Kruži priča o tihom ultimatumu: Tema sukoba u Ukrajini sve više u medijima, Putin besan - Da li će ova evropska država biti direktno uvučena u rat?
Ukrajina je u poslednje dve i po nedelje dronovima napala ruske naftne terminale na Baltičkom moru najmanje šest puta - luku Ust-Luga zapadno od Sankt Peterburga i onu u Primorsku na severnoj obali Finskog zaliva. Poslednji napad izveden je u utorak uveče. Cilj napada je da se Rusiji onemogući da profitira od povećanih globalnih cena nafte.
Rat sa Ukrajinom prisutniji je u ruskim medijima nego ikad, piše nemački Spiegel: očigledno, gotovo niko u Rusiji nije očekivao da će Ukrajinci moći tako snažno da ih gađaju. Od Harkova u Ukrajini do pogođenog područja oko Sankt Peterburga, nekadašnje Lenjingradske oblasti, ima oko 1.450 kilometara.
Iako ruske vlasti obično ćute o razmerama štete u napadima, ovog puta su procurele informacije da je u Ust-Lugi do kraja marta navodno izgorelo najmanje petnaestak velikih rezervoara nafte, dok su pogođena i dva utovarna mola. U Primorsku je oštećeno najmanje sedam skladišnih rezervoara.
Smatra se da su napadi samo u poslednjoj nedelji marta smanjili ruski kapacitet izvoza nafte za oko 20 odsto. Finska ekonomistkinja Laura Solanko izjavila je za Reuters da Rusija sada ima "dnevne gubitke prihoda od preko 70 do 75 miliona dolara". Predsednik Vladimir Putin nedavno je na sednici vlade priznao i pad ekonomije: ruski BDP u januaru smanjen je za više od dva odsto.
Tihi ultimatum
Ruski vojni stručnjaci sumnjaju da su baltičke luke gađali ukrajinski dronovi. Za udaljenost od gotovo 1.500 kilometara, dron bi uz eksploziv morao da nosi i do 100 kilograma goriva, što je, prema procenama ruskog vojnog analitičara Vladimira Popova, praktično nemoguće. On veruje da se mnogi borbeni dronovi lansiraju ne iz Ukrajine, već iz baltičkih država.
Već nedeljama ruski mediji podstiču sumnje da Ukrajina koristi vazdušni prostor baltičkih zemalja za napade dronovima, uz prećutno odobrenje vlasti u Viljnusu, Rigi i Talinu, prenosi Spiegel. Vlade tih država to odlučno negiraju.
Nakon napada na Ust-Lugu u utorak, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Rusija „upozorila“ baltičke zemlje porukom: "Ako ne razumeju, dobiće odgovor". Moskovski mediji to su nazvali tihim ultimatumom.
"Baltičke zemlje su u hibridnom ratu sa nama više od četiri godine", objavio je list Moskovski Komsomolec.
Upozorava se i da bi Estonija, ukoliko svesno stavlja svoj vazdušni prostor na raspolaganje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom za, kako navode, „teroristički rat“, mogla postati "direktan učesnik sukoba", sa svim posledicama koje to nosi.
Proruski propagandni kanali tvrde da su dronovi leteli u rojevima iz estonskog pograničnog grada Narve prema Lenjingradskoj oblasti, dok pojedini blogeri navode da su mogli biti lansirani i sa drugih lokacija u Estoniji ili Letoniji. U ruskoj javnosti raste nezadovoljstvo zbog učestalih ukrajinskih napada, koji su, kako se navodi, bili neočekivani.
Televizijska voditeljka i blogerka Julija Vitjazeva kritikovala je, kako kaže, previše „uzdržan“ odgovor Rusije.
"Još uvek nosimo bele rukavice i vodimo se neviđenim humanizmom. Ovo nije normalno. Statistika naših gubitaka govori sama za sebe. Ne možete neprijatelja pobediti pristojnošću. Morate udariti punom snagom. Harkov, Kijev, pa čak i Odesa moraju bukvalno biti sravnjeni sa zemljom", poručila je.
Dodatnu zabrinutost izazvalo je i pojavljivanje takozvane "Narodne Republike Narva" na društvenim mrežama, sa sopstvenom zastavom, grbom i novim granicama. Narva je najistočniji grad Estonije, neposredno uz rusku granicu, gde oko 95 odsto od 54.000 stanovnika čini ruska manjina.
Nemački bezbednosni stručnjak Niko Lange upozorava da bi Narva mogla biti iskorišćena kao povod za destabilizaciju. Prema njegovim rečima, proruske snage mogu koristiti narativ o ugroženosti ruskog stanovništva, nakon čega bi usledio poziv Rusiji za pomoć.
Iako je Estonija zatvorila većinu ruskih propagandnih kanala poput RT-a i Sputnjika, zamenili su ih novi mediji, poput NarvaNewsa.
