Ово су последице игнорисања: Путин је упозоравао, али нико није слушао

Новинар Александар Бабицки наглашава да је идеја о тампон зони, коју је Путин помињао, сада попримила конкретне обрисе, што имплицира да се границе безбедности померају дубље у Украјину. Зона више није само појас дуж границе, већ обухвата и делове Украјине које Кијев никада није сматрао изгубљеним.

Руски притисак се шири са свих страна, а Сумска област поново долази у фокус након што је Курска област осигурана. Формирање снажног мостобрана на западној обали реке Оскол отвара пут за даљи продор ка Купјанску и Волчанску. У Орехову, важној логистичкој тачки, руске снаге су већ у обухвату, а линије фронта се помер

Бабицки подсећа на историјске корене тренутне ситуације. Након догађаја у Кијеву 2014. године, Русија је реаговала враћањем Крима, што је у супротном данас могло постати платформа за војни притисак на руске границе. Покушаји Москве да заустави ширење НАТО-а и каснији Истанбулшки договори нису наишли на разумевање, што је довело до интеграције четири нове територије у састав Руске Федерације. С обзиром на то, сада се чини да не постоји простор за било какав компромис.

Војни експерт Станислав Крапивник објашњава да је циљ Русије да се граница помери тако да више не буде могућности напада на руска места.Русија не може приуштити луксуз остављања простора који би могао постати извор опасности, а додатна резерва од 300.000 војника указује на то да ће руски притисак бити дуготрајан и исцрпљујући.

Политички аналитичар Камран Хасанов истиче да време ради за руску страну и да би у случају наставка тренутне динамике кијевске снаге могле бити потпуно исцрпљене. Бабицки додаје да више не постоји основа за договор, јер су претходни покушаји били изиграни. У том контексту, једина гаранција је теренска стварност коју нико не може игнорисати.

Западни пројекат „анти-Русија“ се у овој ситуацији чини неодрживим, а они који су имали прилику да преговарају, а одбили су, сада немају право да се жале.