Назире ли се крај рата у Украјини и шта би могло да заустави Путина? Потези који би могли довести до примирја, тичу се свих светских сила - И Кина има огроман утицај=

Покојни амерички сенатор Џон Мекејн волео је да се нашали да је, када гледа у Путинове очи, видео три ствари - "К и Г и Б" - алудирајући на његову прошлост као совјетског обавештајног официра.

Џејмс Ландејл, угледни новинар BBC-ja, присетио се тога док је гледао снимке руског лидера како седи наспрам америчких изасланика у Кремљу. Путин, наводи, није могао да сакрије своје емоције - зрачио је осећајем врхунског самопоуздања.

Председник Путин, наиме, сматра да се дипломатска плима окренула у његову корист, уз побољшане односе са Америком и добитке на бојном пољу, сматра Лендејл.

Како каже, неки аналитичари кажу да Путин нема никакав подстицај да одустане од својих захтева: да Украјина препусти последњих 20% Доњецке области које још држи под контролом; да се сва окупирана територија међународно призна као руска; да се украјинска војска сведе на тачку потпуне немоћи; и да се чланство у НАТО заувек искључи.

Како ствари сада стоје, постоји неколико могућих сценарија, сматра аутор. 

Први је да би амерички председник Доналд Трамп могао да покуша да присили Украјину на прекид ватре под условима неприхватљивим за њене грађане - који би подразумевали уступање територије и недостатак довољних безбедносних гаранција да се одврати будућа руска агресија.

Ако Украјина то одбије или ако Русија уложи вето, председник Трамп је наговестио да би могао да опере руке од рата; недавно је рекао: "понекад морате пустити људе да се међусобно искрве".

Он би могао да повуче кључне америчке обавештајне податке који су Украјини потребни да би открила надолазеће руске дронове и гађала руске енергетске објекте, сматра Лендејл.

Друга могућност је да рат једноставно настави да се вуче, док руске снаге настављају да остварују споре помаке на истоку.

Нова стратегија националне безбедности Трампове администрације имплицира да Русија више није "егзистенцијална претња" за САД и позива Америку да "поново успостави стратешку стабилност" са Русијом.

Дакле, уз озбиљно довођење у питање америчке подршке Украјини, шта би - ако ишта - могло да промени Путиново мишљење? И шта би још Украјина, Европа, па чак и Кина, могле да ураде другачије?

Може ли Европа више?

Тренутно се континент припрема за прекид ватре. Под окриљем "коалиције вољних", припрема се међународна војна снага која би помогла Украјини да одврати будућу руску инвазију, уз финансијски напор за обнову ратом разрушене земље.

Али неки званичници сматрају да би Европа уместо тога требало да се припреми за наставак рата без јасног исхода.

Они желе да помогну Украјини не само да "добије вечерашњу битку", уз више дронова и новца, већ и да обезбеде дугорочну подршку и припреме се за рат са Русијом који би могао да траје 15 до 20 година.

Европа би могла да учини више и на заштити украјинског неба од дронова и ракета. Већ постоји план - назван Европска иницијатива противваздушне одбране - који би могао да се прошири како би европски системи ПВО штитили западну Украјину, пише Лендејл у својој анализи за BBC.

Други тврде да би европске трупе могле бити распоређене у западној Украјини како би патролирале границама, чиме би се украјински војници ослободили за борбе на првој линији фронта. Већина таквих предлога је одбијена због страха од провоцирања Русије или ескалације сукоба.

Кејр Џајлс, виши консултантски сарадник програма за Русију и Евроазију у тинк-тенку Четам хаус, рекао је да су ти страхови засновани на "бесмислицама", јер су западне трупе већ присутне на терену и да би се систем Sky Схиелд могао распоредити у западној Украјини уз малу вероватноћу било каквог сукоба са руским авионима.

Европски лидери, према његовом мишљењу, морају да се "убаце у сукоб на начин који ће заиста направити разлику".

"Једина ствар која ће неспорно, неоспорно зауставити руску агресију јесте присуство довољно снажних западних снага тамо где Русија жели да нападне, и јасно демонстрирана воља и одлучност да се те снаге употребе у одбрани", рекао је Џајлс.

Ова стратегија би, наравно, носила огромне политичке потешкоће - с обзиром на то да део бирача у западној Европи не жели да ризикује сукоб са Русијом. Мало аналитичара очекује да Украјина преокрене ток рата и оствари стварне територијалне добитке.

Лендејл наводи да током неколико недеља које је недавно провео у Украјини, није чуо никакво помињање пролећне офанзиве, већ само потребу да се успори руско напредовање и повећа цена коју Русија плаћа у крви и новцу.

