Путин у свом арсеналу има нешто једнако јако нуклеарним бомбама: Руски председник може на Украјину да баци ове ракете - ЖРТВЕ И РАЗАРАЊЕ слични атомском удару

Украјинска армија по први пут је употребила тактичке балистичке ракете типа АТАЦМС за ударе на руску територију. Неке верзије те ракете имају домет од 305 километара. Као циљ је изабрано складиште муниције у Брјанској области, близу украјинске границе.

То су објавили украјински медији, позивајући се на украјинске војне изворе, али није наведена врста употребљеног оружја. Касније је председник Украјине Володимир Зеленски најавио „далекометну способност“ Украјине, наводећи употребу дронова и ракета типа Нептуне и АТАЦМС. Он није ни потврдио, ни демантовао употребу америчких ракета на руској територији.

Руско Министарство одбране потврдило је информацију о ударима АТАЦМС ракета на руској територији. Наведено је да је пет од шест ракета оборено, а да је једна „оштећена“. Наводно су њене крхотине проузроковале пожар у војном објекту. Локалне власти навеле су да „није било повређених и разарања“ – ту је информацију на Телеграм-каналу објавио гувернер Брјанске области Александар Богомаз.

Неколико сати после саопштења Министарства одбране, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао: „Формулисаћемо могући одговор“. Пре тога је Кремљ упозорио на „квалитативно нову спиралу напетости“.

Како Кремљ може да одговори?

Војни стручњак Јуриј Федоров каже да су украјинске оружане снаге до сада већ употребљавале АТАЦМС ракете на окупираним подручјима – често је циљ био Кримски мост. Он наводи да руске снаге овога пута нису могле да оборе све ракете и да је најмање једна погодила циљ, што показују ланчане експлозије у руском складишту оружја.

Федоров потврђује да гађање циљева на руској територији политички гледано води повећању напетости. „Према мени ће то (одговор Кремља) да се оглада у заоштравању хибридног рата који обухвата низ елемената, међу којима су и саботаже“. Он додаје да би Москва могла да спроведе диверзије у земљама попут Пољске, Немачке или у балтичким земљама које су још увек верни савезници Украјине, а неке од њих се могу показати као земље иза „линије фронта“ при даљој ескалацији рата.

Притом би, према Федорову, циљ диверзија пре могло да буде наношење политичке, а мање војне штете. „То је наравно скопчано с трошковима обнове, али Москва истовремено тражи начин да наштети престижу и војном потенцијалу Северноатланског пакта и Сједињених Држава“, рекао је.

Алтернативни одговори“ на ударе АТАЦМС ракета

Политиколог Антон Барбашин сматра да ће употреба западних балистичких ракета за ударе на руској територији проћи без битних последица, упркос појачаној „нуклеарној“ реторици Кремља. Он очекује да ће Кремљ појачати постојеће методе утицаја на западне земље и Украјину, на пример, саботажама и диверзијама у војним објектима.

Барбашин је у свом аналитичком чланку навео различите опције развоја догађаја. Сматра да ће руски напади на украјинске градове и цивилну инфраструктуру бити појачани на прагу зиме. Осим тога, Кремљ би могао да оствари ранију претњу и да нападне западне конвоје с оружјем који се крећу из држава НАТО у Украјину. „Пре свега, реч је о чворишту у пољској области Жешов, као и рута од Пшемисла до Лавова“, навео је.

И војни стручњак Павел Лузин претпоставља да ће руска армија и даље употребљавати све што јој је на располагању да се супротстави, али да у арсеналу нема „квалитативно нови одговор“ на употребу АТАЦМС ракета.

Да ли Кремљ може да употреби неко ново оружје?

Федоров се прибојава да би Москва на прекорачење „црвене линије“ могла да реагује употребом термобаричке бомбе против мирних украјинских градова.

Такве експлозије изазивају разорни талас и температуре до 2.000 степени. Тај стручњак каже да су последице употребе таквог оружја сличне последицама употребе атомске бомбе.

Термобаричку муницију руска армија је употребљавала на територији Украјине у бацачу пламена Солнцепек, али против војних циљева. „Када би погодили насељена места, број жртва би могао да буде чак десет до петнаест пута већи“, каже он.

Притом би, према његовом мишљењу, Кремљ могао да каже да није употребио атомско оружје, што значи да психолошки табу не би био прекршен.

Федоров не искључује могућност да би такав удар могао да буде извршен и на руској територији, у деловима Курске области који су под украјинском контролом. Он напомиње да не може да процени да ли руска армија располаже том муницијом.

Руско друштво „чека на инструкције“

Политиколог Дмитриј Орешкин каже да је становништво Русије и даље равнодушно према ударима АТАЦМС ракета. Он додаје да је очигледно забринуто само становништво у оном делу Русије који је на домету ракета и наводи да се спорадично јављају представници локалне власти, попут гувернера Ростовске области Јурија Сљусара који је изјавио да његова област мора да се припреми за „другу врсту опасности“ у фабрикама, због могућих удара АТАЦМС ракета.

„Али, остатак становништва једноставно чека на упутства шта треба да мисли о томе. Јавно мњење у Русији је објект манипулације“, објашњава Орешкин. Он сматра да руске власти овакве догађаје лако могу да протумаче као разлог за мржњу према НАТО.

Орешкин очекује да ће власти најпре „спустити лопту“ и да је то повезано с плановима председника Путина да се договори са Трампом.

Да ли ће Кремљ остварити своје нуклеарне претње?

Стручњаци дакле тврде да Кремљ неће употребити атомско оружје. Барбашин верује да би Кина и други „пријатељи“ Москве повукли сваку подршку у случају употребе атомског оружја и да би наступила потпуна међународна изолација Русије.

„Свеједно како се окарактерисала Путинова логика и понашање, он једнозначно не стреми ’брзој смрти’, која би се у случају употребе атомског оружја дошла знатно брже“, каже политиколог Барбашин.

Војни стручњак Федоров сматра да ће Путин покушати да избегне озбиљну конфронтацију с западним земљама уочи преговора с Трампом, те да ће рат наставити конвенционалним, а не атомским оружјем: „Наиме, његов циљ је политички – неутрални статус Украјине.“ Федоров додаје да ће Путин покушати да руском естаблишменту и народу прода ту „победу“, пошто добије предах за поновно попуњавање залиха оружја.