КАПИТУЛАЦИЈА, ДРЖАВНИ УДАР НА ПУТИНА ИЛИ ПОТПУНИ РАТ СА НАТО-М: Ово је осам сценарија за крај рата у Украјини

Шта се може десити у Украјини у блиској будућности зависи не само од развоја догађаја на бојном пољу. То зависи од спољне политике, спремности Запада за даљу помоћ Украјини и отпора Русији, али нажалост Украјина све мање зависи од себе. Представљамо осам сценарија завршетка рата са Русијом који ове године нису немогући.

Сценарио број 1 – Украјина побеђује и враћа сву своју територију

Најмање вероватан сценарио у овом тренутку. Као што смо видели на примеру тенкова, Запад није могао да испоручи ни приближан број од тражених 300, радило се о 60 главних борбених тенкова новије генерације са одређеним бројем америчких Абрамова који су управо приказани у Украјини. Не чини се вероватно да ће бити битно другачије чак ни са обећаним Ф-16, којих би Украјини требало стотину за било какву шансу да контролише свој ваздушни простор.

Када и ако ови авиони стигну у било ком броју, биће потребно знатно више времена да се они уведу у украјинску војску и ефикасно користе. Управо на тенковима видимо да нека кратка обука једноставно није довољна за борбу са искусним руским посадама, посебно када су у питању сусрети са тенковима Т-90.

Сходно томе, руски пилоти су сада сакупили озбиљан број борбених летова на авионима које добро познају и који су снажно интегрисани са снагама на земљи. Такође, ПЗО системи, пуњења за њих и још више артиљеријске муниције трајни су проблем украјинских снага, који је ескалирао управо у Авдијевки.

И ту је онда највећи проблем, а то је људство, где се покушај мобилизације у Украјини истрајно даје половичне резултате, док Руси немају те проблеме, Путинов режим успева да мотивише просечног Руса да иде у војску, у самој Русији мобилизације још није било и вести говоре о томе да се рат тамо готово и не осећа. Такође не треба сумњати да ће Владимир Путин, уколико примети да постоји могућност озбиљније украјинске офанзиве и успеха, искористити сваки ресурс да то спречи. Мало је оних који су веровали да Русија може да издржи санкције, али то се догодило баш када је индустрија практично доведена у режим ратне производње.

Сценарио број 2 – Украјина губи рат и капитулира

До јесени прошле године ово је био најмање вероватан сценарио. Ни данас не изгледа баш најбоље, али више није за потпуно одбацивање. У тренутку када ове анализе, руске снаге имају иницијативу практично на целом фронту, чак и на оним правцима где је украјинска контраофанзива имала ретке успехе, односно у западном делу Запорошке области.

Руси сада не само да прете да ће вратити делове територије изгубљене у јесен 2022. године, већ су у ситуацији да прете неким центрима којима до пре неколико месеци нису били ни близу, као што је Часов Јара. Ствар је јасна, Украјина се последњих годину дана концентрише на контраофанзиву, очигледно игноришући могућност њеног неуспеха и руског контранапада. А сада се отварају ситуације за руско напредовање у дубину да, на пример, после пада Авдијевке без већих проблема улазе у Ласточкино и прилазе Орловки, која сигурно није утврђена као Авдијевка.

Пре неколико недеља појавила се информација да је Русија сада ангажовала 617.000 људи у „специјалној војној операцији“, а недавно да планира да укључи још, што указује да су њене амбиције знатно шире од само окупације четири источноукрајинска региона. Наводно, у Запорожју се окупило 50.000 људи за могућу офанзиву, а то није немогуће због честих украјинских напада на Крим.

Заиста, тврдње Џоа Бајдена да је Украјина можда удаљена само месеци од хитне западне помоћи можда уопште нису без основа. Тако се намеће закључак да западни савезници морају крајње озбиљно да схвате ову могућност и ангажују све ресурсе да до тога не дође, јер би то отворило озбиљне геополитичке могућности Русији да, чак и без употребе војне силе, потпуно дестабилизује Централну и Источну Европу. Јер, у тако екстремном случају Русија долази до граница Молдавије, где је готово извесно да ће отцепљење Придњестровља бити финализовано.

У Бугарској више од 40 одсто становништва Русију и даље види као пријатељску земљу и правог савезника. Мађарска са Орбаном има изузетно добре односе са Путином, а Словачка је променила политику са Робертом Фицом. Србију вероватно не треба ни спомињати. Русију као опасност само Румунија, посебно Пољска, али је за ширу дестабилизацију неопходна дестабилизација једне од наведених земаља.

Сценарио број 3 – Русија заузима четири источна украјинска региона и приближава се преговорима

Често се заборавља да је Владимир Путин заузимање Херсонске, Запорошке, Доњецке и Луганске области истакао као циљ тек када је „специјална војна операција“ пропала. Што значи да је то минималистички циљ.

Западни медији воле да истичу оптимизам да је Путину доста рата и да ће у једном тренутку доћи до преговора. Међутим, реторика руских званичника попут Сергеја Лаврова и Дмитрија Пескова то не потврђује, напротив, они непрестано оптужују Украјину да не жели преговоре, правдајући наставак борбених дејстава.

