"Опасан период" НАТО стрепи од Путина?! Русија наводно спрема провокацију: Ово су потенцијалне мете
Кремљ би могао да покуша да тестира јединство НАТО у тренутку када се Русија налази под све већим притиском ваздушних удара из Украјине.
То су британском Гардијану казали неименовани извори из две земље на источном крилу НАТО. Из тих држава је упозорено да Русија припрема могућу "провокацију" у балтичким државама или Пољској у настојању да тестира кохезију западног војног савеза.
Западни извори такође страхују да би могла да се ради о блиској опасности јер је Кремљ под притиском украјинских напада дроновима и ракетама дугог домета на подручја Москве и Санкт Петербурга.
Обавештајна служба Летоније је у понедељак саопштила да "види назнаке да Русија припрема војне провокације против балтичких земаља или Пољске". Наводи се да то би било далеко од напада пуног обима.
Високи политички извор из друге чланице НАТО дао је сличну изјаву прошле недеље. Он је навео да та земља "прикупља обавештајне податке" о томе да руски председник Владимир Путин "планира нешто против балтичких држава".
Наводи се да би Путин можда био спреман да тестира подршку САД неким од најмањих земаља чланица НАТО – Естонији, Летонији и Литванији – у очајничком покушају да "баци коцкице“, односно да учини било шта у нади да ће променити ситуацију, док се Русија посустаје у инвазији на Украјину.
Летонска обавештајна служба је навела да Русија није способна да отвори други фронт, али да разматра "хибридне нападе, попут ракета, дронова или других акција осмишљених да пошаљу поруку: престаните да подржавате Украјину или ћете и сами имати проблеме".
Иако упозорења делују повезано, Гардијан наводи да постоји тек мало детаља који их подржавају, за разлику од детаљних упозорења која су објавиле ЦИА и МИ6 пре инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године. Али она долазе у време када је напредовање Русије у Украјини застало, што поставља питања о томе да ли ће се Кремљ окренути алтернативним стратегијама да би изашао из ћорсокака или променио динамику рата у своју корист.
Кир Џајлс, стручњак за Русију из истраживачког центра Четам хаус казао је Гардијану да ће "Москва тражити начине да поремети тренутну ситуацију, кроз хоризонталну ескалацију (ширење сукоба на друге земље] или радећи нешто негде другде".
- Не би требало да очекујемо да Русија само губи и не уради ништа- оценио је Џајлс.
Британски лист наводи да је релативна слабост Русије избила у први план ове недеље када су релејне станице за руске дронове у Белорусији престале са радом након што је Украјина запретила да ће их напасти.
Украјински председник Володимир Зеленски дао је Белорусији прошлог петка рок од недељу дана да то учини, рекавши да та опрема омогућава руске нападе на његову земљу.
Један Телеграм канал је известио да су белоруске власти у Брестској и Гомелској области захтевале од мобилних оператера да демонтирају репетиторе јер су представљали сметњу на местима на којима се гнезде тетреби.
НАТО ће почетком наредног месеца да одржи годишњи самит у Анкари, у Турској, усред неизвесности око посвећености САД Алијанси. Амерички председник Доналд Трамп у среду рекао да се осећа "изневерено" од стране европских савезника који нису дозволили Ратном ваздухопловству САД користи њихове аеродрома у мисијама бомбардовања Ирана.
Гардијан подсећа да је од почетка инвазије на Украјину било неколико таласа руских саботажа и провокативних активности, укључујући постављање Молотовљевих коктела у ДХЛ пакете у Великој Британији, Пољској и Немачкој у лето 2024.
Прошлог септембра је 19 руских дронова-мамаца ушло у пољски ваздушни простор, што је навело НАТО да подигне авионе како би покушали да их оборе, док је људима у три источне покрајине те земље речено да пронађу склоништа.
Украјина је постепено развила домаћу способност извођења напада дубоко унутар Русије, па је способна да погоди циљеве удаљене 2.000 километара од украјинске границе. Прошле недеље скоро 200 дронова погодило неколико локација у Москви, а црна киша је падала на делове руске престонице након што је бомбардована локална рафинерија.
Западни војни извор казао је Гардијану да постоји забринутост да би Русија могла да нападне ако Путин помисли да је под притиском док се рат премешта међу облакодере Москве и Санкт Петербурга.
- Не могу да лажем, то је опасан период - навео је тај извор.
Забринутост због могуће руске ескалације појавила се и у јесен 2022. године, када је изненадни низ преокрета ратних околности у Харковској области довео до страховања Запада да би Москва чак могла да употреби нуклеарно оружје да би се заштитила.
Али, није било доказа о корацима ка стварном распоређивању атомског арсенала, а линија фронта се стабилизовала до краја године.
Србија Данас/The Гуардиан
