OD PREGOVARAČKOG STOLA DO RAKETNIH UDARA
Prekršio obećanje Trampu, pa udario žestinom bez presedana? Kako su razgovori uz posredovanje SAD otvorili mogućnost smirivanja sukoba, a zatim bili prekinuti Putinovom odlukom koja je vratila rat u prvi plan? (VIDEO)
Rusija i Ukrajina saopštile su prošle sedmice da su obustavile međusobne napade na energetsku infrastrukturu, ali se nisu saglasile u vezi sa vremenskim okvirom za prekid takvih udara.
Kremlj je saopštio da je američki predsednik Donald Tramp lično zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina da se uzdrži od napada na Kijev do 1. februara, dok je Zelenski rekao da bi prekid napada na energetske objekte trebalo da traje nedelju dana, počev od 30. januara.
Nije bilo jasnog jedinstvenog sporazuma o tome da li se prekid napada odnosi samo na Kijev ili i na druge ciljeve (npr. energetske objekte), niti je precizirano od kada tačno počinje.
Rusija je u međuvremenu nastavila sa udarima na druge ukrajinske gradove i infrastrukturu, što ukazuje da dogovor nije obuhvatio potpuni prekid borbenih aktivnosti.
Očekivanja od pregovora
Najrealniji ishod razgovora jeste ograničen i privremen dogovor o uzdržavanju od napada na pojedine ciljeve, poput glavnog grada Kijeva ili energetske infrastrukture, bez formalnog i sveobuhvatnog prekida vatre.
Poseban fokus razgovora mogao bi biti na produženju ili proširenju prekida napada na energetske objekte, što bi se predstavljalo kao humanitarna mera, naročito u zimskom periodu. Takav dogovor je politički prihvatljiviji za sve strane i ne bi podrazumevao odustajanje od ključnih vojnih ili političkih ciljeva.
Sastanci imaju i snažnu političku dimenziju. Za Sjedinjene Američke Države oni predstavljaju priliku da pokažu da postoji komunikacija sa Moskvom i prostor za diplomatsko posredovanje. Rusija nastoji da zadrži imidž strane spremne za dijalog, dok istovremeno ne menja svoju strategiju na terenu. Ukrajina, s druge strane, pokušava da obezbedi predah, zaštitu kritične infrastrukture i dodatnu međunarodnu podršku.
Zbog različitih interesa, moguće je da posle sastanaka svaka strana iznese sopstveno tumačenje dogovorenog, bez jasnog i zajedničkog saopštenja. Takva neusklađena komunikacija već je viđena i može dovesti do novih nesporazuma oko toga šta je zaista dogovoreno.
Ukoliko razgovori ne budu prekinuti ili propadnu, oni bi mogli otvoriti put za nove runde pregovora na nižem nivou, sa fokusom na humanitarna pitanja, razmenu zarobljenika i bezbednost civila. U tom smislu, ovi sastanci se pre mogu posmatrati kao pokušaj kontrole sukoba i stvaranja prostora za dalji dijalog, nego kao korak ka trajnom miru.
