Ово руско оружје може да збрише 80 посто америчких ракетних силоса, има шест верзија, а Британце је престравило
РС-28 Сармат или, како су га медији прозвали, "Сатанин син" није још увек ушао у оперативну употребу, јер је недавно тек опитован.
Изазвао је пажњу захваљујући руским политичарима који су са њим претили Великој Британији да ће је збрисати са лица земље.
Говорило се и о његом наследнику "Сатани" односно стратешкој интерконтиненталној балистичкој ракети Р-36М или по НАТО номеклатури SS-18 Сатан. Руси ову балистичку ракету иначе зову "Војвода".
ПУТИН ПРЕСЕКАО И ДОНЕО НОВУ ОДЛУКУ: Изненађујућа промена тиче се ОВЕ 3 регије и десиће се СРЕДИНОМ МАЈА
ЦРНИ ДИМ НАД МАРИЈУПОЉЕМ! Северни део Азовстаља жестоко погођен - огласио се члан Азова (ВИДЕО)
УКРАЈИНА СПРЕМА ЗАВЕРУ СА ПОЉАЦИМА: Варшава испоручила ОВО у Кијев
Ова ракета пројектована је за вођење нукеларног рата. Пројектована је и развијена у Конструкционом бироу "Јужноје" у граду Дњепропетровску у Украјини, како би заменила сертију ракета SS-9 Сцарп у ракетним силосима укопаним у земљу у укупно 288 ракетних силоса колико је распоређено широм тадађњег Совјетског Савеза. Последња серија ракета израђена је пре распада СССР-а 1991. године.
Интерконтинентална балистичка ракета Р-36М UTTh/M2 "Војвода" је двостепена ракета на течно гориво са дигиталним инерцијалним системом вођења. Ова ракета се налази у фази повлачења из употребе руских стратешких нуклеарних снага у којој се још увек налазе оперативни модели 4,5 и 6 што је према проценама из 211 око 50 балистичких ракета које имају до 500 нукеларних бојевих глава.
SS-18 Војвода се сматра највећом балистичком ракетом четврте генерације и једина је "тешка" ракета дозвољена у оквиру Уговора о стратешком ограничењу стратешког наоружања САЛТ 2.
Према класификацији Главне ракетне и артиљеријске управе Министарства одбране Руске Федерације (ГРАУ) ракета РС-36М описана је као двостепена балистичка ракета на течно гориво, смештена у ракетне силосе укопане у земљу ојачане да могу издржати нуклеарни напад и експлозију.
Ова интерконтинетална балистичка ракета може да носи 10 више независно усмерених бојевих глава такозвана МИРВ технологија (Мултипле Independently Reentry Вехицле) од којих свака има јачину од 500кТ код којих је прецизност ЦЕП (Цирцулар Error Пробабле) према руским оценама мања од 650 м. Верује се да ове ракете могу да униште 80 посто ракетних силоса САД, уз кориштење само две нукеларне бојеве главе. Због тога Американци су тражили смањење броја бојевих глава ових ракета са 500 на 308, па на 54, док у Русији је наводно оперативно мање од 20 нукеларних бојевих глава за ове ракете. Отуда и константна претња посланика Думе овим ракетама да ће гађати Велику Британију.
Као и што смо напоменули ракета је двостепена. Први степен чине четири ракетна мотора РД-263 укупног потиска 460 тона, и другог степена који има мотор потиска 77 тона. Ове балистичке ракете су дужине 36-37, 25 м, пречника 3 м, а количина ракетног горива при лансирању износи 188 тона.
Ракете се иначе фабрички запаковане контејнер израђено од стаклопластике, који се ставља у ракетни силос у коме остају наредних 15 до 20 година. метод лансирања ових ракета је гасно-динамички, односно познатији и као хладно лансирање. Наиме велико барутно пуњење по лансирању избацује ракету у висну од 20 метара из силоса, када се активира ракетни мотор. Предности оваквог облика лансирања су у отоме што се одмах може извршити попуна силоса новом ракетом, ракетни мотор не изазива никаква физичка оштећења ракетног силоса, не троши се гориво.
Домет ових балистичких ракета у зависности од верзије је 11.000-12.500 километара. Укупно је израђено 6 верзија ових ракета од 1975 године и иозначавају се моделима од 1-6.
Мод 1 и Мод 2 су исте ракете једина разлика била је у нуклеарним бојевим главама. Мод 1 имала је домет 10.200 км и 4 МИРВ бојеве главе од којих свака носи нуклеарну бојеву главу јачине 1 МТ или 10 МИРВ од којих свака носи бојеву главу јачине 400 кТ. Ракете користе инерцијални систем вођења. Због ограничења у технологији веровало се да је максимално одступање од циља 1.600 м. Маса ракете приликом лансирања је била 209.600 кг дужине 33,65 м, пречника 3,0 м. У питању је била двостепена ракета на течно гориво. Верзије Мод 1 и 2 су намењен биле за уништавање великих градова попу Њујорка, Вашингтона, Лос Анђелеса.
Мод 2 имала је бојеву главу јачине 8МТ која није била МИРВ.
Мод 3 је верзија која је поново добила МИРВ бојеву главу и то 10 комада капацитета свака 500 кТ и одступацњем од циља 650 м. Са њом је могло да се нападен било који циљ унутар територије САД
Мод 4 је модификована верзија Мод 3 ракете за напад на утврђене циљеве, као и напад на градове. Ракета има исто 10 МИРВ бојевих глава јачине 500кТ с тим да је домет повећан на 11.000 км. Ракета користи инерцијални навигациони систем са дигиталним рачунаром за вођење и контролу. Маса приликом лансирања је 211.400 кг
Мод 5 постала је оперативна 1988 има исто 10 МИРВ бојевих глава, али са већом прецизношћу и бољу заштиту. Маса при лансирању је 211.400 кг има домет 11.000 км и бојеву главу јачине 750 кТ.
Мод 6 за разлику од верзија Мод 1,3,4,5 добила је једну бојеву главу јачине 8МТ -20 МТ са одступањем од циља 500 м, што је чини ефикасним оружјем против доброутврђених циљева. Ова верзија ракете остала је једина још у оперативној употреби, пошто је верзија Мод 5 почела да се повлачи из оператинве употребе 2020. године. Домет ове ракете је 16.000 км.
Године 1997. новоснована компанија Космотранс започела је конверзију ових балистичких ракета у носаче корисног терета у свемир под ознаком Дњепар. Конверзија се огледала у претварању ове двостепене ракете у тростепену и уместо бојеве главе на врху уградњу свемирског модула СХМ Space Хеад Модул за смештај корисног терета.
Према подацима из 2014 године Руска Федерација у оперативној употреби имала је 369 интерконтиненталних балистичких ракета са 1247 бојевих глава, и то 54 ракете SS-18m 70 SS-19, 171 мобилна верзија Топољ М, 6 SS-24 Јарс.