Мала земља, велика победа: Де Вевер против целе Европе и није попустио - Белгија надиграла ЕУ

Деценијама је Белгија била срце Европе. Чињеница да се њен актуелни премијер Барт Де Вевер супротставио Европској унији (ЕУ) у Бриселу одбијајући да пристане на коришћење замрзнуте руске имовине за репарацију Украјине - и победио - за блок отвара ново драматично поглавље, пише бриселски лист "Политико".

Иако је ЕУ пристала да пошаље Украјини 90 милијарди евра, после 16 сати маратонских преговора који су завршени у петак ујутру, тај договор прикрива ново продубљивање пукотина у европском јединству. Ратоборност Барта Де Вевера значи још једну победу за лидера који је против естаблишмента.

План да се за отплату кредита користи замрзнута руска имовина, што је до тада била једина разматрана идеја, сада је разбијен у парампарчад. Де Вевер, фламански националиста чија је политичка каријера изграђена на жељи за рушењем сопствене државе, како га описује "Политико", чврсто је остао при свом ставу дуже од два месеца. Још у четвртак поподне многе владе ЕУ веровале су да ће попустити. Али, то се није догодило.

- Он је у основи добио све што је желео - рекао је један дипломата ЕУ по завршетку самита.

Од Берлина до Брисела

Лидери ЕУ су се у октобру током састанка последњи пут понадали да ће постићи договор без преседана - о коришћењу замрзнуте руске имовине за помоћ Украјини. Европска унија се већ навикла на лидере попут мађарског премијера Виктора Орбана, који често намеће свој утицај, али је тада 54-годишњи Де Вевер постао најновији, и испоставиће се, главни кочничар плана ЕУ.

Када су лидери напустили тај скуп посрамљени и празних руку, након што су украјинском председнику Володимиру Зеленском обећали да су спремни да пошаљу Кијеву милијарде евра, заклели су се да им треба још само два месеца да придобију Белгију. Уместо тога, како је време одмицало, све више лидера стало је на Де Веверову страну. Почео је да се обликује популистички блок, пише бриселски лист.

После готово свакодневних састанака амбасадора ЕУ, десетина телефонских разговора, дипломатских маратона од Берлина до Брисела, и усред бруталних руских напада на украјинску енергетску инфраструктуру и цивилне циљеве, два супротстављена табора и даље су вукла у различитим правцима до четвртка ујутру када је почео самита ЕУ у Бриселу.

Први табор - тада предвођен Белгијом, уз подршку Италије, Бугарске и Малте - противио се коришћењу руских средстава због страха од одмазде руског лидера Владимира Путина.

Уместо тога, залагали су се за заједничко задуживање ЕУ. Чињеница да је ова идеја била неприхватљива за немачког канцелара Фридриха Мерца и Орбана, који је наклоњен Русији, а ипак се испоставило да се управо то догодило, показује размере Де Веверове победе.

-Земље које живе близу Русије... сматрале су да је емоционално задовољавајуће, да покушају да искористе замрзнуту руску имовину, рекао је Де Вевер новинарима после самита. Али, како је додао, политика није емотиван посао и "рационалност је превладала".

Он је данас изјавио да је поносан што је Белгија, као "конструктивна и непоколебљива", успела да допринесе споразуму о обезбеђивању средстава за Украјину.

Децембарски дежа ву

Де Вебер је за своју тврдоглавост био награђен невиђеном популарношћу код куће, али је и привукао пажњу великих играча ЕУ. Настављајући да одолева притисцима, постајао је све популарнији.

Почетком децембра, човек који је целу политичку каријеру провео омаловажавајући франкофоне делове Белгије, добио је вишеминутни громогласни аплауз након што је одржао предавање публици говорећи француски. Чак 67 одсто Белгијанаца анкетираних у недељи самита рекло је да подржава његово противљење плану о замрзнутој руској имовини.

Мерц и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен угостили су раније овог месеца Де Вебера у Бриселу, не штедећи напоре да га убеде да одустане од противљења плану.

Пре недељу дана дипломате ЕУ сугерисале су да би, уколико Белгија не пристане на план о руској имовини, могла бити изопштена из доношења одлука, као што је Мађарска била због назадовања у владавини права. Али упозорење није поколебало Де Вебера. Није га уплашила ни претња да би ЕУ могла да заобиђе Белгију и прогура договор о руској имовини такозваним квалификованим већинским гласањем.

Мање од 24 сата пре почетка самита, белгијски амбасадор је током затворених разговора рекао колегама да се "враћамо уназад" по питању руске имовине. Ипак, већина европских лидера стигла је на самит и даље очекујући да ће се план остварити. То је и даље био план А.

