Mala zemlja, velika pobeda: De Vever protiv cele Evrope i nije popustio - Belgija nadigrala EU

Decenijama je Belgija bila srce Evrope. Činjenica da se njen aktuelni premijer Bart De Vever suprotstavio Evropskoj uniji (EU) u Briselu odbijajući da pristane na korišćenje zamrznute ruske imovine za reparaciju Ukrajine - i pobedio - za blok otvara novo dramatično poglavlje, piše briselski list "Politiko".

Iako je EU pristala da pošalje Ukrajini 90 milijardi evra, posle 16 sati maratonskih pregovora koji su završeni u petak ujutru, taj dogovor prikriva novo produbljivanje pukotina u evropskom jedinstvu. Ratobornost Barta De Vevera znači još jednu pobedu za lidera koji je protiv establišmenta.

Plan da se za otplatu kredita koristi zamrznuta ruska imovina, što je do tada bila jedina razmatrana ideja, sada je razbijen u paramparčad. De Vever, flamanski nacionalista čija je politička karijera izgrađena na želji za rušenjem sopstvene države, kako ga opisuje "Politiko", čvrsto je ostao pri svom stavu duže od dva meseca. Još u četvrtak popodne mnoge vlade EU verovale su da će popustiti. Ali, to se nije dogodilo.

- On je u osnovi dobio sve što je želeo - rekao je jedan diplomata EU po završetku samita.

Od Berlina do Brisela

Lideri EU su se u oktobru tokom sastanka poslednji put ponadali da će postići dogovor bez presedana - o korišćenju zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Evropska unija se već navikla na lidere poput mađarskog premijera Viktora Orbana, koji često nameće svoj uticaj, ali je tada 54-godišnji De Vever postao najnoviji, i ispostaviće se, glavni kočničar plana EU.

Kada su lideri napustili taj skup posramljeni i praznih ruku, nakon što su ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom obećali da su spremni da pošalju Kijevu milijarde evra, zakleli su se da im treba još samo dva meseca da pridobiju Belgiju. Umesto toga, kako je vreme odmicalo, sve više lidera stalo je na De Veverovu stranu. Počeo je da se oblikuje populistički blok, piše briselski list.

Posle gotovo svakodnevnih sastanaka ambasadora EU, desetina telefonskih razgovora, diplomatskih maratona od Berlina do Brisela, i usred brutalnih ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve, dva suprotstavljena tabora i dalje su vukla u različitim pravcima do četvrtka ujutru kada je počeo samita EU u Briselu.

Prvi tabor - tada predvođen Belgijom, uz podršku Italije, Bugarske i Malte - protivio se korišćenju ruskih sredstava zbog straha od odmazde ruskog lidera Vladimira Putina.

Umesto toga, zalagali su se za zajedničko zaduživanje EU. Činjenica da je ova ideja bila neprihvatljiva za nemačkog kancelara Fridriha Merca i Orbana, koji je naklonjen Rusiji, a ipak se ispostavilo da se upravo to dogodilo, pokazuje razmere De Veverove pobede.

-Zemlje koje žive blizu Rusije... smatrale su da je emocionalno zadovoljavajuće, da pokušaju da iskoriste zamrznutu rusku imovinu, rekao je De Vever novinarima posle samita. Ali, kako je dodao, politika nije emotivan posao i "racionalnost je prevladala".

On je danas izjavio da je ponosan što je Belgija, kao "konstruktivna i nepokolebljiva", uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

Decembarski deža vu

De Veber je za svoju tvrdoglavost bio nagrađen neviđenom popularnošću kod kuće, ali je i privukao pažnju velikih igrača EU. Nastavljajući da odoleva pritiscima, postajao je sve popularniji.

Početkom decembra, čovek koji je celu političku karijeru proveo omalovažavajući frankofone delove Belgije, dobio je višeminutni gromoglasni aplauz nakon što je održao predavanje publici govoreći francuski. Čak 67 odsto Belgijanaca anketiranih u nedelji samita reklo je da podržava njegovo protivljenje planu o zamrznutoj ruskoj imovini.

Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ugostili su ranije ovog meseca De Vebera u Briselu, ne štedeći napore da ga ubede da odustane od protivljenja planu.

Pre nedelju dana diplomate EU sugerisale su da bi, ukoliko Belgija ne pristane na plan o ruskoj imovini, mogla biti izopštena iz donošenja odluka, kao što je Mađarska bila zbog nazadovanja u vladavini prava. Ali upozorenje nije pokolebalo De Vebera. Nije ga uplašila ni pretnja da bi EU mogla da zaobiđe Belgiju i progura dogovor o ruskoj imovini takozvanim kvalifikovanim većinskim glasanjem.

Manje od 24 sata pre početka samita, belgijski ambasador je tokom zatvorenih razgovora rekao kolegama da se "vraćamo unazad" po pitanju ruske imovine. Ipak, većina evropskih lidera stigla je na samit i dalje očekujući da će se plan ostvariti. To je i dalje bio plan A.

