угрожености руског становништва, након чега би уследио позив Русији за помоћ.

Иако је Естонија затворила већину руских пропагандних канала попут РТ-а и Спутњика, заменили су их нови медији, попут NarvaNewsa.