(МАПА) Овде се налази благо које желе и Трамп и Путин: "Украјински штит" пада у руке светских сила

Руски председник за њима жали од распада Совјетског Савеза, због тога је и офанзиву усмерио управо на области које су богате ретким минералима, док Трамп сада жели да их искористи као начин за повраћај новца који је Америка издвојила за помоћ Украјини.

Трамп је жељу за украјинским металима обелоданио свету практично чим је ушао у Белу кућу. Није тајна да нови председник Америке жели назад новац који је послат Украјини, а чини се да је о идеји о минералима дуго размишљао.

Он сада тражи да Кијев потпише споразум којим ће Америци бити омогућен приступ ретким минералима. Оно што јесте познато је да је украјински председник Володимир Зеленски прво оклевао, што је разбеснело Вашингтон. Али, на крају је пристао и споразум ће можда бити потписан у петак.

Зеленски одбио да потпише споразум, Трамп побеснео

Наиме, споразум су званичници Беле куће брзо формулисали и он је послат Кијеву. Иако је Зеленски у почетку истицао да је спреман на договор и чак у свом Плану победе поменуо ретке минерале Украјине, међу којима је и критични минерал литијум, као предност за преговоре, у документу Вашингтона пише нешто што га је узнемирило. 

Конкретно, до преговора на ову тему дошло је током Минхенске безбедносне конференције, када се Зеленски састао са потпредседником Америке Џеј Ди Венсом и државним секретаром Марком Рубијом. По повратку у Кијев, Зеленски је рекао да се још ради на финалним детаљима споразума.

Тада је из Вашингтона покренута рафална паљба. Трамп је за Зеленског рекао да је диктатор без избора и да му је земља разбијена. Други амерички званичници следили су овај пример и убрзо је створен наратив да је рат могао бити спречен, да је Украјина на почетку пристала на договор са Русијом.

Онда смо сазнали о чему се заправо ради - Зеленски је одбио да потпише споразум о ретким минералима, а Трамп је побеснео.

Државни секретар САД Марко Рубио је у једном интервјуу открио шта је изнервирало шефа Беле куће.

- Потпредседник Венс и ја смо разговарали са Зеленским у Минхену о споразуму, он је рекао да је све у реду, али да то мора да одобри украјински парламент. Ми смо се сложили и тако смо се растали. После смо чули да Зеленски у интервјуима прича да није могао да потпише тај документ, да је потребна дорада и слично... - рекао је Рубио, док је Венс потврдио његове наводе.

У своју одбрану, Зеленски је поручио: "Не могу да продам Украјину" и тако наговестио шта су кључне тачке споразума са Вашингтоном. Украјински председник је напослетку попустио, а споразум Кијева и Вашингтона о експлоатацији минералних ресурса је постигнут.

Да "нема ништа против" овог договора Украјине и Америке, сада је потврдио и Владимир Путин, чије трупе контролишу нека подручја на којима се налазишта ретких минерала у Украјини налазе. Не само да је спреман на разговор са Трампом о руским налазиштима, већ му нуди и она са окупиране територије Украјине.

Подручје које геолози називају "украјински штит" налази се у средишњем делу Украјине и простире се од северне границе са Белорусијом до обала Азовског мора.

У древним стенама налазе се наслаге литијума. Према појединим проценама, око 820 квадратних километара литијума је откривено у Украјини, од чега је могуће добити до 500.000 тона траженог метала.

Украјина има четири значајна налазишта литијума, а два се налазе на подручју које је окупирала Русија:

Шевченко налазиште (Доњецка област) - Једно од највећих налазишта литијума у ​​Украјини, налази се у средишту жестоких борби Русије и Украјине, али је под контролом снага Москве.
Крута Балка налазиште (Доњецка област) - Рурално насеље у Доњецку, до почетка инвазије на Украјину 2022. године, Крута Балка је била једини локалитет у Доњецком округу под барем делимичном контролом украјинске војске , али је сада контролише Москва.
Полохивско налазиште (Кировоградска област) – Велико лежиште руде литијума, које се сматра једним од најперспективнијих за експлоатацију.
Добра налазиште (Кировоградска област) – Још једно важно налазиште у централној Украјини са високом концентрацијом литијума.

Ове наслаге се углавном налазе у пегматитима који садрже сподумен и од пресудног су значаја за потенцијалну улогу Украјине у европском ланцу снабдевања. Последња два налазишта (Полохивско и Добра) налазе се далеко од линија фронта, па је Украјина планирала да инсистира на улагањима у њихов развој, посебно јер постоје интереси ЕУ и Америке да обезбеде снабдевање литијумом ван Кине.

У анализи Светског економског форума који је објављен у јулу прошле године наводи се да разноврсне геолошке зоне сврставају Украјину међу 10 највећих светских снабдевача минералним ресурсима. Ова земља има има око 20.000 минералних налазишта.

Украјина је кључни потенцијални добављач: Титанијума, Литијума, Берилијума, Мангана, Галијума, Уранијума, Цирконијума, Графита, Апатита, Флуорита, Никла.

Амерички преговарачи су свим силама вршили притисак на званични Кијев да омогући САД приступ минералима, уз претњу да ће Украјини бити ускраћен приступ Старлинк сателитском интернету, потврдила су три извора упозната са ситуацијом.

Приступ Украјине комуникационом систему Старлинк у власништву Илона Маска који пружа кључну интернет конекцију ратом погођеној Украјини и њеној војсци био је тема недавног разговора америчких и украјинских званичника након што је Зеленски одбио предлог америчког министра финансија Скота Бесента у вези са експлоатацијом минералних ресурса.

Иако споразум на који је Зеленски сада пристао не садржи експлицитне безбедносне гаранције, украјинска страна сматра да су успели да постигну далеко повољније услове и да је ово начин да се прошири сарадња са Сједињеним Државама у циљу стабилизације Украјине након три године рата.

Србија Данас/Блиц