ОД ПРЕГОВАРАЧКОГ СТОЛА ДО РАКЕТНИХ УДАРА
Прекршио обећање Трампу, па ударио жестином без преседана? Како су разговори уз посредовање САД отворили могућност смиривања сукоба, а затим били прекинути Путиновом одлуком која је вратила рат у први план? (ВИДЕО)
Русија и Украјина саопштиле су прошле седмице да су обуставиле међусобне нападе на енергетску инфраструктуру, али се нису сагласиле у вези са временским оквиром за прекид таквих удара.
Кремљ је саопштио да је амерички председник Доналд Трамп лично замолио руског председника Владимира Путина да се уздржи од напада на Кијев до 1. фебруара, док је Зеленски рекао да би прекид напада на енергетске објекте требало да траје недељу дана, почев од 30. јануара.
Није било јасног јединственог споразума о томе да ли се прекид напада односи само на Кијев или и на друге циљеве (нпр. енергетске објекте), нити је прецизирано од када тачно почиње.
Русија је у међувремену наставила са ударима на друге украјинске градове и инфраструктуру, што указује да договор није обухватио потпуни прекид борбених активности.
Очекивања од преговора
Најреалнији исход разговора јесте ограничен и привремен договор о уздржавању од напада на поједине циљеве, попут главног града Кијева или енергетске инфраструктуре, без формалног и свеобухватног прекида ватре.
Посебан фокус разговора могао би бити на продужењу или проширењу прекида напада на енергетске објекте, што би се представљало као хуманитарна мера, нарочито у зимском периоду. Такав договор је политички прихватљивији за све стране и не би подразумевао одустајање од кључних војних или политичких циљева.
Састанци имају и снажну политичку димензију. За Сједињене Америчке Државе они представљају прилику да покажу да постоји комуникација са Москвом и простор за дипломатско посредовање. Русија настоји да задржи имиџ стране спремне за дијалог, док истовремено не мења своју стратегију на терену. Украјина, с друге стране, покушава да обезбеди предах, заштиту критичне инфраструктуре и додатну међународну подршку.
Због различитих интереса, могуће је да после састанака свака страна изнесе сопствено тумачење договореног, без јасног и заједничког саопштења. Таква неусклађена комуникација већ је виђена и може довести до нових неспоразума око тога шта је заиста договорено.
Уколико разговори не буду прекинути или пропадну, они би могли отворити пут за нове рунде преговора на нижем нивоу, са фокусом на хуманитарна питања, размену заробљеника и безбедност цивила. У том смислу, ови састанци се пре могу посматрати као покушај контроле сукоба и стварања простора за даљи дијалог, него као корак ка трајном миру.
