Нова фаза рата, Кијев мења тактику: Проширује се листа циљева у Русији - камиказа дронови више неће гађати само нафтне рафинерије

Дуготрајна кампања бомбардовања Русије камиказа дроновима проширила се са напада претежно усмерених на објекте нафтне и гасне индустрије на листу циљева која сада обухвата цивилну електроенергетску и грејну инфраструктуру, војне базе и складишта муниције, као и појединачне руске јединице које лансирају дронове или ракете на украјинске домове и предузећа, показује анализа података о нападима.

Темпо украјинских напада дроновима такође се убрзава. У јануару и фебруару украјински дронови извели су више од 240 напада на кључне циљеве у Русији и на територијама под руском контролом, наводи се у саопштењу украјинских Снага беспилотних система (УСФ).

Постројења руске енергетске индустрије, попут рафинерија, морских бушотина, пумпних станица за сирову нафту и резервоара за гориво,  интензивно су гађана украјинским далекометним дроновима током 2025. године. Од јула до децембра, око четири од пет напада било је усмерено на тај сектор, у оквиру 120-150 одвојених ваздушних удара.

Просечан темпо био је најмање два погођена циља дневно, док је типичан домет напада износио између 500 и 800 километара од вероватних места лансирања у Украјини.

Међу најтеже оштећеним објектима била је рафинерија којом управља Росњефту близини града Рјазан, погођена најмање седам пута током 2025. Експлозије су оштетиле тешко поправљива постројења за прераду, чиме је око 300.000 барела дневног капацитета прераде руске сирове нафте месецима било ван функције.

Напади на рафинерије компаније Лукоилу августу и септембру, као и на њену морску платформу за прераду нафте у Каспијском мору у децембру, допринели су смањењу укупног руског капацитета прераде нафте средњорочно и дугорочно за 20 до 25 одсто, известио је Блумберг крајем децембра.

У јануару 2026, шестог месеца кампање, напади су настављени темпом од два до четири дневно, али се избор мета видљиво проширио изван енергетског сектора.

Посебно је погођен град Белгородна западу Русије, где су више пута гађани и тешко оштећени објекти за производњу електричне енергије и цивилна инфраструктура за грејање.

Према руским званичним проценама, број пресретања украјинских дронова који су нарушили ваздушни простор изнад Белгородске области почетком 2026. повећан је четири пута у односу на 2025, при чему су поједини таласи напада укључивали 100-150 беспилотних летелица током једне ноћи.

Дронови су више пута погађали електране, трафостанице, далеководе, топлане, складишта горива и системе противваздушне одбране који их штите. До средине фебруара, повремени, а некад и потпуни нестанци струје постали су уобичајени у граду.

Око четвртине стамбених зграда морало је да буде евакуисано јер је инфраструктура за грејање превише оштећена да би била поправљена пре пролећа, изјавио је гувернер Вјачеслав Гладков 8. фебруара.

У нападима су погођене и две трафостанице током једне ноћи, што је изазвало нове масовне нестанке струје. Најновија оштећења довела су до прекида испоруке електричне енергије у већем делу области, која по површини може да се упореди са Белгијом или Израелом. У региону живи око 1,5 милиона људи.

Председник Украјине, Володимир Зеленски, изјавио је 8. фебруара да Украјина руску електроенергетску мрежу сматра "легитимним циљем" и критиковао Кремљ због напада дроновима и ракетама на украјинске градове.

За разлику од Белгорода, у Кијеву су поправке након руских напада континуиране и украјинске власти нису издале наређења за евакуацију. Украјински дронови су 9. фебруара погодили и град Брјанск, циљајући електроенергетску инфраструктуру.

Руски војни системи и производни капацитети, раније ређе мете, све су чешће на листи циљева 2026. године. Елитна јединица дугог домета украјинских Снага беспилотних система, Први одвојени центар, према изворима из Оружаних снага Украјине, предводила је нападе на руске системе противваздушне одбране.

Објављени снимци напада, геолоцирани на Крим, приказују ноћне прилазе дронова и вероватне поготке система Панцир-С1 у близини градова Керч и Хвардијске, као и лансера система С-300ВМ код Маријупоља.

Ти напади средином фебруара вероватно су претходили једном од највећих украјинских напада дроновима у рату - нападу са више од 200 летелица на руске ваздухопловне базе Кача и Белбек, као и складиште ракета земља-земља у близини села Пасечноје на Криму.

Анализа доступних снимака и отворених извора указује на значајну штету по руску технику, али у појединим случајевима није било могуће утврдити да ли су нападе извели дронови УСФ-а или беспилотне летелице које је лансирала украјинска војна обавештајна служба.

Командант Снага беспилотних система, majorRobert "Мађар" Бровди, изјавио је да су од почетка фебруара покренути напади на руске оператере дронова и лансирне платформе, те да је у једном таласу погођено 44 тачака лансирања у року од 24 сата, при чему је уништен или оштећен 121 руски дрон дугог домета. Ту тврдњу није било могуће независно потврдити.

Србија Данас/Kyiv Пост