TRAMP SE PITA
Da li Ukrajina može da dobije bezbednosne garancije? "Ne mora uključivati upotrebu oružane sile"
Kako Ukrajina gubi nadu u skorašnje članstvo u NATO-u, zemlja traži alternativu u obliku sigurnosnih garancija koje bi bile slične članu 5 saveza. Predsednik Volodimir Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici jasno su poručili da bi svaki mirovni sporazum bez stvarne vojne podrške samo podstakao buduću rusku agresiju, podsećajući na iskustvo iz Budimpeštanskog memoranduma.
Nakon nedavnih sastanaka u Berlinu između Ukrajine, SAD-a i evropskih zvaničnika, izgleda da Vašington otvoreno razmatra pružanje takozvanih "sigurnosnih garancija nalik članu 5".
Ipak, kako bi te garancije izgledale u praksi, još uvek nije definisano, dok evropski i ukrajinski zvaničnici privatno priznaju da ni sami nemaju potpuno rešenje. Zapadni i ukrajinski posmatrači upozoravaju da, bez angažovanja borbeno spremnih trupa na terenu, garancije neće odvratiti Rusiju. Moskva je već odbacila svaku ponudu koja bi uključivala stacioniranje NATO trupa u Ukrajini.
Prema ukrajinskom poslaniku Oleksandru Merežku, Kremlj će prihvatiti takav sporazum samo ako mu se ne onemogući „uništavanje ili podčinjavanje Ukrajine“.
Iako detalji i dalje izostaju, zajednička izjava evropskih lidera u šest tačaka daje određenu jasnoću o potencijalnom sadržaju ovih garancija. Predviđeno je raspoređivanje evropskog kontingenta, uz američku podršku, u Ukrajini radi obnove ukrajinske vojske i osiguranja mora i vazdušnog prostora, dok bi SAD učestvovale u nadzoru primirja.
Koalicija „voljnih“ već dugo traži američku podršku za svoje snage osiguranja u Ukrajini, na primer kroz obaveštajnu ili vazdušnu pomoć. Sve bi to bilo osigurano „pravno obavezujućim ugovorom“ partnera za „obnavljanje mira i sigurnosti“ u slučaju budućeg napada, uključujući „upotrebu oružane sile, obaveštajnu i logističku podršku, ekonomske i diplomatske akcije“.
Ova formulacija omogućava strankama široku diskreciju u odabiru sredstava, što u velikoj meri odražava NATO-ov član 5, koji predviđa da pomoć saveznicima „može, ali i ne mora uključivati upotrebu oružane sile“.
Merežko ističe da član 5 deluje kao efektivna odvraćajuća mera isključivo zato što je „deo institucije“ koju podržava puna snaga NATO-a. Jedini način da takva garancija funkcioniše za Ukrajinu jeste da se svaki napad na zemlju okarakteriše kao napad na Sjedinjene Države, što je još jedan ključni element člana 5.
- U suprotnom, možda nas opet pokušavaju prevariti nelegalnim, praznim obećanjima poput onih u Budimpeštanskom memorandumu - upozorava Merežko.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je Vašington prvi put signalizirao spremnost za vojni odgovor u slučaju obnove ruske agresije. Međutim, opseg i oblik ovog angažmana ostaju nejasni, a SAD su ranije bile odlučne da neće raspoređivati svoje trupe u Ukrajini.
Evropski predvođena „Koalicija voljnih“ barem je spremna da pošalje trupe na teren.
Nemački kancelar Friedrich Merz je čak sugerisao da bi mirovnjaci mogli nadzirati predloženu „demilitarizovanu zonu“ i eventualno „delovati protiv odgovarajućih ruskih napada i upada“. Ipak, „još nismo tamo“, dodao je kancelar, što odražava ambivalentne rasprave o stvarnim ciljevima snaga osiguranja.