Како истиче, неки западни дипломати тврде да руски генерали лажу руског председника, представљајући ситуацију на терену бољом него што јесте - што је део, како кажу, намерне стратегије преувеличавања руских добитака како би се сугерисало да је Украјина у дефанзиви и да би зато требало да затражи мир.

Према Томасу Грејему у часопису Фореигн Affairs, Русија је ове године заузела само 1% украјинске територије, по цену од више од 200.000 погинулих и рањених.

Фиона Хил, виша сарадница Центра за Сједињене Државе и Европу при Брукингс институту, која је током Трамповог првог мандата радила у Савету за националну безбедност, каже да је највећа Путинова предност то што многи људи верују да Украјина губи рат.

"Сви говоре о Украјини као губитнику, а она сада има најмоћнију војску у Европи", каже она.

"Само размислите шта су урадили Русији. Запањујуће је да су се тако дуго одржали, посебно имајући у виду да су се борили с једном руком везаном иза леђа."

Трговина, санкције и руска економија

Ту је и полуга санкција. Несумњиво, руска економија трпи. Инфлација је 8%, каматне стопе 16%, раст је успорен, буџетски дефицити расту, реални приходи падају, а порези на потрошњу се повећавају.

Извештај Платформе за доказе о миру и решавању сукоба наводи да руској ратној економији истиче време.

"Руска економија је знатно мање способна да финансира рат него што је била на његовом почетку 2022. године", наводе аутори.

Али за сада ништа од тога не изгледа као да је битно променило размишљање у Кремљу, између осталог зато што су предузећа пронашла начине да заобиђу ограничења, попут транспорта нафте путем нерегистрованих "фантомских" бродова.

Том Китинг, директор Центра за финансије и безбедност при РУСИ-ју, рекао је да су западне поруке о санкцијама конфузне и да постоји превише рупа у систему. Русија ће, рекао је, заобићи недавне америчке санкције против два руска нафтна гиганта, Лукоила и Росњефта, једноставним преименовањем извозне нафте као да потиче од компанија које нису под санкцијама.

Китинг је рекао да би Запад, ако заиста жели да нанесе штету руској ратној економији, морао да уведе потпуни ембарго на сву руску нафту и у потпуности примени секундарне санкције против земаља које је и даље купују.

"Морамо престати да будемо лукави и ићи на потпуни ембарго", рекао је.

"Морамо примењивати санкције са истом озбиљношћу с којом Кремљ приступа њиховом заобилажењу", додао је Китинг.

Теоретски, санкције би могле да утичу и на руско јавно мњење. У октобру је истраживање државног Центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) показало да је 56% испитаника рекло да се осећа "веома уморно" од сукоба, што је пораст у односу на 47% прошле године.

Али консензус међу "кремљонолозима" јесте да велики део руске јавности и даље подржава Путинову стратегију.

Европска унија би могла да се договори да искористи око 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине за генерисање такозваног "репарационог зајма" за Украјину. Најновији предлог Европске комисије јесте да се прикупи 90 милијарди евра током две године. У Кијеву званичници већ рачунају на тај новац. Али ЕУ и даље оклева.

Белгија, где се налази највећи део руске имовине, дуго страхује од тужби Русије - а у петак је руска Централна банка најавила покретање правног поступка против белгијске банке Еуроцлеар пред судом у Москви.

Белгија каже да неће пристати на зајам уколико се правни и финансијски ризици не поделе јасније са осталим чланицама ЕУ. Француска има резерве због сопственог огромног дуга и страхује да би коришћење замрзнуте имовине могло да угрози стабилност еврозоне.

Лидери ЕУ покушаће поново да постигну договор када се састану у Бриселу 18. децембра, на свом последњем самиту пре Божића. Али дипломате кажу да нема гаранције да ће до договора доћи.

Постоји и неслагање око тога на шта би новац требало да се троши: на одржавање солвентности украјинске државе сада или на обнову земље након рата.

Питање мобилизације у Украјини

Што се саме Украјине тиче, она би могла да мобилише већи део својих оружаних снага. Она је и даље друга највећа војска у Европи (иза Русије) и технолошки најнапреднија - али се ипак мучи да одбрани линију фронта дугу 1.300 километара.

Након готово четири године рата, многи војници су исцрпљени, а стопе дезертирања расту. Војни регрутери све теже попуњавају празнине јер се неки млађи мушкарци крију од регрутације или беже из земље. Украјина би могла да прошири законе о мобилизацији.

Тренутно су само мушкарци узраста од 25 до 60 година обавезни да буду доступни за борбу. То је свесна стратегија Кијева како би се управљало демографским изазовима - земља са ниским наталитетом и милионима грађана у иностранству не може себи да приушти губитак оних које називају "очевима будућности".

То збуњује посматраче споља.

