Ovaj Trampov potez će da razori pregovore Ukrajine i Rusije? Geopolitčka situacija se menja iz dana u dan zbog nepredvidivih poteza Amerike - Napad na ovu državu izazvaće kolaps?

Volodimir Zelenski navodi da bi se datum ili mesto mogli menjati zbog situacije između SAD i Irana, dok istovremeno Vašington šalje poruku da ključni izaslanici Donalda Trampa ovog puta neće učestvovati na sastanku.

Istovremeno, na bojištu se beleži smanjenje intenziteta međusobnih udara, dok Ukrajina prolazi kroz jednu od najhladnijih zima poslednjih decenija. U političkoj sferi unutar EU pojačavaju se razlike – holandski mandatar Rob Jeten odbacuje ideju otvaranja kanala prema Moskvi, dok mađarski premijer Viktor Orban dodatno zaoštrava protivljenje brzom ulasku Ukrajine u Uniju 2027. godine.

• Napetosti SAD – Iran prete pregovorima u Abu Dabiju

Rastuća mogućnost udara SAD na Iran stvara neizvesnost oko planiranog susreta visokih ukrajinskih i ruskih zvaničnika u Abu Dabiju. Zelenski je izjavio da se „datum ili mesto mogu promeniti“, povezujući to direktno sa razvojem situacije između SAD i Irana. Prema njegovim rečima, Kijev želi da svi ranije dogovoreni učesnici budu prisutni na sastanku. Ovakvo preplitanje bliskoistočne krize sa ratom u Ukrajini pokazuje koliko su diplomatski procesi oko ukrajinskog sukoba osetljivi na širi odnos Vašingtona i Teherana.

• Trampovi izaslanici izostaju, Putinov izaslanik ide u Majami

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da predsednikovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su učestvovali u prethodnoj rundi pregovora, neće biti u Abu Dabiju ovog vikenda. Time se menja sastav američke strane u odnosu na ranije susrete. Istovremeno, prema izvorima iz Moskve, Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev putuje u Majami na sastanke sa članovima Trampove administracije. Takav raspored kretanja ključnih aktera dodatno komplikuje sliku o tome ko će konkretno biti za stolom u Abu Dabiju i pod kojim uslovima.

• Smanjenje udara uoči mogućih razgovora

Uoči potencijalnih pregovora beleži se smanjenje intenziteta međusobnih napada Rusije i Ukrajine. Dok traje jedna od najhladnijih zima u poslednjim decenijama, veliki deo stanovništva u Ukrajini živi bez stabilnog snabdevanja strujom i grejanjem. Glavni grad Kijev priprema se za naročito hladan talas sa temperaturama do –26 °C. U takvim okolnostima svaki prekid udara na energetsku infrastrukturu ima direktne posledice na svakodnevni život. Oprezno smanjenje napada uklapa se u širi kontekst nastojanja da se otvori prostor za razgovore.

• Nema formalnog primirja, samo predlog pauze

Zelenski naglašava da između Rusije i Ukrajine još ne postoji formalni sporazum o prekidu vatre. Kaže da je reč o predlogu pauze u udarima na gradove i energetsku infrastrukturu, čije se poštovanje prati kontinuirano. Prema njegovim rečima, Kijev je spreman na uzajamno zaustavljanje takvih napada, „ako Moskva učini isto“. Ovakav okvir bez zvaničnog dokumenta ostavlja prostor za različita tumačenja, ali istovremeno omogućava fleksibilno reagovanje obe strane u zavisnosti od situacije na terenu i razvoja pregovora.

• Tramp tvrdi da je Putin pristao na sedmodnevnu obustavu udara

Donald Tramp izjavio je da je Vladimir Putin pristao da obustavi napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu na sedam dana. Kremlj je potvrdio da je takav zahtev stigao, ali nije direktno rekao da li se ruski predsednik sa njim saglasio. Portparol Dmitrij Peskov nagovestio je da bi eventualna mera trebalo da istekne u nedelju. Tako se stvaraju različiti narativi oko istog pitanja, pri čemu se sa ruske strane zasad izbegava javno potvrđivanje tačnog obima obaveza koje bi proizašle iz Trampovih tvrdnji.

