ТВРЂАВА НА ГРАНИЦИ ЗБОГ ПУТИНА: 1.000 бункера, ровова и складишта! Европа страхује се од напада Русије: "Када рат у Украјини престане, зна се ко је на удару"

У средишту одбране налази се "Балтичка одбрамбена линија", заједнички пројект Естоније, Летоније и Литваније за утврђивање 1000 километара дуге границе с Русијом и Белорусијом, што представља најизложенији део источног крила НАТО-а.

Око 1.000 бетонских бункера са рововима, противтенковским рововима, складиштима муниције и склоништима за снабдевање део је заједничког плана за утврђивање источних граница балтичких држава у дужини од 965 километара, али десетогодишњи пројекат за јачање одбране од Русије могао би да дође прекасно, кажу званичници у региону.

Они страхују да би мировни споразум у Украјини могао брзо да скрене пажњу Москве на најизложенији део источног крила НАТО.

- Потребно нам је десет година за припрему против руске претње. Владимир Путин нас неће пустити да чекамо тих десет година. Најопасније време за Балтик биће одмах након примирја у Украјини - рекао је Габријелијус Ландсбергис, министар спољних послова Литваније до новембра.

Према његовим речима, најопасније време за Балтик биће непосредно након прекида ватре у Украјини.

Његови коментари уследили су након сличних упозорења лидера балтичких држава да би прекид ватре могао да има нежељене последице.

Кремљ је већ изнео планове за повећање војне производње и прераспоређивање трупа на североисточну границу НАТО ако Доналд Трамп постигне примирје.

Да би ојачале своје "активационе снаге", балтичке државе, Пољска и Финска недавно су објавиле да ће се повући из међународног споразума о забрани противпешадијских мина. Литванија је, такође, недавно изашла из споразума о касетним бомбама.

Регионални лидери наводе да желе слободу избора да користе нове системе наоружања због руске претње. "Стратешка порука", према Довилеу Сакалиенеу, литванском министру одбране, је да смо "спремни да искористимо апсолутно све" за одбрану од "инвазије".

У недавном извештају данске обавештајне службе наводи се да ће Русија, када рат у Украјини престане или се замрзне, моћи брзо да се поново наоружа, прегрупише и води рат против НАТО.

Процењује се да би за шест месеци Москва могла "да води локални рат у земљи која се граничи са Русијом". За две године ће "бити спремна за регионални рат против неколико земаља у региону Балтичког мора".

За пет ће моћи да води "рат великих размера" у Европи (без учешћа САД), наводи се у извештају.

Пдсотакнут катастрофалним разарањем у Украјини и злочинима над цивилима у окупираним градовима, НАТО је 2023. донео план за одбрану сваког центиметра Балтика. Тренутно НАТО држи мултинационалне снаге величине батаљона у свакој балтичкој држави, на ротацијској основи, као одбрану која треба одвратити Русију.

Летонију бране међународне снаге предвођене Канадом, Литванију чува немачка бригада, а Естонију штити око 1000 британских војника. Но, Talinn, Рига и Виљнус страхују од муњевите инвазије и желе више - бригаде спремне за борбу и трајну присуство НАТО-а.

"Нама недостаје стратешка дубина. Руси би могли да пређу целу земљу у сатима, ако не данима, зато се бранимо од првог центиметра. Погледајте Украјину и ослобођене градове, била је то пустош", рекао је Ландсбергис

Једноставно речено, циљ нове одбрамбене линије је спречити да балтички градови доживе исту судбину и буду сравњени са земљом као украјински. Естонија, Летонија и Литванија потрошиће по 60 милиона фунти свака, што представља велики део њихових одбрамбених прорачуна, који су у односу на БДП највећи у Европи након Пољске.

Рејмонд Каљулаид, челник естонске делегације при НАТО-у, каже да је остварен "добар напредак" на одбрамбеној линији: "Балтичке државе то раде заједно, алтернативе нема, треба да изградимо снажну регионалну сарадњу".

Говорећи о одлуци балтичких држава о напуштању Отавског споразума о минама из 1997. године, Каљулаид је рекао: "Не можемо се борити против Русије с једном руком везаном иза леђа. Морамо да будемо у могућности да држимо линију, осигурати да Русија не продре, али такође морамо моћи да пренесемо борбу на непријатељску територију".

Србија Данас/Телеграпх.цо.ук