Dan samita

Dok su se okupljali u zgradi "Evropa" u Briselu, 27 lidera EU odlučilo je da se temu finansiranja Ukrajine ostavi za kraj, kako bi kupili malo vremena da ubede De Vevera. Prava akcija odvijala se u zabačenim sobama, gde su se lideri diskretno sastajali sa svojim kolegama.

Dok su ostali raspravljali o proširenju i narednom višegodišnjem budžetu EU, belgijski premijer i drugi ključni akteri, uključujući italijansku premijerku Đorđu Meloni i kancelara Merca, povremeno su izlazili iz sale. Merc se sastao s Meloni nasamo kako bi pokušao da je ubedi.

Posle četiri sata razgovora pojavila se realna mogućnost da dogovora uopšte neće biti.

Plan o korišćenju ruske imovine počeo je da se raspada ubrzo nakon što je liderima podeljen dvostrani pravni dokument koji se bavi zabrinutošću Belgije. Za mnoge lidere, to je pokrenulo previše pitanja i otišao predaleko. Melonijeva je prva počela da mu pronalazi mane. Uključio se francuski predsednik Emanuel Makron, a zatim i premijer Luksemburga Lik Friden. Plan je bio mrtav.

Kako je vreme is

ticalo, lideri željni da napuste Brisel zbog božićnih praznika, razgovor se prebacio na plan B u režiji Evropske komisije: zajedničko zaduživanje EU. U stvarnosti, takva ideja je danima visila u vazduhu, a o njoj je u sredu govorila i Fon der Lajen.

Prema konačnom dogovoru sa samita, Mađarska, Češka i Slovačka uopšte neće učestvovati u finansiranju Ukrajine. EU se tako od 27 članica pretvorila u - grupu od 24.

Šta je rekao De Vever nakon samita

Belgijski premijer izjavio je posle samita da je ponosan što je Belgija, kao "konstruktivna i nepokolebljiva", uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

U svojim uvodnim rečima, rekao je da "podrška Ukrajini nije milosrđe, već najvažnija investicija koju možemo da napravimo u sopstvenu bezbednost".

- Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe - rekao je belgijski premijer.

De Vever je rekao da je ponosan "što su bili u mogućnosti da doprinesu rešenju tako što su bili konstruktivni i postojani" i da to pokazuje da "glas malih i srednjih zemalja takođe ima značaj".

Naglasio je da „nikada nije bilo debate o tome da li ćemo pomoći; jedino pravo pitanje je bilo kako treba da pomognemo“. Dodao je da je kompromisno rešenje „zaštitilo ekonomski i finansijski kredibilitet Evrope“ i očuvalo „poverenje u evropske institucije, tržišta i evro, a to je od vitalnog značaja ako želimo da Evropa ostane konkurentna i sposobna da finansira buduće prioritete“.

Ali u bizarnoj razmeni reči sa novinarom "Politika" kasnije tokom brifinga, de Vever nije mogao da sakrije svoju frustraciju zbog karakterizacije Belgije u pripremi za samit kao „najvrednije imovine“ Rusije, kako je državu koju vodi nazvao briselski list.

Pozivajući novinara "Politika" da postavi pitanje, našalio se da kao političar mora da se oslobodi svojih emocija „čak i ako su te emocije čisti bes, osveta, pa čak i nasilje“.

- Uvek postoji (izvesna) podela za evropskim stolom. Ovo je Evropa, 27 zemalja, različiti interesi, različita javna mnjenja, blizu Rusije, daleko od Rusije. Ne igramo svi istu igru, ali na kraju krajeva, postoji odluka sa jednoglasnom podrškom, pa u čemu je vaš problem? - upitao je belgijski premijer.

Na kraju se konferencija završila u šaljivom tonu.

- Ali sada moram da idem u svoju daču u Sankt Peterburgu, gde mi je komšija Depardje, a preko puta je Asad. I mislim da mogu da postanem gradonačelnik tog malog, malog sela, možda bi to mogao da bude vaš naslov - rekao je oštro, izazivajući smeh u prostoriji.

Izlazeći iz sobe, osetio je potrebu da pojasni „to je bila šala; ako ovo pišete, morate dodati 'smeh'“.

Šta dalje

Ono što je ujedinilo preostalih 24 lidera EU bilo je uverenje da neuspeh na ovom decembarskom samitu nije opcija. Bez novca iz EU, Ukrajina bi sledeće godine bankrotirala.

Na kraju, kompromis znači da gotovo svaki lider može da ga predstavi kao pobedu. Ali niko više od belgijskog premijera. Loša vest za njega jeste da se to u hodnicima moći Evropske unije neće zaboraviti još dugo.

- Bart De Veber uskoro neće dobijati nikakve ustupke od Komisije. A verovatno će mu biti potrebni - zaključio je jedan diplomata.

Izvor: Srbija Danas/ Politico.eu/Guardian