Дан самита

Док су се окупљали у згради "Европа" у Бриселу, 27 лидера ЕУ одлучило је да се тему финансирања Украјине остави за крај, како би купили мало времена да убеде Де Вевера. Права акција одвијала се у забаченим собама, где су се лидери дискретно састајали са својим колегама.

Док су остали расправљали о проширењу и наредном вишегодишњем буџету ЕУ, белгијски премијер и други кључни актери, укључујући италијанску премијерку Ђорђу Мелони и канцелара Мерца, повремено су излазили из сале. Мерц се састао с Мелони насамо како би покушао да је убеди.

После четири сата разговора појавила се реална могућност да договора уопште неће бити.

План о коришћењу руске имовине почео је да се распада убрзо након што је лидерима подељен двострани правни документ који се бави забринутошћу Белгије. За многе лидере, то је покренуло превише питања и отишао предалеко. Мелонијева је прва почела да му проналази мане. Укључио се француски председник Емануел Макрон, а затим и премијер Луксембурга Лик Фриден. План је био мртав.

Како је време ис

тицало, лидери жељни да напусте Брисел због божићних празника, разговор се пребацио на план Б у режији Европске комисије: заједничко задуживање ЕУ. У стварности, таква идеја је данима висила у ваздуху, а о њој је у среду говорила и Фон дер Лајен.

Према коначном договору са самита, Мађарска, Чешка и Словачка уопште неће учествовати у финансирању Украјине. ЕУ се тако од 27 чланица претворила у - групу од 24.

Шта је рекао Де Вевер након самита

Белгијски премијер изјавио је после самита да је поносан што је Белгија, као "конструктивна и непоколебљива", успела да допринесе споразуму о обезбеђивању средстава за Украјину.

У својим уводним речима, рекао је да "подршка Украјини није милосрђе, већ најважнија инвестиција коју можемо да направимо у сопствену безбедност".

- Зајам ЕУ је победа за Украјину, за Европу и за финансијску стабилност. Споразум је неопходан, јер бисмо у супротном изневерили Украјину и себе - рекао је белгијски премијер.

Де Вевер је рекао да је поносан "што су били у могућности да допринесу решењу тако што су били конструктивни и постојани" и да то показује да "глас малих и средњих земаља такође има значај".

Нагласио је да „никада није било дебате о томе да ли ћемо помоћи; једино право питање је било како треба да помогнемо“. Додао је да је компромисно решење „заштитило економски и финансијски кредибилитет Европе“ и очувало „поверење у европске институције, тржишта и евро, а то је од виталног значаја ако желимо да Европа остане конкурентна и способна да финансира будуће приоритете“.

Али у бизарној размени речи са новинаром "Политика" касније током брифинга, де Вевер није могао да сакрије своју фрустрацију због карактеризације Белгије у припреми за самит као „највредније имовине“ Русије, како је државу коју води назвао бриселски лист.

Позивајући новинара "Политика" да постави питање, нашалио се да као политичар мора да се ослободи својих емоција „чак и ако су те емоције чисти бес, освета, па чак и насиље“.

- Увек постоји (извесна) подела за европским столом. Ово је Европа, 27 земаља, различити интереси, различита јавна мњења, близу Русије, далеко од Русије. Не играмо сви исту игру, али на крају крајева, постоји одлука са једногласном подршком, па у чему је ваш проблем? - упитао је белгијски премијер.

На крају се конференција завршила у шаљивом тону.

- Али сада морам да идем у своју дачу у Санкт Петербургу, где ми је комшија Депарђе, а преко пута је Асад. И мислим да могу да постанем градоначелник тог малог, малог села, можда би то могао да буде ваш наслов - рекао је оштро, изазивајући смех у просторији.

Излазећи из собе, осетио је потребу да појасни „то је била шала; ако ово пишете, морате додати 'smeh'“.

Шта даље

Оно што је ујединило преосталих 24 лидера ЕУ било је уверење да неуспех на овом децембарском самиту није опција. Без новца из ЕУ, Украјина би следеће године банкротирала.

На крају, компромис значи да готово сваки лидер може да га представи као победу. Али нико више од белгијског премијера. Лоша вест за њега јесте да се то у ходницима моћи Европске уније неће заборавити још дуго.

- Барт Де Вебер ускоро неће добијати никакве уступке од Комисије. А вероватно ће му бити потребни - закључио је један дипломата.

Извор: Србија Данас/ Политицо.еу/Гуардиан