Ове преваре постају све учесталије, потребно је обратити посебну пажњу: Ево како преваранти долазе до Ваших информација а у овоме лежи кључ заштите

Интернет преваре познате као фишинг постају све учесталије и софистицираније, упозоравају стручњаци за безбедност. Реч је о методи у којој се преваранти представљају као поуздане институције или особе – попут банака, државних служби, доставних компанија или чак пријатеља – како би од грађана изнудили личне податке, лозинке или новац.

Назив долази од енглеске речи ''фисхинг'' (пецање), јер преваранти ''бацају удицу'' кроз лажне поруке и чекају да неко насједне.

Како изгледа фишинг превара?

Најчешћи облик преваре су лажни мејлови који изгледају као да долазе од банке или познате компаније, са порукама попут ''Ваш налог је блокиран!''. Такве поруке често садрже правописне грешке, сумњиве линкове и стварају осећај хитности.

Све чешће се користе и СМС поруке које наводно шаљу банке или курирске службе, а које воде на лажне странице за унос података. Подсећа се да озбиљне институције никада не траже унос поверљивих података путем линкова у порукама.

Преваранти делују и кроз апликације за дописивање, где се представљају као познате особе и траже да корисници кликну на линк или пошаљу верификационе кодове.

Посебан проблем представљају лажне веб странице које изгледају идентично као праве, али служе за крађу лозинки и других података.

Како изгледају стварне преваре

У наставку су наведени најчешћи примери преварантских порука и начини на које их грађани могу препознати на време.

Златна правила заштите

Саветује се да се никада не кликће на линкове из сумњивих порука и да се увек проверава пошиљалац. Важно је запамтити да ниједна банка или институција неће тражити лозинке, ПИН кодове или податке о картици путем мејла, СМС-а или телефона.

Пре клика на линк препоручује се проверити његову пуну адресу, а додатни ниво сигурности пружа укључивање двофакторске аутентификације (2ФА). Такође, редовно ажурирање уређаја и апликација смањује ризик од злоупотреба.

5 кључних питања пре сваког клика

Пре него што кликнете на било који линк, најбитније је поставите себи неколико кључних питања:

• Да ли порука ствара осећај хитности или страха?
• Да ли тражи лозинку, ПИН, код или податке картице?
• Да ли адреса пошиљаоца изгледа чудно?
• Да ли линк води на непознату страницу?
• Да ли звучи прелепо да би било истинито?

У колико су одговори на ова питања потврдни, постоји велика могућност да је у питању претња.

Шта учинити ако сте насели на превару

У случају да корисник посумња да је преварен, најважније је реаговати одмах. Потребно је променити лозинке на свим налозима, обавестити банку уколико су компромитовани финансијски подаци и проверити да ли има неовлашћених трансакција.

Превару је пожељно пријавити надлежним институцијама или банци, а саветује се и разговор са блиском особом како би се добила додатна подршка и помоћ.

Опрез као најбоља заштита

Истиче се да су преваре најчешће засноване на стварању панике или обећањима награда, попут наследства или добитака. Управо зато, кључна одбрана је опрез и додатна провера сваке сумњиве поруке.

Најбоље је користити различите лозинке за сваки сајт на ком се врши пријава и увек проверити са другом особом, све у сврху спречавања преваранта да дође до Ваших података.