Овај Трампов потез ће да разори преговоре Украјине и Русије? Геополитчка ситуација се мења из дана у дан због непредвидивих потеза Америке - Напад на ову државу изазваће колапс?

Володимир Зеленски наводи да би се датум или место могли мењати због ситуације између САД и Ирана, док истовремено Вашингтон шаље поруку да кључни изасланици Доналда Трампа овог пута неће учествовати на састанку.

Истовремено, на бојишту се бележи смањење интензитета међусобних удара, док Украјина пролази кроз једну од најхладнијих зима последњих деценија. У политичкој сфери унутар ЕУ појачавају се разлике – холандски мандатар Роб Јетен одбацује идеју отварања канала према Москви, док мађарски премијер Виктор Орбан додатно заоштрава противљење брзом уласку Украјине у Унију 2027. године.

• Напетости САД – Иран прете преговорима у Абу Дабију

Растућа могућност удара САД на Иран ствара неизвесност око планираног сусрета високих украјинских и руских званичника у Абу Дабију. Зеленски је изјавио да се „датум или место могу променити“, повезујући то директно са развојем ситуације између САД и Ирана. Према његовим речима, Кијев жели да сви раније договорени учесници буду присутни на састанку. Овакво преплитање блискоисточне кризе са ратом у Украјини показује колико су дипломатски процеси око украјинског сукоба осетљиви на шири однос Вашингтона и Техерана.

• Трампови изасланици изостају, Путинов изасланик иде у Мајами

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да председникови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер, који су учествовали у претходној рунди преговора, неће бити у Абу Дабију овог викенда. Тиме се мења састав америчке стране у односу на раније сусрете. Истовремено, према изворима из Москве, Путинов специјални изасланик Кирил Дмитријев путује у Мајами на састанке са члановима Трампове администрације. Такав распоред кретања кључних актера додатно компликује слику о томе ко ће конкретно бити за столом у Абу Дабију и под којим условима.

• Смањење удара уочи могућих разговора

Уочи потенцијалних преговора бележи се смањење интензитета међусобних напада Русије и Украјине. Док траје једна од најхладнијих зима у последњим деценијама, велики део становништва у Украјини живи без стабилног снабдевања струјом и грејањем. Главни град Кијев припрема се за нарочито хладан талас са температурама до –26 °Ц. У таквим околностима сваки прекид удара на енергетску инфраструктуру има директне последице на свакодневни живот. Опрезно смањење напада уклапа се у шири контекст настојања да се отвори простор за разговоре.

• Нема формалног примирја, само предлог паузе

Зеленски наглашава да између Русије и Украјине још не постоји формални споразум о прекиду ватре. Каже да је реч о предлогу паузе у ударима на градове и енергетску инфраструктуру, чије се поштовање прати континуирано. Према његовим речима, Кијев је спреман на узајамно заустављање таквих напада, „ако Москва учини исто“. Овакав оквир без званичног документа оставља простор за различита тумачења, али истовремено омогућава флексибилно реаговање обе стране у зависности од ситуације на терену и развоја преговора.

• Трамп тврди да је Путин пристао на седмодневну обуставу удара

Доналд Трамп изјавио је да је Владимир Путин пристао да обустави нападе на украјинску енергетску инфраструктуру на седам дана. Кремљ је потврдио да је такав захтев стигао, али није директно рекао да ли се руски председник са њим сагласио. Портпарол Дмитриј Песков наговестио је да би евентуална мера требало да истекне у недељу. Тако се стварају различити наративи око истог питања, при чему се са руске стране засад избегава јавно потврђивање тачног обима обавеза које би произашле из Трампових тврдњи.

• Привремени прекид удара на енергетску инфраструктуру

Зеленски је у петак рекао да у свим регионима „заиста није било удара на енергетска постројења“ од четвртка увече до петка. Навео је и да Украјина „у реципрочном смислу“ није нападала руске енергетске објекте током тог периода. Тиме Кијев настоји да покаже спремност на узајамно ограничавање удара, макар на кључну инфраструктуру. Таква ситуација, иако временски ограничена, представља редак тренутак релативног затишја у сегменту енергетског рата, који је месецима био једно од главних бојних поља.

• Екстремна зима отежава услове за становништво

Украјина пролази кроз једну од најхладнијих зима у последњим деценијама, што додатно појачава последице удара на енергетску мрежу. Бројни људи живе без стабилне струје и грејања. За недељу су најављене температуре и до –26 °Ц у Кијеву, што ствара озбиљне хуманитарне изазове. У таквим условима сваки прекид напада на инфраструктуру има директну вредност за преживљавање и свакодневни живот становништва. Овај контекст хладноће и несташица стоји у позадини приче о привременим паузама и могућим договорима.

• Роб Јетен против отварања канала према Москви

Долазећи холандски премијер Роб Јетен, чија је странка Д66 постигла договор о мањинској коалицијској влади, противи се идеји да ЕУ поново отвори дипломатске канале са Русијом. Неки европски лидери сматрају да би то спречило Доналда Трампа да „постави тон“ у односима са Москвом, али се Јетен томе противи. Тврди да нема „индикација“ да Русија тренутно жели завршетак рата и најављује наставак подршке Кијеву. Наглашава и да би Европа требало да води „много снажнију расправу“ о томе шта може да учини сама, уместо да гледа ка САД.

• Орбан појачава отпор уласку Украјине у ЕУ 2027. године

Мађарски премијер Виктор Орбан појачава притисак против предлога да Украјина уђе у ЕУ 2027. године. Према његовим речима, Унија разматра пријем Кијева како би земља могла да учествује у наредном седмогодишњем финансијском оквиру. Такве изјаве долазе након што је Зеленски поново истакао циљ приступања ЕУ до 2027. године, иако унутар Уније постоји известан скептицизам према убрзаном процесу. Орбанова реторика уклапа се у његову дугогодишњу критичку линију према проширењу, посебно када је реч о Украјини.

• Скептицизам у ЕУ и убрзани пут Кијева ка чланству

Зеленски је више пута нагласио циљ да Украјина постане чланица ЕУ до 2027. године. Тај рок захтевао би убрзани приступни процес, што код појединих држава чланица изазива сумње. У делу европских престоница сматра се да би такво убрзање могло да оптерети буџет и институционалне капацитете Уније. Орбанови иступи додатно јачају тај скептицизам, док други лидери покушавају да балансирају између политичке подршке Украјини и практичних ограничења. Расправа о динамици и условима проширења постаје све важнији део унутрашње политике ЕУ.

• Унутрашњополитички контекст у Мађарској

Орбанове поруке о Украјини долазе уочи кључних парламентарних избора у Мађарској у априлу. Његови наступи против убрзаног уласка Кијева у ЕУ вероватно ће се тумачити као део све жешће изборне кампање након 16 година на власти. Критика европске политике према Украјини уклапа се у ширу слику у којој се Орбан позиционира као заштитник мађарских интереса у Бриселу. Тиме се спољнополитичка тема рата у Украјини претвара и у важан елемент унутрашњег политичког надметања у једној од чланица Уније.

Србија Данас/Адванце.хр