Откривени детаљи ПУТИНОВЕ ПОНУДЕ ЗА МИР: Да ли ће се овако окончати крвави рат?! Зеленски иде у Вашингтон, Трамп поручује: "Украјина мора да се сложи"

Русија би се одрекла мањих делова окупиране Украјине, а Кијев би препустио велике делове истока земље које Москва није успела да освоји – то је оквир мировног предлога о којем су на самиту на Аљасци разговарали руски председник Владимир Путин и амерички председник Доналд Трамп, тврде Ројтерсови извори упознати с размишљањима Москве.

Овај опис састанка појавио се дан након што су се Путин и Трамп сусрели у војној бази на Аљасци, што је био први сусрет америчког председника и шефа Кремља од почетка рата у Украјини.

Зеленски иде у Вашингтон

Украјински председник Володимир Зеленски сутра путује у Вашингтон како би с Трампом разговарао о могућем окончању рата који је Путин започео у фебруару 2022.

Трамп је рекао да на самиту није постигнуто примирје које је прижељкивао, али је у интервјуу за Fox News изјавио да је с Путином разговарао о преносу територије и безбедносним гаранцијама за Украјину, те да су се „у великој мери сложили“.

„Мислим да смо веома близу договора“, рекао је Трамп, додавши: „Украјина мора да се сложи. Можда ће рећи ‘не’.“

Према речима два извора, Путинова понуда се за сада заснива на разговорима између европских, америчких и украјинских лидера, али није јасно да ли је то почетна позиција или практично коначна понуда. Трамп је у суботу о свом разговору обавестио Зеленског и европске лидере.

Украјинска територија за мир

Путиново виђење договора искључује прекид ватре пре постизања свеобухватног споразума, што је у супротности са захтевом Кијева.

Према руској понуди, Украјина би се у потпуности повукла из Доњецка и Луганска, а заузврат би Русија пристала да замрзне линије фронта у јужним регионима Херсон и Запорожје, тврде извори.

Кијев је већ раније одбацио сваку идеју о повлачењу из Доњецка, где су украјинске снаге добро укопане и где град служи као кључна одбрамбена баријера.

Русија би вратила делове Харкова и Сумија

Извори тврде да би Москва била спремна да врати релативно мале делове територије које држи у северном Сумију и североисточном Харкову – укупно око 440 квадратних километара. За поређење, Украјина контролише око 6600 квадратних километара Донбаса, који чине Доњецк и Луганск, а које Русија сматра својом територијом.

Путин би такође тражио макар формално признање руске власти над Кримом, који је анектирао 2014. године. Није јасно да ли би то признање требало да дође само од САД-а или и од свих западних земаља и саме Украјине.

Санцкије, НАТО и безбедносне гаранције

Москва очекује и укидање барем дела санкција. Извори нису могли да потврде да ли се то односи на америчке или европске мере.

Путин би, наводно, блокирао улазак Украјине у НАТО, али је отворен за идеју безбедносних гаранција. Трамп је европским лидерима у суботу споменуо могућност „члана 5 ван НАТО-а“ – својеврсне гаранције по узору на правило НАТО-а да је напад на једну чланицу напад на све.

Улазак у НАТО је стратешки циљ Украјине, који је уписан и у њен устав.

Језик и Руска православна црква

Према наводима извора, Русија би тражила и службени статус руског језика у деловима или целој Украјини, као и право Руске православне цркве да слободно делује.

Украјинска безбедносна служба оптужује цркву повезану с Москвом да помаже руску агресију ширећи пропаганду и скривајући шпијуне, што црква негира, тврдећи да је прекинула везе с Москвом. Украјина је донела закон о забрани верских организација повезаних с Русијом, али он још није ступио на снагу.

Србија Danas/Index