"Сматрам невероватним да Украјина није мобилисала своје младе", рекао је један високи британски војни званичник и додао да мисли да је Украјина једна од ретких земаља у историји која се суочава са егзистенцијалном претњом, а да није бацила своје луде двадесетогодишњаке у борбу.

Фиона Хил каже да је Украјина једноставно научила лекцију из историје и разорног утицаја који је Први светски рат имао на европске империје 20. века, које су пропадале након што нису успеле да поврате раст становништва који је подстицао њихов економски успон.

"Украјина једноставно размишља о својој демографској будућности", каже Хил.

Удари, дипломатија и Трамп

Ако би Украјина могла да увезе и производи више ракета дугог домета, могла би снажније и дубље да удара по Русији.

Ове године је појачала ваздушне ударе на циљеве и на окупираним територијама и у самој Руској Федерацији. Раније овог месеца, украјински војни команданти рекли су Радију Слободна Европа да су током јесени погодили више од 50 објеката енергетске и војно-индустријске инфраструктуре у Русији.

Александар Габујев, директор Центра Карнеги за Русију и Евроазију, каже да су неки Руси раније ове године искусили несташице горива.

"До краја октобра, украјински дронови су бар једном погодили више од половине од 38 највећих руских рафинерија. Застоји у производњи проширили су се на више региона, а неке руске бензинске станице почеле су да ограничавају продају горива", каже Габујев.

Али да ли би дубљи удари на Русију имали ефекта, када и Кремљ и руско јавно мњење делују равнодушно? Мик Рајан, бивши аустралијски генерал-мајор и тренутни сарадник Центра за стратешке и међународне студије, каже да дубински удари нису чаробни метак.

"Они су изузетно важан војни подухват, али сами по себи нису довољни да натерају Путина за преговарачки сто или да добију рат", сматра Рајан.

Др Сидарт Каушал, виши истраживач војних наука у Краљевском институту за уједињене службе (РУСИ), рекао је да би дубљи удари свакако оштетили руску енергетску и војну инфраструктуру, као и потрошили њене ракете ПВО. Али је упозорио да би та тактика могла бити контрапродуктивна.

"Могла би да учврсти аргумент који руско руководство износи да независна Украјина представља огромну војну претњу", рекао је он.

И даље - постоји и дипломатски пут.

Неки аналитичари тврде да би Путин, ако му се понуди излаз из рата, могао да га прихвати. Теорија гласи овако: постиже се договор који омогућава обема странама да прогласе победу. На пример, прекид ватре дуж линије контакта; демилитаризоване зоне; без формалног територијалног признања. Компромиси на све стране.

Али такав договор би захтевао снажно америчко ангажовање према Русији, формирање преговарачких тимова и коришћење америчке моћи да се договор прогура.

"Сједињене Државе… морају да искористе огромну психолошку полугу коју имају над Русијом. Не може се довољно нагласити улога коју Сједињене Државе - и Трамп лично - имају у потврђивању Русије као велике силе и Путина као глобалног лидера", тврди Томас Грејем.

Кинески утицај

Џокер у игри је Кина. Председник Си Ђинпинг је један од ретких светских лидера које Путин слуша. Када је Си раније током сукоба упозорио против руских претњи употребом нуклеарног оружја, Кремљ је брзо повукао ручну.

Руска ратна машинерија је такође у великој мери зависна од кинеске испоруке робе двоструке намене - попут електронике или машина које се могу користити и у цивилне и у војне сврхе.

Дакле, ако би Пекинг одлучио да наставак рата више није у интересу Кине, имао би значајну полугу над размишљањем у Кремљу.

За сада САД не показују знаке да покушавају да подстакну - или приморају - Кину да изврши притисак на Москву. Питање је, дакле, да ли би председник Си био спреман да самоиницијативно употреби тај утицај.

Тренутно Кина делује задовољно што су САД заокупљене, што су трансатлантски савезници подељени и што остатак света Кину види као извор стабилности. Али ако би се руска инвазија проширила, ако би глобална тржишта била поремећена, ако би САД увеле секундарне санкције Кини као казну за куповину јефтине руске енергије, тада би се размишљање у Пекингу могло променити.

За сада, међутим, Путин верује да је у повољној позицији и да је време на његовој страни. Што се овај сукоб буде дуже развлачио, кажу аналитичари, то ће украјински морал више опадати, савезници ће бити све подељенији, а Русија ће заузимати све више територије у Доњецку.

"Или ћемо силом оружја ослободити ове територије или ће украјинске трупе напустити ове територије", рекао је Путин прошле недеље.

"Ништа неће променити његов став", рекла је Фиона Хил. "Осим ако не напусти сцену. Путин се тренутно клади да може да одржава ово довољно дуго да се околности развију у његову корист."