Да ли Украјина може да добије безбедносне гаранције? "Не мора укључивати употребу оружане силе"

Након недавних састанака у Берлину између Украјине, САД-а и европских званичника, изгледа да Вашингтон отворено разматра пружање такозваних "сигурносних гаранција налик члану 5".

Ипак, како би те гаранције изгледале у пракси, још увек није дефинисано, док европски и украјински званичници приватно признају да ни сами немају потпуно решење. Западни и украјински посматрачи упозоравају да, без ангажовања борбено спремних трупа на терену, гаранције неће одвратити Русију. Москва је већ одбацила сваку понуду која би укључивала стационирање НАТО трупа у Украјини.

Према украјинском посланику Олександру Мережку, Кремљ ће прихватити такав споразум само ако му се не онемогући „уништавање или подчињавање Украјине“.

Иако детаљи и даље изостају, заједничка изјава европских лидера у шест тачака даје одређену јасноћу о потенцијалном садржају ових гаранција. Предвиђено је распоређивање европског контингента, уз америчку подршку, у Украјини ради обнове украјинске војске и осигурања мора и ваздушног простора, док би САД учествовале у надзору примирја.

Коалиција „вољних“ већ дуго тражи америчку подршку за своје снаге осигурања у Украјини, на пример кроз обавештајну или ваздушну помоћ. Све би то било осигурано „правно обавезујућим уговором“ партнера за „обнављање мира и сигурности“ у случају будућег напада, укључујући „употребу оружане силе, обавештајну и логистичку подршку, економске и дипломатске акције“.

Ова формулација омогућава странкама широку дискрецију у одабиру средстава, што у великој мери одражава НАТО-ов члан 5, који предвиђа да помоћ савезницима „може, али и не мора укључивати употребу оружане силе“.

Мережко истиче да члан 5 делује као ефективна одвраћајућа мера искључиво зато што је „део институције“ коју подржава пуна снага НАТО-а. Једини начин да таква гаранција функционише за Украјину јесте да се сваки напад на земљу окарактерише као напад на Сједињене Државе, што је још један кључни елемент члана 5.

- У супротном, можда нас опет покушавају преварити нелегалним, празним обећањима попут оних у Будимпештанском меморандуму - упозорава Мережко.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да је Вашингтон први пут сигнализирао спремност за војни одговор у случају обнове руске агресије. Међутим, опсег и облик овог ангажмана остају нејасни, а САД су раније биле одлучне да неће распоређивати своје трупе у Украјини.

Европски предвођена „Коалиција вољних“ барем је спремна да пошаље трупе на терен.

Немачки канцелар Friedrich Мерз је чак сугерисао да би мировњаци могли надзирати предложену „демилитаризовану зону“ и евентуално „деловати против одговарајућих руских напада и упада“. Ипак, „још нисмо тамо“, додао је канцелар, што одражава амбивалентне расправе о стварним циљевима снага осигурања.