Nova faza rata, Kijev menja taktiku: Proširuje se lista ciljeva u Rusiji - kamikaza dronovi više neće gađati samo naftne rafinerije

Dugotrajna kampanja bombardovanja Rusije kamikaza dronovima proširila se sa napada pretežno usmerenih na objekte naftne i gasne industrije na listu ciljeva koja sada obuhvata civilnu elektroenergetsku i grejnu infrastrukturu, vojne baze i skladišta municije, kao i pojedinačne ruske jedinice koje lansiraju dronove ili rakete na ukrajinske domove i preduzeća, pokazuje analiza podataka o napadima.

Tempo ukrajinskih napada dronovima takođe se ubrzava. U januaru i februaru ukrajinski dronovi izveli su više od 240 napada na ključne ciljeve u Rusiji i na teritorijama pod ruskom kontrolom, navodi se u saopštenju ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema (USF).

Postrojenja ruske energetske industrije, poput rafinerija, morskih bušotina, pumpnih stanica za sirovu naftu i rezervoara za gorivo,  intenzivno su gađana ukrajinskim dalekometnim dronovima tokom 2025. godine. Od jula do decembra, oko četiri od pet napada bilo je usmereno na taj sektor, u okviru 120-150 odvojenih vazdušnih udara.

Prosečan tempo bio je najmanje dva pogođena cilja dnevno, dok je tipičan domet napada iznosio između 500 i 800 kilometara od verovatnih mesta lansiranja u Ukrajini.

Među najteže oštećenim objektima bila je rafinerija kojom upravlja Rosnjeftu blizini grada Rjazan, pogođena najmanje sedam puta tokom 2025. Eksplozije su oštetile teško popravljiva postrojenja za preradu, čime je oko 300.000 barela dnevnog kapaciteta prerade ruske sirove nafte mesecima bilo van funkcije.

Napadi na rafinerije kompanije Lukoilu avgustu i septembru, kao i na njenu morsku platformu za preradu nafte u Kaspijskom moru u decembru, doprineli su smanjenju ukupnog ruskog kapaciteta prerade nafte srednjoročno i dugoročno za 20 do 25 odsto, izvestio je Blumberg krajem decembra.

U januaru 2026, šestog meseca kampanje, napadi su nastavljeni tempom od dva do četiri dnevno, ali se izbor meta vidljivo proširio izvan energetskog sektora.

Posebno je pogođen grad Belgorodna zapadu Rusije, gde su više puta gađani i teško oštećeni objekti za proizvodnju električne energije i civilna infrastruktura za grejanje.

Prema ruskim zvaničnim procenama, broj presretanja ukrajinskih dronova koji su narušili vazdušni prostor iznad Belgorodske oblasti početkom 2026. povećan je četiri puta u odnosu na 2025, pri čemu su pojedini talasi napada uključivali 100-150 bespilotnih letelica tokom jedne noći.

Dronovi su više puta pogađali elektrane, trafostanice, dalekovode, toplane, skladišta goriva i sisteme protivvazdušne odbrane koji ih štite. Do sredine februara, povremeni, a nekad i potpuni nestanci struje postali su uobičajeni u gradu.

Oko četvrtine stambenih zgrada moralo je da bude evakuisano jer je infrastruktura za grejanje previše oštećena da bi bila popravljena pre proleća, izjavio je guverner Vjačeslav Gladkov 8. februara.

U napadima su pogođene i dve trafostanice tokom jedne noći, što je izazvalo nove masovne nestanke struje. Najnovija oštećenja dovela su do prekida isporuke električne energije u većem delu oblasti, koja po površini može da se uporedi sa Belgijom ili Izraelom. U regionu živi oko 1,5 miliona ljudi.

Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je 8. februara da Ukrajina rusku elektroenergetsku mrežu smatra "legitimnim ciljem" i kritikovao Kremlj zbog napada dronovima i raketama na ukrajinske gradove.

Za razliku od Belgoroda, u Kijevu su popravke nakon ruskih napada kontinuirane i ukrajinske vlasti nisu izdale naređenja za evakuaciju. Ukrajinski dronovi su 9. februara pogodili i grad Brjansk, ciljajući elektroenergetsku infrastrukturu.

Ruski vojni sistemi i proizvodni kapaciteti, ranije ređe mete, sve su češće na listi ciljeva 2026. godine. Elitna jedinica dugog dometa ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema, Prvi odvojeni centar, prema izvorima iz Oružanih snaga Ukrajine, predvodila je napade na ruske sisteme protivvazdušne odbrane.

Objavljeni snimci napada, geolocirani na Krim, prikazuju noćne prilaze dronova i verovatne pogotke sistema Pancir-S1 u blizini gradova Kerč i Hvardijske, kao i lansera sistema S-300VM kod Marijupolja.

Ti napadi sredinom februara verovatno su prethodili jednom od najvećih ukrajinskih napada dronovima u ratu - napadu sa više od 200 letelica na ruske vazduhoplovne baze Kača i Belbek, kao i skladište raketa zemlja-zemlja u blizini sela Pasečnoje na Krimu.

Analiza dostupnih snimaka i otvorenih izvora ukazuje na značajnu štetu po rusku tehniku, ali u pojedinim slučajevima nije bilo moguće utvrditi da li su napade izveli dronovi USF-a ili bespilotne letelice koje je lansirala ukrajinska vojna obaveštajna služba.

Komandant Snaga bespilotnih sistema, majorRobert "Mađar" Brovdi, izjavio je da su od početka februara pokrenuti napadi na ruske operatere dronova i lansirne platforme, te da je u jednom talasu pogođeno 44 tačaka lansiranja u roku od 24 sata, pri čemu je uništen ili oštećen 121 ruski dron dugog dometa. Tu tvrdnju nije bilo moguće nezavisno potvrditi.

Srbija Danas/Kyiv Post