"Од кога да нас штите?" Украјински војници исмејавају Трампова обећања
Док се председник Володимир Зеленски састајао у Белој кући са Доналдом Трампом, који је том приликом обећао да ће Украјини пружити "врло добру заштиту", на фронту – стварност је била потпуно другачија.
У рововима, далеко од дипломатских сала, војници 150. украјинске извиђачке бригаде вечерали су под звезданим небом.
На помен Трамповог обећања, један војник се уз осмех нашалио:
"Од кога?", алудирајући на сумњу у стварну намеру америчке подршке.
У бригади кажу да углавном не прате вести – после три и по године борби, рат има сопствену динамику, темпо и технологију. Њихова свакодневица подразумева дронове, ноћне мисије и живот на ивици.
Те вечери, група војника спремала се за још једну мисију. На ивици поља сунцокрета састављали су дрон – уграђујући две експлозивне направе од по 3,5 килограма, причвршћујући крила и нос, а затим га лансирали катапултом.
"Најопасније је време после лансирања", рекао је један члан посаде за британски Гардијан, у страху да би дрон могао бити откривен од стране руских снага.
Док политичке дебате трају, сукоби на терену не јењавају. Руске снаге су у последња 24 сата извеле чак 67 напада у области око Добропиље.
У том украјинском месту, удаљеном свега десетак километара од прве линије фронта, у уторак ујутру стигла је вест да је једна особа погинула, док су три повређене. Још три особе су изгубиле живот, а четири су рањене у Костјантинивки, граду 50 километара источно, који се налази у ризику да буде опкољен.
У ноћи, на небу се виде наранџасти бљескови, а потом и светлећи меци – вероватно од украјинских снага које покушавају да оборе руски дрон.
Командант бригаде, Денис Брижатиј, бивши студент права, признаје да га политика не занима када је реч о цени мира. Ипак, има јасан став:
"Предаја остатка Доњецке области била би дугорочна катастрофа", сматра он, упозоравајући да би тиме Руси отворили нове правце ка Харкову, Дњепропетровску и Запорожју.
Украјинске снаге се у великој мери ослањају на дронове. Модел Ерпласт користи се за нападе на циљеве удаљене и до 40 километара. Сваки лет је унапред програмиран, а посада може да изведе и до шест мисија по ноћи. Циљеве претходно означава друга јединица у саставу батаљона.
Касно поподне, у акцију излази дневна екипа са немачким дроном Вектор. Само његово покретање траје више од пола сата – потребно је обезбедити интернет конекцију путем Старлинка, повезати базну станицу, а потом извршити вертикално полетање.
Један члан посаде задужен је за праћење руских ФПВ дронова – најопаснијих летелица које пилоти прецизно усмеравају ка људима и возилима. Ако се на екрану појави слика, то значи да је непријатељски дрон веома близу, што изазива брзу реакцију екипе.
Снимци које прави дрон Вектор су изузетно јасни.
"Лећа је коштала 30.000 долара", објашњава Кирило, док показује софистицирану опрему. Пилот користи небрендирани Xbox контролер, помоћу ког може да закључа и прецизно нападне циљеве.
"Ратовање се непрестано драматично мења, морамо бити трезвенији и брже да се прилагођавамо", каже Кирило.
Упркос исцрпљености и константној борби, војници на терену не верују да је Украјина на ивици пораза. Борци попут Пуме, из Луганска, свакодневно се упуштају у најопасније извиђачке задатке.
За њих, дипломатске расправе често делују удаљено и небитно.
"Каква је сврха препустити Доњецк Русији? После свих жртава које смо поднели, људи које смо изгубили? Да смо то хтели да урадимо, могли смо то одмах на почетку рата", каже Оптимус, његов саборац.