• Privremeni prekid udara na energetsku infrastrukturu

Zelenski je u petak rekao da u svim regionima „zaista nije bilo udara na energetska postrojenja“ od četvrtka uveče do petka. Naveo je i da Ukrajina „u recipročnom smislu“ nije napadala ruske energetske objekte tokom tog perioda. Time Kijev nastoji da pokaže spremnost na uzajamno ograničavanje udara, makar na ključnu infrastrukturu. Takva situacija, iako vremenski ograničena, predstavlja redak trenutak relativnog zatišja u segmentu energetskog rata, koji je mesecima bio jedno od glavnih bojnih polja.

• Ekstremna zima otežava uslove za stanovništvo

Ukrajina prolazi kroz jednu od najhladnijih zima u poslednjim decenijama, što dodatno pojačava posledice udara na energetsku mrežu. Brojni ljudi žive bez stabilne struje i grejanja. Za nedelju su najavljene temperature i do –26 °C u Kijevu, što stvara ozbiljne humanitarne izazove. U takvim uslovima svaki prekid napada na infrastrukturu ima direktnu vrednost za preživljavanje i svakodnevni život stanovništva. Ovaj kontekst hladnoće i nestašica stoji u pozadini priče o privremenim pauzama i mogućim dogovorima.

• Rob Jeten protiv otvaranja kanala prema Moskvi

Dolazeći holandski premijer Rob Jeten, čija je stranka D66 postigla dogovor o manjinskoj koalicijskoj vladi, protivi se ideji da EU ponovo otvori diplomatske kanale sa Rusijom. Neki evropski lideri smatraju da bi to sprečilo Donalda Trampa da „postavi ton“ u odnosima sa Moskvom, ali se Jeten tome protivi. Tvrdi da nema „indikacija“ da Rusija trenutno želi završetak rata i najavljuje nastavak podrške Kijevu. Naglašava i da bi Evropa trebalo da vodi „mnogo snažniju raspravu“ o tome šta može da učini sama, umesto da gleda ka SAD.

• Orban pojačava otpor ulasku Ukrajine u EU 2027. godine

Mađarski premijer Viktor Orban pojačava pritisak protiv predloga da Ukrajina uđe u EU 2027. godine. Prema njegovim rečima, Unija razmatra prijem Kijeva kako bi zemlja mogla da učestvuje u narednom sedmogodišnjem finansijskom okviru. Takve izjave dolaze nakon što je Zelenski ponovo istakao cilj pristupanja EU do 2027. godine, iako unutar Unije postoji izvestan skepticizam prema ubrzanom procesu. Orbanova retorika uklapa se u njegovu dugogodišnju kritičku liniju prema proširenju, posebno kada je reč o Ukrajini.

• Skepticizam u EU i ubrzani put Kijeva ka članstvu

Zelenski je više puta naglasio cilj da Ukrajina postane članica EU do 2027. godine. Taj rok zahtevao bi ubrzani pristupni proces, što kod pojedinih država članica izaziva sumnje. U delu evropskih prestonica smatra se da bi takvo ubrzanje moglo da optereti budžet i institucionalne kapacitete Unije. Orbanovi istupi dodatno jačaju taj skepticizam, dok drugi lideri pokušavaju da balansiraju između političke podrške Ukrajini i praktičnih ograničenja. Rasprava o dinamici i uslovima proširenja postaje sve važniji deo unutrašnje politike EU.

• Unutrašnjopolitički kontekst u Mađarskoj

Orbanove poruke o Ukrajini dolaze uoči ključnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj u aprilu. Njegovi nastupi protiv ubrzanog ulaska Kijeva u EU verovatno će se tumačiti kao deo sve žešće izborne kampanje nakon 16 godina na vlasti. Kritika evropske politike prema Ukrajini uklapa se u širu sliku u kojoj se Orban pozicionira kao zaštitnik mađarskih interesa u Briselu. Time se spoljnopolitička tema rata u Ukrajini pretvara i u važan element unutrašnjeg političkog nadmetanja u jednoj od članica Unije.

Srbija Danas/Advance.hr