Путин донео коначну одлуку након Трамповог ултиматума? Овако се мењао однос двојице лидера из недеље у недељу

То би могао бити крај приче о великом договору два председника о окончању рата у Украјини.

Како се променио однос између Трампа и Путина?

Одмах након Трампове инаугурације у јануару, Владимир Путин му је послао званичну честитку и објавио да је отворен за договор о окончању рата. Трамп повлачи свој рок од 24 сата, али инсистира да је 30 дана реалан рок. Он не оптужује Путина да је искључиво крив за рат.

У фебруару, амерички изасланик Стивен Виткоф одлази у Москву да преговара о размени затвореника, чиме се формално поново успоставља директна комуникација између САД и Русије. 

Дан касније, Трамп и Путин разговарају телефоном.

Теме су рат у Украјини, енергетска безбедност и могући сусрети. 

Оба лидера оцењују разговор као добар, а Трамп каже да Путин има искрене намере да заустави рат и почиње да критикује Украјину због жеље да га продужи, против је њеног чланства у НАТО-у и критикује председника Зеленског због "непопустљивости".

Последњег дана фебруара, пред камерама у Белој кући одвија се чувена свађа између Трампа и Зеленског. 

У марту, два лидера неколико пута разговарају телефоном. Поново разговарају о могућем прекиду ватре у Украјини, размени затвореника и руско-украјинским преговорима уз посредовање трећих земаља (Турске, Саудијске Арабије).

У наредна два месеца нема напретка, постоји комуникација телефоном, а чак је најављен и њихов сусрет лично.

Истовремено, Трамп је све чешће помињао да осећа да Путин не жели мир. У јуну је Трамп први пут описао своје разговоре са Путином као "конструктивне, али недовољно продуктивне". Поред тога, Путин је одбио трилатерални састанак са Зеленским којим Трамп покушава да посредује.

Почетком јула, Трамп оштро напада Путина због његових повећаних напада на украјинске градове, а руски председник потом каже да његова земља неће одустати од својих војних циљева.

Амерички председник потом објављује рок од 50 дана и, када га директно питају да ли је сада коначно на страни Украјине, каже: "Нисам ни на чијој страни. Ја сам на страни човечанства јер желим да убијање престане."

Путин вуче Трампа за нос

Пријатељска реторика пуна комплимената између Путина и Трампа тако је ескалирала у отворене тензије и оптужбе.

- Путин вуче Трампа за нос, то је јасно свакоме ко зна мало више о Русији и Кремљу - рекао је Михаил Комин, руски аналитичар који живи у Бечу.

- Он само купује време да оствари своје циљеве, док истовремено пази да не иритира превише Трампа како би остао неутралан, односно да не повећава слање оружја Украјини - додао је.

Џенифер Кавана из америчког тинк-тенка "Дефенсе Приоритиес" каже да од ове Трампове објаве не очекује ништа, а најмање промену ситуације на терену.

- Трамп мења свој став скоро сваке недеље. Већ смо видели низ ултиматума од њега који нису променили ситуацију, а санкције којима прети могле би да нанесу више штете америчкој економији него било коме другом.

Водећи светски медији такође у својим анализама пишу да је однос између два лидера очигледно достигао тачку у којој се мора постићи нека врста резултата, али не верују да ће се постићи крајњи циљ – мировни споразум.

 У Гардијану истичу да је Трамп приступио Путину "као агент за некретнине" који нуди туђу територију за нешто потпуно неодређено, без улажења у разлоге зашто је уопште дошло до рата и разматрања колико би такав мир трајао.

То значи да Трамп од почетка не слуша америчку обавештајну заједницу и мисли да може да убеди Путина да потпуно промени своју политику. 

Вашингтон пост наводи да је Трампова стратегија "ескалације до деескалације" применљива на неке земље и обичаје, али не и на човека који је покренуо инвазију и који ни на који начин није угрожен у сопственој земљи.

Слични политички инстинкти

Закључно, велики део америчких аналитичара наводи да Трамп и Путин деле сличан политички инстинкт - популизам, презир према институцијама и склоност ка ауторитарном стилу. А њихова сарадња, чак ни у Трамповом првом мандату, када није било већих неслагања, никада није била савез, већ међусобна експлоатација.

Овај однос може да се заврши на три начина, кажу, у Путинову корист, потпуним преокретом или невидљивим поравнањем које слаби темеље западног поретка. Руска политиколог Александра Филипенко, која живи и ради у Литванији од почетка инвазије на Украјину, каже за Дојче веле да не очекује ништа драстично након истека рока од 50 дана.

Он чак верује да ће рок проћи и да ће се два лидера вратити старој причи - тихим компромисима и прагматичном цинизму.