Паника због експлозија код највеће нуклеарке у Европи: Србија и цео Балкан могу бити угрожени ако дође до овог сценарија
Нови напади у близини нуклеарне електране Запорожје, која је под руском контролом, изазвали су панику широм Европе.
Сведоци јављају о експлозијама и диму из правца нуклеарке, док стручњаци упозоравају: У случају катастрофе, радиоактивни облак могао би стићи и до Балкана.
Нуклеарна електрана Запорожје, највећа у Европи, налази се на територији Украјине, али је под окупацијом руских снага од марта 2022. године. Од тада, ово постројење се налази на првој линији фронта, а нова ескалација сукоба поново подиже тензије.
Сведоци чули детонације, тим ИАЕА видео дим
Рафаел Гроси, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), изјавио је да су стручњаци УН ове агенције јуче чули експлозије и видели дим који се уздизао из правца електране.
– Према информацијама које смо добили од особља, погођен је помоћни објекат нуклеарке, и то гранатама и дроновима – рекао је Гроси, упозоривши да се "нуклеарна безбедност не сме коцкати".
Он је још једном апеловао на максималну војну уздржаност у околини свих нуклеарних постројења, јер, како је истакао, "нема безбедног гранатирања нуклеарне електране".
За сада нема оштећења кључних реактора, нити је забележен пораст нивоа радијације, али ситуација се и даље пажљиво прати.
Да ли је Балкан у опасности?
Уколико би дошло до нуклеарне несреће великих размера, последице не би биле локалне. Према симулацијама украјинског хидрометеоролошког центра из 2022. године, радиоактивни облак могао би се проширити на:
- Југ Украјине
- Турску
- Грчку
- Бугарску
- Молдавију
- Румунију
Али и шире – чак до Балтичког мора, укључујући Пољску, Белорусију, па и земље централне Европе: Словачку, Мађарску, Чешку и потенцијално и Србију.
Од чега зависи хоће ли радијација стићи до Србије?
Обим катастрофе: Уколико би дошло до експлозије реактора или великог цурења радиоактивног материјала, загађење би се ширило далеко више него у случају локализованог инцидента.
Метеоролошки услови: Ветрови који дувају из правца североистока ка југозападу могли би да пренесу честице ка Балкану. Кључни су и падавине, температура и влажност ваздуха.
Удаљеност: Београд је удаљен око 1.100 км од Запорожја, па би у најгорем сценарију радијација до нас стигла у разблаженом облику – осим ако ветрови не делују директно у том правцу.
Системи заштите: За разлику од 1986. године и катастрофе у Чернобиљу, данас постоје модерни системи за рано упозоравање, брже реакције, мерење и међународна сарадња у области нуклеарне безбедности. Србија је део те мреже.
ОПАСНЕ ИГРЕ ОКО НУКЛЕАРКЕ
Инциденти око Запорожја нису реткост. Велики пожар код електране избио је у августу 2024, када су Кијев и Москва размењивали оптужбе о томе ко је одговоран. Кијев тврди да су Руси подметнули пожар, док Москва криви украјинско гранатирање.
Од када је ово постројење пало под контролу руских снага, константно је мета оружаних дејстава, што стручњаци из ИАЕА називају "играњем ватром".
Ситуација се из дана у дан мења, а стручњаци апелују на све стране да престану с војним активностима око електране како би се спречио сценарио који би могао имати последице по читаву Европу.