Осим тога, како смо раније навели, Русија је своју индустрију практично поставила као да ради у ратним условима, што указује да Москва још не размишља о завршетку рата. Могућност да Русија окупира четири области и не оконча рат споразумом са Украјином постоји, али тешко да је одржива на дужи рок јер је мало вероватно да би сукоби овако престали, а за нас је мало вероватно да би Русија била задовољан тим областима.

Сценарио број 4 – Запад условљава изборе Зеленског

Украјински председник Володимир Зеленски одбацио је могућност редовних избора. Може се претпоставити да би му Валериј Залужни, донедавни главнокомандујући украјинске војске, био главни противник, па је могуће да је то један од разлога зашто је смењен. Ако би Зеленски пристао на изборе и победио на њима, то би вероватно значило даљу борбу. Ако би изгубио, онда би се отворила могућност да Украјина пристане на преговоре, што би вероватно значило предају окупиране територије од Русије. Са Зеленским је то тешко могуће, али нема знакова да би до избора могло доћи.

Сценарио број 5 – Украјина пристаје да преда окупиране територије у замену за мир

По мишљењу актуелне украјинске власти, то би било равно капитулацији, где би било веома тешко објаснити зашто је толико убијено и уништено ако на фронту није било стварне промене готово годину дана. А на јесен ће бити годину дана од неуспеле контраофанзиве.

Ипак, било је таквих гласова са Запада, мада не у последње време, што опет не значи да тиха дипломатија не функционише у том правцу. Имајући у виду дешавања на Блиском истоку, нејасна дешавања у Северној Кореји, алармантну слабост западних армија које су преостале са мало или нимало ресурса, може се закључити да би западни савезници требало да постигну неку врсту мира са Русијом.

Дугорочно, ово је неповољан сценарио јер би охрабрио режим Кремља, који би у том случају могао да прогласи победу и припреми се за нову рунду сукоба.

Сценарио број 6 – НАТО улази у директан сукоб са Русијом у Украјини

Ништа није немогуће, па ни овакав развој. Иако су шансе за директну конфронтацију мале, Русија можда прижељкује управо то. Јер би то потврдило главне карактеристике њене ратне пропаганде, а то је да она не ратује против Украјинаца, већ заправо против САД и НАТО-а.

Затим, руска војска на терену је сада искусна, савладана, још недовољно ефикасна за брзе продоре, и суочила би се са војскама Запада, које су, осим америчке и углавном француске, лоше опремљене, без довољно људства и без јединствене команде. А у питању је и оданост тако заједничком циљу.

Развој у овом правцу би трајао неколико година, за опрему пет-шест према речима неких западних министара одбране, тако да на то не треба рачунати у скорије време.

Сценарио број 7 – Доналд Трамп побеђује на изборима у САД

Разговарајући о овој могућности нећемо откривати ништа ново јер је то већ неколико пута изнео и сам Трамп. Он не показује превелику намеру да настави да помаже Украјини у рату против Русије, што аутоматски значи вероватно најгори сценарио за ту земљу.

Као што смо већ видели у новијој историји, све вероватнији будући председник САД верује да са било ким може да преговара о било чему, што се није показало тачним бар у случају Ким Џонг Уна. Нема разлога да верујемо да би са Путином било другачије, јер би у случају такве америчке одлуке он, како смо писали, добио нову енергију, вероватно себе видео као победника не само над Украјином већ и над Западом као таквим, а такође би ојачао своју позицију у односу на Кину, поново промовисао Русију као светски фактор и сл.

Међутим, Доналда Трампа никада није превише занимала спољна политика мимо трговинских односа, па је за веровање да би лако донео такву одлуку за коју би имао довољну подршку у редовима своје Републиканске партије. Дакле, ако се ове године не догоди ниједан од описаних сценарија, Украјина и даље са нестрпљењем чека крај године.

Сценарио број 8 – у Кремљу се дешава државни удар и Путин пада са власти. Или губи изборе

Добро, ово је сценарио са најмање могућности, мада с обзиром на руску историју није немогуће, будимо мало стереотипни.

Споља се не чини да Владимир Путин има било какву кохерентну опозицију која би му на било који начин могла нашкодити. Или ће изгубити изборе или ће бити физички збачен са власти. Разлоге смо видели прошле недеље када је Алексеј Наваљни преминуо у затвору, а затим и прошле године када се срушио авион Јевгенија Пригожина уз сумњу да је операцију извео Путинов најближи сарадник Николај Патрушев, који је секретар Савета безбедности Русије.

Најопаснија опозиција једноставно нестаје, а чини се да Путин има довољно подршке у Русији да то не створи ни мало већи протест. Према овоме, његова владавина је чак јача од оне Александра Лукашенка у суседној Белорусији, који је ипак морао да се носи са великим протестима у Минску непосредно пре рата. У Русији од тога нема ни трага.

Такође, нико не може бити сигуран да руска политика не би била још агресивнија да Путин падне или сиђе са власти. Са Русима се само никад не зна, опет је Запад то научио.

Извор: Србија Данас/Вечерњи лист/Зоран Витас/Пренела: Т.М.