PRVI I JEDINI SUSRET PUTINA I ZELENSKOG: Od sastanka u Parizu do višegodišnjeg rata - Tramp sada najavljuje kraj (VIDEO)

Njih dvojica su se prvi i poslednji put rukovali u Parizu u decembru 2019. godine, pre bilo kakve mogućnosti ruske invazije na suseda. Usledili su propali pregovori, neispunjena obećanja i rastuće tenzije pretvorili su nekadašnje diplomatske razgovore u jedan od najopasnijih sukoba savremenog sveta.

Početak rata

Tinjajuće tenzije između Ukrajine i Rusije izbile su na videlo 2014. godine. Nakon što je proruski lider Ukrajine, Viktor Janukovič, svrgnut, ruske snage su u februaru te godine preuzele Vrhovni savet Krima i zauzele važne lokacije širom poluostrva. U roku od nekoliko meseci, separatisti u Donjeckoj i Luganskoj oblasti Ukrajine zauzeli su delove teritorije uz rusku podršku, piše Metro.

Nakon godina sukoba koji je odneo preko 13.000 života, glumac i komičar bez političkog iskustva, Volodimir Zelenski, katapultiran je na mesto ukrajinskog predsednika u aprilu 2019. godine. On se oslanjao na viralne video zapise, stendap nastupe i šale kako bi pridobio glasače.

Novi ukrajinski lider obećao je direktne pregovore sa Moskvom kako bi se okončao sukob na istoku, ali mnogi njegovi građani su se plašili da će neiskusni političar napraviti previše ustupaka dugogodišnjem ruskom predsedniku. Ipak, razmena zarobljenika između suseda dogodila se u septembru te godine.

Susret lidera i neuspeli pregovori

Istovremeno, Angela Merkel i Emanuel Makron počeli su da insistiraju na sastanku Normandijskog formata – koji bi obuhvatio Ukrajinu, Rusiju, Francusku i Nemačku. Sastanak je bio zakazan za 9. decembar 2014. godine. Na dnevnom redu je bilo kako sprovesti prekid vatre, prvi put dogovoren u Minsku 2015. godine, ali koji je više puta kršen.

Putin i Zelenski su se sastali u Jelisejskoj palati u Parizu na sastanku sa nemačkim i francuskim liderima. Nakon dugih diskusija u kojima su pokušavali da pronađu put napred, ukrajinski i ruski predsednik su ostavljeni sami na kratak razgovor jedan na jedan u prisustvu prevodilaca. Normandijska četvorka se zatim ponovo sastala na večeri i održala zajedničku konferenciju za novinare kako bi finalizovali i potpisali zajedničko saopštenje.

Konačan ishod je opisan kao nerešen rezultat, sa samo nekim dogovorom između sila. Obe strane su potpisale razmenu svih „pritvorenika povezanih sa sukobom“ do kraja 2019. godine. Dvojica lidera su se takođe obavezala da će povući vojne snage iz još tri regiona Ukrajine do kraja marta 2020. godine. Ali su ostala sporna pitanja oko najosnovnijih pitanja.

Nisu mogli da se dogovore oko povlačenja trupa koje podržava Rusija, niti oko toga kada će se održati izbori u oblastima Ukrajine koje kontrolišu separatisti.

Zelenski je čvrsto isključio bilo kakve teritorijalne ustupke u zamenu za mir, dok je Putin insistirao da ukrajinski ustav da poseban status regionu Donbasa.

Zelenski je bio razočaran zbog toga koliko je malo postignuto, ali je zvučao uvereno da se može više rešiti. Rekao je: „Postoji mnogo pitanja koja danas nismo uspeli da rešimo, a to je neophodno učiniti u budućnosti. Siguran sam da ćemo to svakako učiniti, zajedno.“

Putin je nazvao razgovore „važnim korakom“, dok je Makron priznao da su obe strane „videle razlike“.

Francuski predsednik je dodao: „Nismo pronašli čudotvorno rešenje, ali smo napredovali u tome.“

Tople reči sa samita u Parizu su dovele do veće razmene zatvorenika. Ali sastanak jedan na jedan nije smirio rastuće tenzije između Ukrajine i Rusije. Dve strane nisu mogle da postignu dogovor.

Kako je Rusija počela da gomila trupe na ukrajinskoj granici 2022. godine, diplomatski napori su se ponovo pojačali. Normandijska četvorka se sastala u Parizu u januaru, ali ovog puta su prisustvovali samo visoki diplomati – a ne lideri. Pošto ti razgovori nisu uspeli da otklone strahove od ruske invazije, Makron je krenuo u akciju i sastao se sa Zelenskim i Putinom u Kijevu, odnosno Moskvi.

Brojni pokušaji 

Diplomate sa svih strana su se ponovo okupile u Berlinu u februaru - 24. februara 2022. godine diplomatija nije uspela da postigne dogovor.

Putin je naredio da se u Ukrajinu ubaci do 200.000 vojnika, sa ciljem da se zauzme glavni grad Kijev i svrgne njena prozapadna vlada. Taj cilj nije uspeo, ali krvavi sukob između dve zemlje se nastavlja od tada.

Do sada su održani brojni sastanci svetskih lidera sa Putinom i Zelenskim, međutim, njih dvojica odbijaju da se sretnu iz različitih razloga. Najviše napora da do toga dođe uložio je upravo predsednik SAD, Donald Tramp, koji je jednom prilikom odgovorio novinarima da se Zelenski i Putin " baš ne vole".

Lider Ukrajine je više puta naveo da je spreman da se sastane sa Putinom i vodi mirovne pregovore sa Rusijom. Novinarima je jednom prilikom rekao da ako Putin „nije spreman“ za sastanak jedan na jedan, Kijev očekuje da će SAD odgovoriti oštrijim merama.

Putin je na konferenciji za medije kao razlog naveo to da Zelenski više nema legitimitet: "Naravno, svesni smo da je legitimitet aktuelnog šefa države okončan" - kazao je.

Podsetimo, mandat Zelenskog je istekao. Predsednički izbori u Ukrajini 2024. godine otkazani su zbog vanrednog stanja i opšte mobilizacije.

Tramp: Kraj rata je blizu

Američki predsednik Donald Tramp nije isključio mogućnost posete Rusiji ove godine. On je to rekao odgovarajući na pitanje agencije TAS tokom razgovora sa novinarima u Beloj kući pre odlaska u Kinu.

- To se može desiti. Učiniću sve što je potrebno da se postigne rešenje u Ukrajini. I mislim da ćemo postići mirovno rešenje između Rusije i Ukrajin", rekao je američki lider.

- Mislim da je kraj sukoba u Ukrajini veoma blizu, zaključio je.