ПРВИ И ЈЕДИНИ СУСРЕТ ПУТИНА И ЗЕЛЕНСКОГ: Од састанка у Паризу до вишегодишњег рата - Трамп сада најављује крај (ВИДЕО)

Њих двојица су се први и последњи пут руковали у Паризу у децембру 2019. године, пре било какве могућности руске инвазије на суседа. Уследили су пропали преговори, неиспуњена обећања и растуће тензије претворили су некадашње дипломатске разговоре у један од најопаснијих сукоба савременог света.

Почетак рата

Тињајуће тензије између Украјине и Русије избиле су на видело 2014. године. Након што је проруски лидер Украјине, Виктор Јанукович, свргнут, руске снаге су у фебруару те године преузеле Врховни савет Крима и заузеле важне локације широм полуострва. У року од неколико месеци, сепаратисти у Доњецкој и Луганској области Украјине заузели су делове територије уз руску подршку, пише Метро.

Након година сукоба који је однео преко 13.000 живота, глумац и комичар без политичког искуства, Володимир Зеленски, катапултиран је на место украјинског председника у априлу 2019. године. Он се ослањао на виралне видео записе, стендап наступе и шале како би придобио гласаче.

Нови украјински лидер обећао је директне преговоре са Москвом како би се окончао сукоб на истоку, али многи његови грађани су се плашили да ће неискусни политичар направити превише уступака дугогодишњем руском председнику. Ипак, размена заробљеника између суседа догодила се у септембру те године.

Сусрет лидера и неуспели преговори

Истовремено, Ангела Меркел и Емануел Макрон почели су да инсистирају на састанку Нормандијског формата – који би обухватио Украјину, Русију, Француску и Немачку. Састанак је био заказан за 9. децембар 2014. године. На дневном реду је било како спровести прекид ватре, први пут договорен у Минску 2015. године, али који је више пута кршен.

Путин и Зеленски су се састали у Јелисејској палати у Паризу на састанку са немачким и француским лидерима. Након дугих дискусија у којима су покушавали да пронађу пут напред, украјински и руски председник су остављени сами на кратак разговор један на један у присуству преводилаца. Нормандијска четворка се затим поново састала на вечери и одржала заједничку конференцију за новинаре како би финализовали и потписали заједничко саопштење.

Коначан исход је описан као нерешен резултат, са само неким договором између сила. Обе стране су потписале размену свих „притвореника повезаних са сукобом“ до краја 2019. године. Двојица лидера су се такође обавезала да ће повући војне снаге из још три региона Украјине до краја марта 2020. године. Али су остала спорна питања око најосновнијих питања.

Нису могли да се договоре око повлачења трупа које подржава Русија, нити око тога када ће се одржати избори у областима Украјине које контролишу сепаратисти.

Зеленски је чврсто искључио било какве територијалне уступке у замену за мир, док је Путин инсистирао да украјински устав да посебан статус региону Донбаса.

Зеленски је био разочаран због тога колико је мало постигнуто, али је звучао уверено да се може више решити. Рекао је: „Постоји много питања која данас нисмо успели да решимо, а то је неопходно учинити у будућности. Сигуран сам да ћемо то свакако учинити, заједно.“

Путин је назвао разговоре „важним кораком“, док је Макрон признао да су обе стране „виделе разлике“.

Француски председник је додао: „Нисмо пронашли чудотворно решење, али смо напредовали у томе.“

Топле речи са самита у Паризу су довеле до веће размене затвореника. Али састанак један на један није смирио растуће тензије између Украјине и Русије. Две стране нису могле да постигну договор.

Како је Русија почела да гомила трупе на украјинској граници 2022. године, дипломатски напори су се поново појачали. Нормандијска четворка се састала у Паризу у јануару, али овог пута су присуствовали само високи дипломати – а не лидери. Пошто ти разговори нису успели да отклоне страхове од руске инвазије, Макрон је кренуо у акцију и састао се са Зеленским и Путином у Кијеву, односно Москви.

Бројни покушаји 

Дипломате са свих страна су се поново окупиле у Берлину у фебруару - 24. фебруара 2022. године дипломатија није успела да постигне договор.

Путин је наредио да се у Украјину убаци до 200.000 војника, са циљем да се заузме главни град Кијев и свргне њена прозападна влада. Тај циљ није успео, али крвави сукоб између две земље се наставља од тада.

До сада су одржани бројни састанци светских лидера са Путином и Зеленским, међутим, њих двојица одбијају да се сретну из различитих разлога. Највише напора да до тога дође уложио је управо председник САД, Доналд Трамп, који је једном приликом одговорио новинарима да се Зеленски и Путин " баш не воле".

Лидер Украјине је више пута навео да је спреман да се састане са Путином и води мировне преговоре са Русијом. Новинарима је једном приликом рекао да ако Путин „није спреман“ за састанак један на један, Кијев очекује да ће САД одговорити оштријим мерама.

Путин је на конференцији за медије као разлог навео то да Зеленски више нема легитимитет: "Наравно, свесни смо да је легитимитет актуелног шефа државе окончан" - казао је.

Подсетимо, мандат Зеленског је истекао. Председнички избори у Украјини 2024. године отказани су због ванредног стања и опште мобилизације.

Трамп: Крај рата је близу

Амерички председник Доналд Трамп није искључио могућност посете Русији ове године. Он је то рекао одговарајући на питање агенције ТАС током разговора са новинарима у Белој кући пре одласка у Кину.

- То се може десити. Учинићу све што је потребно да се постигне решење у Украјини. И мислим да ћемо постићи мировно решење између Русије и Украјин", рекао је амерички лидер.

- Мислим да је крај сукоба у Украјини веома близу, закључио је.