Помиње се један термин за одржавање избора у Украјини: Зеленски не прихвата смену, спреман да се поново кандидује - Ево на шта указују анкете

Председник Володимир Зеленски је већ шест година на челу земље, иако му је мандат истекао, јер су услови за одржавање избора до сада били немогући. Питање је - када ће грађани коначно моћи да изађу на биралишта?

Према писању "Економиста", избори би могли да буду одржани већ у јулу, убрзо након евентуалног укидања ратног стања, за које САД желе да се догоди најкасније до 20. априла. 

Зеленски, који је изабран 2019. на петогодишњи мандат, наводно планира да се кандидује и за други, те је свом тиму већ дао задатак да почне припреме чим започне шире примирје.

Међутим, припреме за изборе још нису званично почеле. 

еф посланичког клуба Зеленскијеве странке „Слуга народа“, Давид Арахамија, изјавио је да су све парламентарне странке сагласне да би избори могли да се одрже тек шест месеци након укидања ратног стања.

Крајем фебруара, парламент је усвојио декларацију о подршци демократији, у којој је потврђено да ће председнички избори бити одржани тек када се успостави "свеобухватан, праведан и одржив мир". 

Тиме су одбијене тврдње Владимира Путина да Зеленски више није легитимни лидер Украјине.

И Русија и Сједињене Државе више пута су тражиле да се одрже нови избори. 

Доналд Трамп је почетком године чак назвао Зеленског „диктатором без избора“. 

Ипак, украјински устав не дозвољава одржавање избора током ратног стања.

Иако су грађани навикли на гранатирања и узбуне, организација изборних кампања, јавних окупљања и самог гласања тренутно је веома ризична. Кијев инсистира на безбедносним гаранцијама - како на линији фронта, тако и у градовима, како биралишта не би постала мете напада.

Олга Ајвасовска из организације „Опора“, која надгледа изборе, упозорава на могућност саботажа, попут напада на регрутне центре и железницу, и сматра да изборни закон мора предвидети процедуру за такве ситуације, чак и ако су у питању лажне узбуне или покушаји саботаже.

Централна изборна комисија је првог дана инвазије блокирала приступ бирачким списковима ради заштите података. У том тренутку било је регистровано око 34,7 милиона бирача. Од децембра 2023. комисија је почела делимично да ажурира податке, укључујући промене назива места и улица услед процеса „декомунизације“ и „дерусификације“.

Посебан изазов представља велики број интерно расељених - према подацима ИОМ, њих је крајем 2024. било преко 3,6 милиона. Многи нису пријављени на новим адресама, што додатно отежава евиденцију бирача. 

Истраживање института Разумков показује да спискови нису ажурирани и да су непоуздани.

Поред интерних расељених, постоји и око шест милиона украјинских избеглица у иностранству. 

Да би учествовали у изборима, морају се регистровати у конзулатима земље домаћина, али већина то не ради. Чак и када би се регистровали, капацитет конзулата није довољан да прими толики број бирача, па би било неопходно изнајмљивање додатних просторија.

Посебан проблем представљају Украјинци у Русији и Белорусији - којих је, према УН, око 1,3 милиона - јер је неизвесно да ли и како би могли да гласају.

Према анкети Разумкова, 47% Украјинаца сматра да би избеглице требало да имају право гласа, док је 36% против. Ипак, истраживања показују да многи у дијаспори губе интересовање за политику - у једној анкети КИИС-а, само трећина испитаника из Пољске, Немачке и Чешке желела је да учествује на изборима.

Постоји идеја да се део проблема реши електронским гласањем - преко апликације „Дија“, коју користи више од 21 милион Украјинаца. Ипак, посланица Алина Захорујко упозорава да је апликација пала управо током online гласања за представника Украјине на Евровизији, па се још увек не сматра поузданом.

С обзиром на могућности руских хакерских и информативних напада, безбедност online избора такође је спорна.

И даље није познато када ће тачно бити одржани избори. Јарослав Јурчишин из странке „Глас“ сматра да ће о томе одлучивати и мировни преговори и међународни партнери, с обзиром на то да Украјини недостају средства за спровођење избора.

Председник Централне изборне комисије Олех Диденко каже да ће припреме за изборе трајати дуже него што закон тренутно предвиђа. У сваком случају, парламент већ сада мора да припреми законски оквир који ће омогућити безбедно и правично гласање у условима послератне реконструкције.

Србија Данас/BBC